Domaći pisci
Domaći pisci
Aleksandra Mihajlović – Kroz prstohvat cimeta
Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti koja je okovana beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene srpske kraljice Natalije Obrenović čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen i proučava je sa posebnim zanimanjem. prepoznavši u Velesu tananu dušu koja nije onakva kakvom se prikazuje, nesmireni duh srpske kraljice vapi da se nekome ispovedi i pronađe spokoj. Ali ta pisma s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži – život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna. Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, ucene, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasti Itana. Posle smrti sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razobličava mrežu najstarijeg zanata.
„Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme utkivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge.
Roman bez iluzija, ali s tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva svoje lice kako bi svet uopšte opstao.“ Ljiljana Šop
Jelena Dramićanin – STUDEN KAMEN
Mladost je prihvatala pomirenja i kompromise živeći u iluziji da će biti večna i da ima vremena da se složi. Čovek se jednog jutra probudi, shvati da je vreme isteklo ili samo što nije, a staza na kojoj se našao sporedna je, slepa ili vodi na pogrešnu stranu. A njegova, gde je? Čini mu se da zna, da se seća gde je trebalo skrenuti a gde produžiti. I šta biva kada se osvesti? Ključno je pitanje: Šta raditi posle tog drugog rođenja? Plakati, ridati kao na prvom dok se oči sasvim ne iscede?
Kroz karaktere glavnih junaka koji se okupljaju da bi krenuli u planinu, u lov, autorka nam nudi različite odgovore na večno pitanje: Kako smisleno provesti život, kako ga ne protraćiti?
JOVANKA BROZ – MOJ ŽIVOT MOJA ISTINA
Autor: Žarko Jokanović
- Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana.
O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas hteli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću da dopustim.
I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije.
Ali na kraju dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Da li ću ja doživeti pravdu neku - ne znam. Volela bih da doživim. Ali ne znam da li ću. -
Milorad Pavić – UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju.
„Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine.
Miloš Latinović – Etape noći
Postoje noći posle kojih ništa više nije važno. Priče takvih noći zapisane su u zvezdama, ali ne umeju svi da ih pročitaju.
U noći koja bi mogla biti večnost vreme prestaje da postoji i otkrivaju se tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, ali i preplitanje jave i sna. U tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mi mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.
Poslednju etapu noći ispratiće kiša. Kao i u drugim romanima Miloša Latinovića, kiša poput nevidljive niti povezuje sve junake koji na pozornici života igraju svoje uloge želeći da iskorače iz sveta privida, prolaznosti i besmisla u svet zbilje, stalnosti i smisla.
Miloš Petković, Mladen Đorđević – OD MAČA DO KUBURE
Na jednom se mestu okupiše zmajeviti srpski vitezovi i neustrašivi hajduci, isti oni koji su kroz istoriju svetu srpsku zemlju sopstvenom krljvlju natapali, ne bi li budućim pokolenjima obezbedili mir, blagostanje i slobodu. Za njih cena života nije bila prevelika jer su znali kakvu svetinju brane. Zato su bez razmišljanja potezali za mačem i kuburom, i na taj način zapisali svoja imena u knjigu večnosti.
Nigde se na taj način ne prepliću istorijsko i mitsko kao na mestu sastanka Obilića, Kosančića, Toplice Milana, pa svetog cara Lazara, Zmaj Ognjenog Vuka, Stefana Visokog i Marka Kraljevića što jaše na vernome Šarcu, dok im u susret pristižu Crni Đorđe, te neustrašivi hajduk Veljko Petrović, nebeska kubura Sinđelić, Zmaj od Noćaja i Zeka Bubuljaša. Takvi heroji ne smeju biti zaboravljeni.
Miodrag Al. Purković – Junaci srpskih narodnih pesama
Naše narodno stvaralaštvo i usmeno predanje kao retko koje bogato je sadržajem, drevnom mudrošću i epskim, večnim karakterom. U tradiciji naše književnosti, upravo je ono to koje je sačuvalo i od zaborava otrglo našu slavnu i legendarnu državu srednjeg veka. Uživajući u sadržaju narodnih pesama, čitalac istovremeno i odmotava raskošno klupko naše istorije, uz izuzetna i znalačka tumačenja profesora Purkovića.
Miro Vuksanović – ČITANJE TAVANICE
Nikolaj Velimirović – RELIGIJA NJEGOŠEVA
Niko do danas nije, kao Nikolaj, toliko duboko prodro u Njegoševu dušu, i tako svestrano i temeljno proučio i dočarao duh i natčovečansku pamet ovog cetinjskog gorostasa. Do pojave ove studije Njegoš je bio nedovoljno ispitani rudnik neotkrivenih dragocenih duhovnih blaga. Neki naši književnici pokušavali su samo da opišu pesnički nedostižni talenat autora „Gorskog vijenca“. O Njegošu pak kao o misliocu i filozofu vrlo malo se pisalo, a o njemu kao religioznom geniju, ni malo. Ove nedostatke dopunjuje „Religija Njegoševa“.
