Top lista - Knjige
Božji špijun – Huan Gomes Hurado
Rim, drugi april 2005. Umire papa Jovan Pavle II, i na Trgu Svetog Petra okuplja se veliki broj vernika da mu upute poslednje zbogom. Istovremeno počinju pripreme za konklavu koja će dati ime novog pape. Upravo tada dvojica najviđenijih kardinala liberalnog krila Katoličke crkve budu ubijena u istovetnom jezivom ritualu. Serijski ubica slobodno šeta ulicama Rima, a za njegovo gonjenje biće zadužena inspektorka Paola Dikanti, psihijatar i kriminolog. Tokom istrage, mlada detektivka će se upoznati s najmračnijim tajnama Vatikana: zaverama i postojanjem centra u kome se rehabilituju katolički sveštenici s istorijom seksualnog zlostavljanja.
Okrutnoj lukavosti psihopate pridružuju se prepreke koje istrazi postavljaju vatikanske tajne službe: zvanično se ne zna da su kardinali ubijeni, a konklava mora proteći bez ikakvih zastoja. Pojava oca Faulera, bivšeg američkog vojnika, biće nov izazov za Dikantijevu, koja s mukom stiče poverenje u tajnovitog sveštenika. Ali Fauler zna ko je ubica, i čuva jednu još mračniju tajnu: svoju sopstvenu prošlost.
Zastrašujući triler ispunjen akcijom, nasiljem i misterijom, u kome se stvarnost i fikcija mešaju da bi nas uznemirile nečim što nije istina, a moglo bi da bude.
Četiri pera A.E.V MEJSON
Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku.Ubrzo dobija četiri bela pera - simbol kukavičluka-od svoja tri najbolja prijatelja i verenice.Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.
Pošto je dokazao hrabrost, Hari se vraća u Englesku nadajući se da će povratiti ljubav i poštovanje svoje verenice.
Ova napeta priča dirljivo prikazuje poseban moralni kod koji je bio veoma cenjen i ohrabrivan kod Britanaca na vrhuncu imperijalne moći.
ČETVRTO KRILO – REBEKA JAROS
O KNJIZI
Dvadesetjednogodišnja Vajolet Sorengejl trebalo je da uđe u Pisarski kvadrant, i vodi miran život među knjigama i istorijom. No vrhovna zapovednica – takođe poznata i kao njena nemilosrdna majka – naredila je Vajolet da se pridruži stotinama kandidata koji žele da postanu elita navarske vojske: jahači zmajeva.
Ali kad si manji od svih ostalih i telo ti je krhko, smrt je na korak od tebe… jer zmajevi se ne povezuju s „krhkim“ ljudima. Spaljuju ih. Sa sve manje zmajeva spremnih da se povežu, mnogi bi ubili Vajolet samo da povećaju svoje izgleda za uspeh. Ostali bi je ubili samo zbog njene majke… kao Zejden Riorson, najmoćniji i najsuroviji vodnik u Jahačkom kvadrantu.
Biće joj potrebna sva pamet da doživi naredni dan. A opet, sa svakim danom rat napolju postaje sve smrtonosniji, štitovi kraljevstva popuštaju, a broj mrtvih raste. A još gore od toga je što Vajolet počinje da sumnja kako rukovodstvo krije neku užasnu tajnu. Prijatelji, neprijatelji, ljubavnici. Svi u Ratnom koledžu Bazgijat imaju neke svoje motive… jer kad jednom uđeš, postoje samo dva načina da izađeš: diplomiranje ili smrt.
Crvena kraljica – Huan Gomes Hurado
Crvena kraljica, visokonaponski triler Huana Gomesa Hurada, bestseler je koji zaslužuje svakog od nekoliko miliona svojih oduševljenih čitalaca.
Antonija Skot je posebna, vrlo posebna. Ova kći britanskog diplomata i majke Špankinje nije policajka, ali je rasplela desetine naizgled nerešivih zločina. Premda ne ume da rukuje oružjem i nikada nije nosila značku, njen forenzički um i jedan od najviših koeficijenata inteligencije ikada izmerenih učinili su je središnjom figurom tajnog policijskog projekta Crvena kraljica. Ali ono što je nekad izgledalo
kao dar postalo je prokletstvo, i Antonija sada sedi u svom madridskom potkrovlju ne želeći više da se mrdne… Sve dok joj na vrata ne pokuca četrdesettrogodišnji Jon Gutijerez, nedavno suspendovani policijski inspektor iz Bilbaoa, kojem bivši Antonijin šef nudi mogućnost da spase sramno poljuljanu karijeru – sve što treban da uradi jeste da vrati Antoniju na posao, i pobrine se da u onome što ih čeka preživi. Za susret najinteligentnije žene i tvrdokornog policajca skrojenog od nešto drugačijeg materijala bili su potrebni naročit povod i naročit zločinački um koji će ga smisliti. Kad u strogo čuvanoj vili bude pronađeno telo sina predsednice najveće evropske banke, bez ijedne kapi krvi u telu, a nedugo potom i oteta kći jednog od najbogatijih svetskih preduzetnika, obe porodice primiće telefonski poziv i izazov čoveka koji se predstavlja kao Jezekilj. Sablasno ritualno ubistvo, čini se, tek je početak još zlokobnije igre, a jedina osoba koja je u stanju da prepozna njena pravila i razotkrije tajnu zbog koje će svemoćni roditelji žrtvovati sopstvenu decu…
jedna je i jedinstvena Antonija Skot. Nikad niste upoznali nikoga kao što je ona.
Džejms Klavel Šogun Prvi tom
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor
nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo. Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on
upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević Stefan Dušan
,,Dušan je snagom svoga duha i autoritetom od jedne osrednje balkanske kraljevine stvorio veliko carstvo.On je na najvidljiviji način pokazao kako treba upravljati državnim brodom kad je krma u sigurnim rukama.Srbija je u njegovo vreme bila prva vojna, ekonomska i državotvorna sila na Balkanu, objašjanjava Slavomir Nastasijević predstavljajući čitaocima glavnog junaka svog nezaboravnog istorijskog romana Stefan Dušan.
Pisac čitaocima na preko šeststo stranica predstavlja Stefana Dušana ne samo kao velikog, moćnog i sposobnog vladara nego i kao čoveka od krvi i mesa.Dušan nije samo prvi srpski car.Njegova vladavina (1331-1355) i danas je u kolektivnom narodnom pamćenju upisana kao najslavnije doba srpske istorije.
Slavomir Nastasijević- Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću. U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane
svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević-Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske. Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.