Autobiografije i biografije
Autobiografije i biografije
ALEKSANDAR I Viteški kralj / ALEXANDER I The Knightly King
Dvojezična monografska publikacija Aleksandar I – Viteški kralj autora Dušana M. Bapca predstavlja političko-istorijsku analizu okolnosti koje su pratile život i vladavinu jedne od najistaknutijih figura srpske istorije, kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
Autor nas podseća na karakterne i državničke odlike regenta, a zatim i kralja Aleksandra, opisujući njegovo držanje u Prvom svetskom ratu, njegov besprekoran ratnički moral i urođeni patriotizam, odnos prema narodu, kao i ugled koji je stekao i uživao u međunarodnim krugovima. Opisujući Aleksandra kao „komandanta i vojskovođu”, ali i kao „kralja neimara i privrednika”, autor nam otkriva i kralja-vizionara koji, suprotno uvreženom mišljenju, nije dobijao samo bitke na bojnom polju, već i one u miru, kroz sprovođenje agrarne reforme, unapređenje obrazovanja, podsticanje zadužbinarstva i brigu o zdravlju mladih naraštaja.
Poseban doprinos ove monografije predstavlja vizuelni materijal koji je prati. Preko 300 fotografija iz epohe, mahom nepoznatih široj javnosti, predstavljaju istorijski izvor prvog reda. Takođe, za potrebe izrade pomenute monografije, prikupljeni su portreti Aleksandra Karađorđevića koji se čuvaju u svim muzejima u Republici Srbiji, ali i na širem prostoru bivše Jugoslavije, kao i u privatnim zbirkama.
Na taj način će čitaocima knjige biti omogućeno da vide portrete čiji autori su bili Uroš Predić, Paja Jovanović, Vlaho Bukovac, Žorž Skot, Vasa Eškićević, Kosta Hakman, Vsevold Guljevič, Dragomir Glišić, Svetislav Batovski, Stanislav Strala i drugi. Vizuelni materijal takođe obuhvata i fotografije sačuvanih ličnih predmeta kralja Aleksandra, koji se danas čuvaju u Vojnom muzeju u Beogradu, Zadužbini kralja Petra Prvog na Oplencu i Fondu kraljevski dvor. Najveći deo pomenutog materijala do sada nije bio publikovan.
Naposletku, treba napomenuti da će u zasebnom poglavlju monografije biti prikazani spomenici kralju Aleksandru, dela najistaknutijih domaćih vajara toga vremena, koji su bili podignuti posle njegove pogibje i koji su najvećim delom uništeni za vreme Drugog svetskog rata ili neposredno po njegovom završetku.
B. D. Benedikt – Zvali su me Dizni
Na primedbu mnogih čitalaca da je moja biografija na sajtu preštura i da bi želeli da saznaju više o meni i mom životu, odlučio sam da im ovom prilikom ispunim želju i zabavim ih samo sa biserima mog životnog iskustva. Ali ne brinite, neće vam biti dosadno, jer moj život je ništa manje interesantan od mojih romana.
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
Miroslav Todorović – Hohštapler
Ova neobična knjiga, govori o podnaredniku austrougarske carevine, Josipu Brozu, koji je ratujući pod njenom zastavom u sastavu zloglasne "42. Vražje divizije", zavrednio srebrnu medalju za hrabrost, nabijajući na bajonet prekodrinsku srpčad. Taj Hitlerov školski drug iz Pečujskog divezantskog centra (1913), takoreći po svršetku Prvog svetskog rata, stavio se na čelo srpskog naroda koga je zavojevački satirao, nastavljajući da ga uništava, menjajući mu nacionalnu suštinu, duhovno biće i genetsku osnovu "tako da za 200 godina nestane, a za 50 ne sazna ko je on". I evo još se prebrojavaju smrtno nastradali koji su samo pokušali da obelodane ko je "On", i kako je od svetskog pustolova postao polupismeni seljačić Josip Broz iz Kumroveca, kao i oni koji su nazreli sile koje su ga učinile moćnijim i od jednog Staljina, fabrikanta smrti 20 miliona Sovjeta.
