Domaći pisci
Domaći pisci
Beograd Vrata istoka, kapija zapada
Svojevrsna enciklopedija o našem glavnom gradu, sa više od 500 fotografija – reprezentativno, kapitalno i vredno delo, u kome se predstavlja Beograd od postanka do današnjeg dana. U prvom delu, koje nosi naziv ‚‚Beograd kroz vekove'', data je istorija glavnog grada od njegovih prvih pomena pa do prve decenije XXI veka, obogaćena fotografijama koje na pravi način dočaravaju bogatu prošlost nekadašnjeg grada na granici.
U drugom delu, koji nosi naziv ‚‚Beograd danas'', kroz enciklopedijske odrednice i više od 350 autentičnih fotografija oslikavamo sadašnji izgled grada, najvažnije institucije, ulice, trgove, spomenike kulture, muzeje, galerije, biblioteke, pozorišta, manastire, crkve bez kojih se danas ne može zamisliti grad koji je važno mesto na turističkoj i kulturnoj mreži Evrope.
‚‚Kada sklopi korice monografije o Beogradu, svaki čitalac će biti svestan da je o ovom gradu ponešto od dosadašnjeg znanja obnovio, ali i naučio mnogo činjenica koje su mu bile sasvim nepoznate. Uz važnu napomenu da je knjiga urađena zanatski besprekorno, slobodno se može naglasiti da je u pitanju dobro osmišljen poduhvat koji sadrži obeležja kapitalnog izdavačkog pregnuća.'' Prof. Radivoj Radić
ČITANJE TAVANICE Miro Vuksanović
Etape noci Miloš Latinović
Postoje noći posle kojih ništa više nije važno. Priče takvih noći zapisane su u zvezdama, ali ne umeju svi da ih pročitaju.
U noći koja bi mogla biti večnost vreme prestaje da postoji i otkrivaju se tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, ali i preplitanje jave i sna. U tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mi mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.
Poslednju etapu noći ispratiće kiša. Kao i u drugim romanima Miloša Latinovića, kiša poput nevidljive niti povezuje sve junake koji na pozornici života igraju svoje uloge želeći da iskorače iz sveta privida, prolaznosti i besmisla u svet zbilje, stalnosti i smisla.
Janičar Saša Edi Djordjeveic
Dva brata, dve vojske, dve sudbine...
Potresna priča o najstrašnijem periodu srpske istorije
Godine 1521. Smederevski sandžak bio je jedan od najsevernijih krajeva moćnog Osmanskog carstva, polazna tačka za prodor u samo srce Evrope. Težak ali mahom miran život seljana tog kraja promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara, naplati danak u krvi i odvede grupu sasvim mladih dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata, Stefan i Gojko, čije će životne priče poći sasvim različitim tokom sve dok se jednoga dana ponovo ne ukrste na potpuno neočekivan način... Potresna priča, kakvih je širom Srbije bilo na stotine, preko sjaja i bogatstva sultanovih odaja zapravo nas vodi u najmračniji i najtužniji period srpske istorije.
JAZAVAC PRED SUDOM PRIPOVETKE-Petar Kočić
Petar Kočić rođen je u bosanskom selu Stričići, na Zmijanju i u svom delu daje potpunu sliku krajiških pejzaža i teškog života bosanskog seljaka. On je ujedno pesnik sirovog života i ljubavi koja je u njegovom delu glavna pokretačka snaga ali i zla kob. U drami Jazavac pred sudom u liku prkosnog seljaka Davida Štrpca opevani su svi poniženi i ugnjeteni koji uzalud traže pravdu. Iako u humorističkom okviru, ova drama je u stvari oštra satira i kritika vlasti.
JOVANKA BROZ MOJ ŽIVOT MOJA ISTINA
- Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana.
O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas hteli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću da dopustim.
I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije.
Ali na kraju dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Da li ću ja doživeti pravdu neku - ne znam. Volela bih da doživim. Ali ne znam da li ću. -
JUNACI SRPSKIH NARODNIH PESAMA
Naše narodno stvaralaštvo i usmeno predanje kao retko koje bogato je sadržajem, drevnom mudrošću i epskim, večnim karakterom. U tradiciji naše književnosti, upravo je ono to koje je sačuvalo i od zaborava otrglo našu slavnu i legendarnu državu srednjeg veka. Uživajući u sadržaju narodnih pesama, čitalac istovremeno i odmotava raskošno klupko naše istorije, uz izuzetna i znalačka tumačenja profesora Purkovića.
