Jarac zivoderac

Ovaj roman iz 1993. godine doživeo je nekoliko izdanja u Srbiji i jedno izdanje u USA (2004). Roman u kome se nigde ne pominje ime glavnog junaka jer je za čitaoce sa ovih prostora potpuno jasno o kome se radi. U pitanju je neobičan prepletaj istorije, legendi i predanja naroda Istočnog Balkana, po utisku vrlo blizak klasičnoj fantastici podžanra mača i magije.

Nagrada „Isidora Sekulić“. Najuži izbor za Ninovu nagradu 2000. godine. Početak je osamnaestog veka i grof Fon Hauzburg dolazi u Beograd pod austrijskom vlašću, zavodi princezu, špijunira njenog muža regenta i krišom se raspituje o vampirima koji su se pojavili u okolini varoši. Ali, princeza nije baš naivna, regent ima šta da sakrije, vampiri zaista haraju po Srbiji, a Fon Hauzburg nije uopšte grof, već đavo lično. Lucifer će ispričati svoju priču, a mnogo godina kasnije, princeza Marija Avgusta Turn i Taksis moraće tokom istrage da ispriča svoju, ali je očigledno da se njihove verzije razlikuju. Da li laže đavo ili laže princeza? Ili, što izgleda najverovatnije, lažu oboje? „Naratori u romanu Strah i njegov sluga su Ðavo i jedna princeza: on vodi igru, ona se, na neki način, ispoveda – a oboje su stigli u naše krajeve iz Evrope da bi istražili pojavu vampira i vampirizma. Roman potvrđuje da je savremena srpska proza dobila izuzetno zanimljivog i originalnog pisca.“ Vasa Pavković „Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka, koja svoj roman naziva „političkim hororom“, stvara delo visoke intertekstualnosti, koje se otima tačnom žanrovskom određivanju.“ Đorđe Bajić „Novakovićeva priča o jednom Beogradu kao varoši od koje gotovo ništa nije ostalo: to je deorijentalizovana varoš puna katedrala koje su izgradili Austrijanci, da bi ih zatim srušili kada je Regent prodao Srbiju nazad Turcima... Ako je još negde i ima, onda postoji samo u onom htonskom svetu kojim dan-danas lutaju neupokojeni Save Savanovići brdovitog Balkana, o kojem Mirjana Novaković piše s vedrom, ironičnom nežnošću.“ Teofil Pančić