Nikolaj dočarava kakvu je strahovitu i nečuvenu borbu Njegoš imao sa samim sobom, sa svetom i prirodom: kako su ga raspinjali napori da otkrije suštinu bića Božjeg, prirode i čoveka: i cilj njihovog bitisanja.
Petar Kočić – JAZAVAC PRED SUDOM PRIPOVETKE
Petar Kočić rođen je u bosanskom selu Stričići, na Zmijanju i u svom delu daje potpunu sliku krajiških pejzaža i teškog života bosanskog seljaka. On je ujedno pesnik sirovog života i ljubavi koja je u njegovom delu glavna pokretačka snaga ali i zla kob. U drami Jazavac pred sudom u liku prkosnog seljaka Davida Štrpca opevani su svi poniženi i ugnjeteni koji uzalud traže pravdu. Iako u humorističkom okviru, ova drama je u stvari oštra satira i kritika vlasti.
Petar S. Maksimović – Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru
Stalni napredak u ishrani ljudi ima za posledicu povećanu potrošnju povrća, ali i strože zahteve u pogledu njihovog kvaliteta. Naučni radnici čine velike napore da udovolje ne samo potrošačima povrtarskih proizvoda u pogledu kvaliteta, stvarajući bolje sorte i hibride već i da za proizvođače stalno usavršavaju tehnologije proizvodnje kako bi se sa što manje ulaganja dobila rentabilna proizvodnja.
Radoslav Gaćinović – Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Prof. dr Darko Tanasković
Autor, prof. dr Radoslav Gaćinović poduhvatio se zahtevnog posla da rezimira istoriju političkog nasilja nad Srbima u toku XX veka, jednog zlog usuda koje se srpskom narodu pripremalo i činilo na balkanskim prostorima. Svoju pažnju usmerio je na istorijske razloge tog činjenja, ali i činjenje samo, njegov obim i kvantifikaciju, njegove protagoniste. Prof. Gaćinović piše da se na Balkanu ništa nije dešavalo mimo evropske, a kasnije i svetske politike. Autor daje i svoje viđenje srpskih pokušaja da se odbrane i promovišu ideju slobode u zajednici sa drugima sa kojima su delili ili dele prostor na kome žive i za koje su Srbi držali da imaju zajednički ideal i interese. Dr Gaćinović je primenio multidisciplinarni pristup, pomoću koga je dao teorijski okvir obrađene teme. Čitalac, gotovo udžbenički, dobija objašnjenja o značenju pojma nasilje, geopolitičkim odrednicama balkanskog prostora, sukobu niskog intenziteta, političkom terorizmu i prozelitizmu ili konverziji. Po tome je ovo delo osobeno kada su slične teme u pitanju. Autor ne samo da informiše o svojim saznanjima, autor podstiče čitaoca da razmišlja o kontroverzama koje je na ove teme proizvodila doskorašnja literatura pisana iz srpskih, ali i svetskih pera.
Dr Mile Bjelajac, naučni savetnik
Radovan Beli Marković – Orkestar na pedale
Upravnik valjevske lude kuće, doktor Subota, kroz jednu gorku priču o svom dolasku u Srbiju i svojim potucanjima od ratišta do ludnice nastoji da pokaže zanose i poraze jednog osetljivog intelektualca. Trajno opčinjen svetom svoje mladosti, čiji je simbol Manov Čarobni breg i njegovi junaci, doktor Subota kroz stvarnost početka XX veka prolazi kao zbunjen i pokoleban čovek koji kroz prepisku sa značajnim ljudima i svoju potragu za izgubljenim orkestrom na pedale u stvari traga za nestalom lepotom i harmonijom u svetu i stvarnosti.
S. M. Veljković – U potrazi za Gledis
Dok svodi račune svog grubo i bez njene želje izmeštenog života, Nevena pokušava da sakupi što više detalja koje će preneti u neko novo poglavlje. I dok čeprka po zlatnim godinama devojke sa beogradskog Neimara, posvećene lekarke i odane supruge, u njenu prošlost upliće se jedan tuđ život, tuđa prošlost, još starija, davna i daleka ljubav kakvu samo rat može da iznedri, a mir uništi.
„Ja ne verujem u kolektivnu krivicu. Nije narod kriv, uvek su to pojedinci, koji povedu masu... Verujem, međutim, u kolektivnu kaznu. To znači da ceo narod trpi i pati, ili većina, zbog krivice pojedinca. Razumete li me? Mi smo se kao narod više puta ogrešili o dobročinitelje, ne samo o pripadnike stranih misija koje smo zaboravili. Ogrešili smo se i o naše ljude, umne ljude, dobre ljude... ali nećemo sada o tome.”
Slavomir Nastasijević – Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e – 323. p. n. e), makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’