Erazmo Roterdamski Štefan Cvajg

„Bila je majka, žena, supruga. Bila mi je prijateljica. Ali koje je to tajne Elouiz odnela sa sobom u grob?” Kad je Elouiz umrla od raka dojke, Keti je bila skrhana. Sneva uznemirujuće snove u vezi s Elouizinom smrću. Keti boluje od depresije i oporavlja se od nervnog sloma. Njen muž, psihijatar, svestan je ženine psihičke krhkosti. Kad mu Keti ispriča kako sumnja u priču o Elouizinoj smrti, i kako oseća Elouizin duh, ubeđen je da njegova žena gubi vezu sa stvarnošću. Pogođena muževljevom sumnjičavošću, Keti odlučuje da istraži Elouizinu tajanstvenu prošlost i njenu smrt, izlažući se opasnostima, zaboravljajući da je put do istine ponekad put u ponore pakla.

U njoj podeljeno vladaju nesklad i savršenstvo, haos i mir, moć i beznađe, euforija i tuga, te njen kompleksni psihološki profil postaje sve apsurdniji i šokantniji, kako za druge tako i za nju samu. Razočarana zemljom u kojoj živi, ljudima koji je okružuju a ponajviše ljubavlju u koju je bila spremna da uloži sve, kreće ponovo od nule ali sa izmenjenim stanjem svesti i drugačijim životnim prioritetima. Od skromne, lepe devojke iz komšiluka postaje krvoločna dobrorangirana kučka koja gazi sve pred sobom a zarad fizičkog užitka i seksualnog zadovoljenja. Vrtoglavo i brzo se uvlači u krugove kriminala, prostitucije, podzemlja, droge, vođena jednim jedinim porokom, kojem ni jedno ljudsko biće ne može odoleti – Moć! Željna da poseduje, da kontroliše, da vlada, da uživa u muškarcima podjednkao koliko i u ženama, ispituje limite svoje seksualnosti i upušta se u opasnu, riskantnu igru sa životom i sopstvenom psihom. Urbani i iskrivljeni svet današnjice stvara od ljudi svojevrsne brendirane i žigosane jedinke, kao društveno prihvatljive ili nepoželjne proizvode. Ona postaje jedna od njih i ulazi u taj toliko olajavani, zavodljivi i mistični svet onih koji imaju i kojima se može, baš onih o kojima možemo čitati u novinama ili ih gledati na TV-u zavideći prividnom savršenstvu, bogatstvu i skladu kojim oni odišu. Šta se dešava unutar tih krugova i koliko um može biti perverzan kad obitava u raskoši dostupnosti ostaje na čitaocu da sazna čitajući ’ Golu Idoru’ . Vrh ka kojem ona misli da ide, zasigurno je dno ka kojem opsesivno korača, jer život nam često objektivnu percepciju pretvara tek u teatralni vašar snova u kojem vidimo isključivo ono što želimo a ne pravo stanje stvari