Demistifikacija "hohštaplerovog" porekla, tvorca komunističke Jugoslavije, stvorene da potone u sopstvenoj krvi, istovremeno je i opomena lakovernima da se ne unesrećuju, predajući se pohlepnim i pohotnim vlastodršcima.
Momo Kapor – USPOMENE JEDNOG CRTAČA
Vrhunac književnog stvaralaštva beogradskog pisca i slikara Moma Kapora. Knjiga u koju je utkano dugogodišnje bavljenje crtanjem i slikanjem, pretočeno u zanimljivu i uzbudljivu, gotovu pikarsku pripovest.
Po mnogo čemu zanimljiva i neobična knjiga, kombinacija više književnih rodova; dokumentarni roman autobiografskog karaktera, memoari i esejistika, uzbudljiva hronika o poslednjih pola veka naše umetnosti. Ovo je, takođe, i knjiga sa mnoštvom biografija velikih i malih crtača i slikara koje je autor lično poznavao - istorija osvajanja nedostižnog velikog sveta i plemenitih neuspeha koje su pri tom pretrpeli mnogi naši poznati i nepoznati umetnici u svetu.
Bogato ilustrovana crno-belim i kolor islustracijama.
ŠTEFAN CVAJG – MARIJA STJUART
Na srednjovekovnoj pozornici intriga, dvoličnosti pa i krvavih ubistava Štefan Cvajg u ovom maestralnom biografskom romanu opisuje psihološke portrete dveju snažnih žena. Jedna od njih, škotska kraljica Marija Stjuart, rastrzana između strasti i ništa manje strastvene borbe za svoju veru, stoji nasuprot engleske kraljice, dvolične i proračunate Elizabete I. Svoj fascinantni životni put, strastvena i lepa Marija Stjuart okončava najpre u skoro dvodecenijskom zatočeništvu engleske kraljice i na kraju smrću odsecanjem glave, ni u jednom momentu ne pomislivši da se odrekne sopstvene vere.
„Moral i politika idu zasebnim putevima. Stoga se jedan događaj prosuđuje sa potpuno različitih stanovišta, već prema tome da li se ocenjuje sa stanovišta čovečnosti, ili pak sa stanovišta političke koristi. Moralno, pogubljenje Marije Stjuart ostaje kao potpuno neoprostiv čin: protiv svakog međunarodnog prava zadržali su u zatočenju usred mira kraljicu susedne zemlje, ispotaje spleli zamku i na najperfidniji način je njoj poturili. Ali, isto tako, ne može se osporiti da je, gledano sa državno-političkog stanovništva, odstranjenje Marije Stjuart za Englesku bila ispravna mera. Jer u politici ne odlučuje – nažalost! – pravo u jednoj meri, nego njen uspeh… Istorija često ide mračnim i krivudavim stazama, ali se na kraju uvek ispunjava istorijski smisao, uvek nužnosti konačno izvojuju svoje pravo“, objašnjava Cvajg pred kraj svoje pripovesti o tragičnoj sudbini kraljice Škotske.
Svetislav Pešić – Moja igra moj put
Moja igra moj put
Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.
Košarka je nešto između timskog i individualnog sporta. Kombinacija individualne kreativnosti i atletike. Od pojave košarke pa sve do danas cilj je uvek isti – ubaciti loptu u koš.
Ono što je u košarci fascinantno je da su pet igrača dovoljna da pokrenu timsku igru i duh, a opet jedan igrač i trener sa svojim odlukama mogu bitno da utiču na razvoj utakmice (igre) i rezultat.
* * *
Sreća je u privatnom životu osnova za sve. Bez duševnog mira šta imaš?
Ljudi žele i uspehe. