Politika
Politika
In the name of the people
Political repression occurring in Serbia during the period of 1944-1953 was preconditioned by a series of complex social, historical and ideological-political factors. As in other countries of Eastern Europe, victory of the revolutionary forces after WW2 initiated an emulation of Soviet experiences related to the development of a socialist society, which were based on the combination of ideology and repression carried out by a Party state through institutions modelled after those of the first country of Socialism. On the other hand, each country was a case for itself, and the conflict between a globally imposed revolutionary model and local particularities gave birth to a variegated set of transitional people’s democracies...
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
Radoslav Gaćinović – Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Prof. dr Darko Tanasković
Autor, prof. dr Radoslav Gaćinović poduhvatio se zahtevnog posla da rezimira istoriju političkog nasilja nad Srbima u toku XX veka, jednog zlog usuda koje se srpskom narodu pripremalo i činilo na balkanskim prostorima. Svoju pažnju usmerio je na istorijske razloge tog činjenja, ali i činjenje samo, njegov obim i kvantifikaciju, njegove protagoniste. Prof. Gaćinović piše da se na Balkanu ništa nije dešavalo mimo evropske, a kasnije i svetske politike. Autor daje i svoje viđenje srpskih pokušaja da se odbrane i promovišu ideju slobode u zajednici sa drugima sa kojima su delili ili dele prostor na kome žive i za koje su Srbi držali da imaju zajednički ideal i interese. Dr Gaćinović je primenio multidisciplinarni pristup, pomoću koga je dao teorijski okvir obrađene teme. Čitalac, gotovo udžbenički, dobija objašnjenja o značenju pojma nasilje, geopolitičkim odrednicama balkanskog prostora, sukobu niskog intenziteta, političkom terorizmu i prozelitizmu ili konverziji. Po tome je ovo delo osobeno kada su slične teme u pitanju. Autor ne samo da informiše o svojim saznanjima, autor podstiče čitaoca da razmišlja o kontroverzama koje je na ove teme proizvodila doskorašnja literatura pisana iz srpskih, ali i svetskih pera.
Dr Mile Bjelajac, naučni savetnik
Razbojnička država-Kosovo u svetskoj politici
U svojoj nameri da stvore etnički čisto Kosovo, Albanci su preduzimali sve ono što je u Konvenciji UN iz 1948. opisano kao genocid – sve osim uzimanja srpske dece u albanske porodice.
„Stvaranje Republike Kosovo samo je početak albanizacije juga Evrope i vrlo je čudno kako Evropljani to ne razumeju“, kaže autorka Razbojničke države. „Hašim Tači i kriminalne strukture u potpunosti su preuzele vlast isključivo zahvaljujući intervenciji vojnih i političkih sila Zapada.“
Zašto je NATO „garant“ sprovođenja Briselskog sporazuma i bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji? Kako je moguće osloboditi čoveka protiv kojeg svedoče njegove žrtve? Ko je arhitekta logora „donora“ organa na Kosovu i u Albaniji? Knjiga Razbojnička država – Kosovo u svetskoj politici nudi iscrpne, utemeljene ali i zastrašujuće odgovore na ova i mnoga druga pitanja u vezi s događajima u srpskoj južnoj pokrajini, analizirajući genezu neprijateljstva, sukoba i kriminalnog sistema koji je postao osnova najmlađe evropske države.
„Suverenitet Kosova nije ništa drugo nego fikcija, jer pravu vlast ovde imaju činovnici EU sa bajonetima natovske vojske.“ Dž. Lafland
„Razbojnička država samo je jedan od mnogih spisa i priloga koje je autorka napisala o bivšoj Jugoslaviji, počev od svojeg doktorata u kojem se bavi razbijanjem SFRJ. Razbojnička država značajna je stoga što, iako pisana za ruskojezičnog čitaoca, daje sumaran pregled poznatih i manje poznatih pojedinosti iz poduhvata zapadnjačkog otimanja Kosova i Metohije od Srbije, koji se uklapaju u kompaktnu i upečatljivu sliku, a tekući događaji tu sliku samo iznova potvrđuju.“ Dr Časlav D. Koprivica
Rudolf Arčibald Rajs – Čujte Srbi
Na poziv srpske vlade 1914. Rudolf Arčibald Rajs u Srbiji istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Njegovi izveštaji suprostavljaju se slici o Srbima kao divljačkom narodu, koju su dotad plasirale Nemačka i Austro-ugarska.
Rajs je zavoleo srpskog vojnika-seljaka i srpski narod, te kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio rukopis knjige „Čujte, Srbi!“, napisan na francuskom jeziku, koji je mogao, na njegov zahtev biti objavljen tek posle njegove smrti. Arčibald je u knjizi ukazao na vrline i mane srpskog naroda, opisao je tadašnju srpsku inteligenciju, političare i omladinu… Iz svega se vidi koliko je Rajs poznavao i voleo Srbe, a njegove poruke su više nego aktuelne i danas.
Međutim, jesmo li uspeli da primenimo poruke Arčibalda Rajsa, napisane davne davne 1928. godine, i sačuvamo se sami od sebe?