Miodrag Al. Purković
Kroz prstohvat cimeta Aleksandra Mihajlović
Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti koja je okovana beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene srpske kraljice Natalije Obrenović čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen i proučava je sa posebnim zanimanjem. prepoznavši u Velesu tananu dušu koja nije onakva kakvom se prikazuje, nesmireni duh srpske kraljice vapi da se nekome ispovedi i pronađe spokoj. Ali ta pisma
s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži – život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna. Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, ucene, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasti Itana. Posle smrti sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razobličava mrežu najstarijeg zanata.
„Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme utkivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge.
Roman bez iluzija, alis tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva svoje lice kako bi svet uopšte opstao.“ Ljiljana Šop
Moja igra moj put Svetislav Pešić
Moja igra moj put
Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.
Košarka je nešto između timskog i individualnog sporta. Kombinacija individualne kreativnosti i atletike. Od pojave košarke pa sve do danas cilj je uvek isti – ubaciti loptu u koš.
Ono što je u košarci fascinantno je da su pet igrača dovoljna da pokrenu timsku igru i duh, a opet jedan igrač i trener sa svojim odlukama mogu bitno da utiču na razvoj utakmice (igre) i rezultat.
* * *
Sreća je u privatnom životu osnova za sve. Bez duševnog mira šta imaš?
Ljudi žele i uspehe. Za mene je život borba protiv prepreka, neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji. Posvećenost…
U sportu uspeh ne leži u tome da radiš samo ono što voliš, nego da voliš ono što radiš.
Život se menja i ja učim da se menjam.
Treba znati učiti i biti skroman, i prihvatiti da neko nešto radi bolje, na to nije uvek lako pristati, ali to je najbolji put do uspeha. Pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja.
Svetislav Pešić
Sadržaj knjige Moja igra moj put:
Svetislav Pešić: Reč autora Borislav Bora Stanković: Hvala za zlato u Indijanopolisu Vlade Divac: Inovator koji je vukao hrabre poteze Dejan Bodiroga: Učitelj koji iz učenika izvlači najboljePRVI DEO: MOJA IGRA – MOJ PUT
Proročanstvo moje majke Veliki grad – veliki problemi Sarajevo: s verom u afirmaciju Prva trenerska ponuda od pukovnika avijacije Bormio: mesto gde je košarka postala globalni sport Šta bi bilo da je Jugoslavija ostala… Buđenje Nemačke iz dubokog sna Alba: moj trenerski doktorat U Ameriku po novo iskustvo Najzad poziv iz Beograda… Istanbulsko zlato: plod dobre organizacije Indijanapolis: pobeda nad pobedama Barselona: uspeh sad i odmah! Đirona: vraćanje duga Marku Gasolu Dinamo: i to je sudbina trenera Crvena Zvezda: pravo merilo jednog uspeha Roma, Valensija, Minhen i ponovo Barselona: dolazak usred sezone Rim: Toti i ja smo imali velike ambicije Valensija: šansa za istoriju Bajern: ponuda koja se ne odbija Život trenera nije bajkaAleksandar Miletić, Reč koautora: Trener stvaralac
DRUGI DEO: MOJA KOŠARKAŠKA FILOZOFIJA
Moja košarkaška filozofija Fundamenti moje košarkaške filozofije Strategija – glavni plan Taktika Trener Trener kao vođa – lider Efikasna komunikacija Motivacija Identifikacija talenta, selekcija i metodika treninga Metodika treninga Projekat Bormio Profil – karakteristika igrača po pozicijama Formiranje tima – Team Building Nacionalni tim – lokomotiva razvoja košarke Budućnost košarke
Moja igra moj put Svetislav Pešić
Moja igra moj put
Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.
Košarka je nešto između timskog i individualnog sporta. Kombinacija individualne kreativnosti i atletike. Od pojave košarke pa sve do danas cilj je uvek isti – ubaciti loptu u koš.
Ono što je u košarci fascinantno je da su pet igrača dovoljna da pokrenu timsku igru i duh, a opet jedan igrač i trener sa svojim odlukama mogu bitno da utiču na razvoj utakmice (igre) i rezultat.
* * *
Sreća je u privatnom životu osnova za sve. Bez duševnog mira šta imaš?
Ljudi žele i uspehe. Za mene je život borba protiv prepreka, neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji. Posvećenost…
U sportu uspeh ne leži u tome da radiš samo ono što voliš, nego da voliš ono što radiš.
Život se menja i ja učim da se menjam.
Treba znati učiti i biti skroman, i prihvatiti da neko nešto radi bolje, na to nije uvek lako pristati, ali to je najbolji put do uspeha. Pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja.
Svetislav Pešić
Sadržaj knjige Moja igra moj put:
Svetislav Pešić: Reč autora Borislav Bora Stanković: Hvala za zlato u Indijanopolisu Vlade Divac: Inovator koji je vukao hrabre poteze Dejan Bodiroga: Učitelj koji iz učenika izvlači najboljePRVI DEO: MOJA IGRA – MOJ PUT
Proročanstvo moje majke Veliki grad – veliki problemi Sarajevo: s verom u afirmaciju Prva trenerska ponuda od pukovnika avijacije Bormio: mesto gde je košarka postala globalni sport Šta bi bilo da je Jugoslavija ostala… Buđenje Nemačke iz dubokog sna Alba: moj trenerski doktorat U Ameriku po novo iskustvo Najzad poziv iz Beograda… Istanbulsko zlato: plod dobre organizacije Indijanapolis: pobeda nad pobedama Barselona: uspeh sad i odmah! Đirona: vraćanje duga Marku Gasolu Dinamo: i to je sudbina trenera Crvena Zvezda: pravo merilo jednog uspeha Roma, Valensija, Minhen i ponovo Barselona: dolazak usred sezone Rim: Toti i ja smo imali velike ambicije Valensija: šansa za istoriju Bajern: ponuda koja se ne odbija Život trenera nije bajkaAleksandar Miletić, Reč koautora: Trener stvaralac
DRUGI DEO: MOJA KOŠARKAŠKA FILOZOFIJA
Moja košarkaška filozofija Fundamenti moje košarkaške filozofije Strategija – glavni plan Taktika Trener Trener kao vođa – lider Efikasna komunikacija Motivacija Identifikacija talenta, selekcija i metodika treninga Metodika treninga Projekat Bormio Profil – karakteristika igrača po pozicijama Formiranje tima – Team Building Nacionalni tim – lokomotiva razvoja košarke Budućnost košarkeNasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Od autora: Radoslav Đ. Gaćinović
OD MAČA DO KUBURE- Miloš Petković, Mladen Đorđević
Mилош Обилић - Легенда о змајевитом витезу
Топлица Милан - Српски Робин Худ
Иван Косанчић - Змај од Радана
Кнез Лазар Хребељановић - Од Видовдана до Вечности
Вук Бранковић - Издан од историје, преварен од смрти
Деспот Стефан Лазаревић - Витез Змајевог реда
Марко Мрњавчевић(Краљевић) - Митолошки отпор српског духа
Бановић Страхиња - Милосрдни осветник
Вук Гргуревић Бранковић - Змај Огњени Вук
Време Српских Хајдука
Ђорђе Петровић(Карађорђе) - Црни Ђорђе
Стеван Синђелић - Небеска кубура
Вељко Петровић - Ураган из Крајине
Станоје Стаматовић Главаш - Хајдучки вук
Стојан (Добриловић) Чупић - Змај од Ноћаја
Јован Глигоријевић - Зека Буљубаша
„ Најбољи синови и кћери нашег народа пали су у рату. Било би боље да је обрнуто али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих. “
Душко Радовић
Кроз богату историју српског народа, понајвише великана указала се у најтежим тренуцима, у борби за опстанак, нада у боље сутра и слободу.
Вихорна, ратна времена изнедрила су посебне људе, спремне да свој живот жртвују зарад других, зарад општег добра и слободе сопственог народа. Жеља да надолазећим генерацијама осигурају мир и просперитет сврстала их је у ред великана чија имена никада неће бити заборављена, у ред оних који ће вечно живети због дела која су иза себе оставили и због жртава које су за живота поднели.
Од средњег века и времена витезова, мачева и дугих копаља, па до Првог и Другог српског устанка, хајдука и кубура, на нашим просторима рађали су се, живели, борили се и за родну груду умирали неки посебни људи који се у овој књизи окупише на једном месту.
Они су ти који су знали да бој не бије
свijетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Петар Петровић Његош, Горски Вијенац)
Њима није било важно колика је сила која им прети, већ какву светињу бране. (Кнез Лазар, Кнежева вечера)
Они су одлучили да крв оставе на родном прагу, на грумену домовине, место да зној проливају у ропству или по туђинским друмовима.
Зато се данас по њима зову школе и улице, зато паркове красе њима посвећени споменици, и зато су се сви они, потпуно заслужено, нашли и у овој књизи.
Orkestar na pedale
Upravnik valjevske lude kuće, doktor Subota, kroz jednu gorku priču o svom dolasku u Srbiju i svojim potucanjima od ratišta do ludnice nastoji da pokaže zanose i poraze jednog osetljivog intelektualca. Trajno opčinjen svetom svoje mladosti, čiji je simbol Manov Čarobni breg i njegovi junaci, doktor Subota kroz stvarnost početka XX veka prolazi kao zbunjen i pokoleban čovek koji kroz prepisku sa značajnim ljudima i svoju potragu za izgubljenim orkestrom na pedale u stvari traga za nestalom lepotom i harmonijom u svetu i stvarnosti.
Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru-Petar S. Maksimović
Stalni napredak u ishrani ljudi ima za posledicu povećanu potrošnju povrća, ali i strože zahteve u pogledu njihovog kvaliteta. Naučni radnici čine velike napore da udovolje ne samo potrošačima povrtarskih proizvoda u pogledu kvaliteta, stvarajući bolje sorte i hibride već i da za proizvođače stalno usavršavaju tehnologije proizvodnje kako bi se sa što manje ulaganja dobila rentabilna proizvodnja.
RELIGIJA NJEGOŠEVA-Nikolaj Velimirović
Niko do danas nije, kao Nikolaj, toliko duboko prodro u Njegoševu dušu, i tako svestrano i temeljno proučio i dočarao duh i natčovečansku pamet ovog cetinjskog gorostasa. Do pojave ove studije Njegoš je bio nedovoljno ispitani rudnik neotkrivenih dragocenih duhovnih blaga. Neki naši književnici pokušavali su samo da opišu pesnički nedostižni talenat autora „Gorskog vijenca“. O Njegošu pak kao o misliocu i filozofu vrlo malo se pisalo, a o njemu kao religioznom geniju, ni malo. Ove nedostatke dopunjuje „Religija Njegoševa“.
Nikolaj dočarava kakvu je strahovitu i nečuvenu borbu Njegoš imao sa samim sobom, sa svetom i prirodom: kako su ga raspinjali napori da otkrije suštinu bića Božjeg, prirode i čoveka: i cilj njihovog bitisanja.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor
nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo. Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on
upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci.
Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
Slavomir Nastasijević Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e - 323. p. n. e),makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’
Slavomir Nastasijević Stefan Dušan
,,Dušan je snagom svoga duha i autoritetom od jedne osrednje balkanske kraljevine stvorio veliko carstvo.On je na najvidljiviji način pokazao kako treba upravljati državnim brodom kad je krma u sigurnim rukama.Srbija je u njegovo vreme bila prva vojna, ekonomska i državotvorna sila na Balkanu, objašjanjava Slavomir Nastasijević predstavljajući čitaocima glavnog junaka svog nezaboravnog istorijskog romana Stefan Dušan.
Pisac čitaocima na preko šeststo stranica predstavlja Stefana Dušana ne samo kao velikog, moćnog i sposobnog vladara nego i kao čoveka od krvi i mesa.Dušan nije samo prvi srpski car.Njegova vladavina (1331-1355) i danas je u kolektivnom narodnom pamćenju upisana kao najslavnije doba srpske istorije.
Slavomir Nastasijević Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva...
Slavomir Nastasijević- Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću. U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane
svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.