Klasična književnost
Klasična književnost
Aleksandar Dima – Tri Musketara
Roman Tri musketara najpoznatije je delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa, i novajlije koji im se priključuje – mladog Gaskonjca D’Artanjana. Ovaj neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u Francuskoj XVII veka, društvu krcatom intrigama, sukobima političkih interesa i ličnim ambicijama.
Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, plemstvo se otima o krunu, a među svim tim spletkama, i u atmosferi opšteg nepoverenja, plemeniti musketari ustaju u odbranu svoje otadžbine i smelo kreću u opasnu misiju da osujete zaveru koja preti ne samo kruni već i budućnosti čitave Evrope.
Ovaj roman je poslužio kao predložak za brojne filmske, televizijske, animirane i pozorišne adaptacije. Uticaj Diminih (1802–1870) istorijsko-avanturističkih romana osetio se u gotovo celoj evropskoj popularnoj književnosti. Kompozicija njegovih dela, živahan dijalog i živopisni opisi i danas plene široku publiku, a Dima ostaje jedan od najvećih romansijera i dramskih pisaca svoga vremena.
Četiri pera A.E.V MEJSON
Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku. Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka – od svoja tri najbolja prijatelja i verenice. Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.
Pošto je dokazao hrabrost, Hari se vraća u Englesku nadajući se da će povratiti ljubav i poštovanje svoje verenice.
Ova napeta priča dirljivo prikazuje poseban moralni kod koji je bio veoma cenjen i ohrabrivan kod Britanaca na vrhuncu imperijalne moći.
Džerom K. Džerom – TRI ČOVEKA U ČAMCU
Humoristički roman „Tri čoveka u čamcu“ engleskog pisca Džeroma K. Džeroma smatra se jednim od najpopularnijih književnih dela XX veka. Na njegovim stranicama ređaju se događaji koji su se zaista desili. Džordž, Haris i Monmorensi nisu izmišljene ličnosti, nego bića od krvi i mesa. Glavna lepota ove knjige leži u njenoj jednostavnoj istinitosti.
Džozef Konrad – Tajni Agent
Tajni agent se smatra jednim od najboljih dela Džozefa Konrada i jednim od najboljih romana svetske književnosti 20. veka. Radnja, smeštena u London krajem devetnaestog veka, prati život gospodina Verloka, tajnog agenta koji je takođe i vlasnik male prodavnice koja prodaje „fotografije više ili manje nagih igračica” i „nekoliko knjiga čiji naslovi aludiraju na nedoličnost”.
Grupa anarhista, Verlokovih prijatelja, dodeljuje mu zadatak da uništi griničku opservatoriju, ali kada stvari krenu naopako, Verlok mora da se suoči sa strašnim posledicama svojih postupaka. Aktuelan i danas, kao i pre jednog veka, Konrad plete obeshrabrujuću priču o špijunaži, eksploataciji i terorizmu koji su suviše prisutni i u našem vremenu.
Efraim Kišon – RAJ U NAJAM
F. M. Dostojevski – ZLI DUSI I-II deo
Roman u dve knjige.
Ovo delo ima specifičnu političku podlogu koja ga donekle izdvaja od ostalih romana Dostojevskog – govori se o pravcu kretanja novog vremena, o sukobu „zapadnjaka“ i „narodnjaka“, o političkom i moralnom nihilizmu.
Centralnu ulogu u romanu igra lik Nikolaja Vsevolodoviča Stavrogina. Oko njega se zasniva radnja ovog dela. Međutim, da bi se razumela ideja i ideja Dostojevskog vezana za roman, odnosno da bi se otkrile najveće zasluge i dometi tog romana, potrebno je razlikovati centralnu od glavne, odnosno primarnu i odlučujuću ulogu. Ovo poslednje ne pripada liku Stavrogina i tu leži možda najveća finoća pisčevog velemajstorskog poteza odigranog u romanu, koji se suštinski razlikuje od ostalih dela Dostojevskog.
Međutim, Dostojevski ne bi bio to što jeste kad bi roman ograničio samo na njegov istorijski kontekst. U knjizi se tanano ispituje psihologija junaka, motivi čovekovog ponašanja, uzroci i posledice ljudskih postupaka, apsurdnost i paradoksalnost života, sukob generacija, samoubistvo.
Meša Selimović – DERVIŠ I SMRT
Ova knjiga, govori o traženju sreće, kaže nam autor u posveti, pre početka. A početak je pesimističan: gorki stihovi iz Kur-ana koji uokviruju delo govore da je svaki čovek uvek na gubitku. Derviš, šejh Ahmed Nurudin, narator i subjekt, gotovo lirski, sreću nije našao. Suočen sa smrću, traga za smislom svog postojanja, svodi račune sa samim sobom, pravi rezime jedne napete duhovne borbe. Piše potresnu ispovest, opisuje grozničave napore svoje volje, suočene sa besmislom života na zemlji, neredom i nepravdom, dok pokušava da očuva svoje ljudsko dostojanstvo. Tako bi se, u par rečenica, mogla odrediti glavna tema Selimovićevog remek-dela. Međutim, tema ima nekoliko, razvijaju se paralelno u jedinstvenom kompozicionom i idejnom sklopu…
Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ pravi su biseri ovog velikana.
Meša Selimović je bio jugoslovenski pisac, jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Svoja dela napisao je u drugoj polovini 20. veka. Iako je imao muslimansko poreklo sebe je smatrao srpski piscem. Rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Preminuo je u Beogradu 11. jula 1982. godine. Neka od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela su: roman “Derviš i smrt“, objavljen 1966. godine, roman “Tvrđava”, kao i autobiografija “Sjećanja”.
Nahal Tajadod – Sagorjeli Rumi
Od čega i zašto jedno biće izgara?
Zašto jedan erudita i slavni propovjednik odlazi i iznenada se izoluje sa čudnim i zimogrižljivim lutalicom, četrdeset dana i noći, i vraća se, prosvijećen, upaljen, razigran?
I zašto taj učenjak tako dostojanstven postaje Rumi, veliki pjesnik sufija, tvorac plesa derviša, slavljen koliko i Saadi, Hafez i Omar Hajam?
Kakav ga je to nečuveni fenomen transformirao?
Kako je nastalo pedeset hiljada nezaboravnih stihova?
Kakva je to vatra?
Još od trinaestog stoljeća ta ljubavna priča muči persijsku literaturu. Impresionirana još od ranog djetinjstva Rumijevim stvaralaštvom, Nahal Tajadod neustrašivo, u ovom romanu inspirisanim mističnim i putenim Orijentom, odbacila je sve velove, čak i one najintimnije, koji su prikrivali tu pasiju često nazivanu božanskom.
Kada tijelo i duša, prestajući opirati se jedno drugom, gore na kraju istim plamenom ?
Nahal Tajadod je rođena u Teheranu 1960. godine, živi u Francuskoj od 1977. Prevodeći Rumija crpila je u njegovu djelu inspiraciju za svoj roman.
Slavomir Nastasijević – Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove…
Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je zabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao…“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu. Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći…
Slavomir Nastasijević – Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…
Slavomir Nastasijević Komplet
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji je izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Štefan Cvajg – Erazmo Roterdamski
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.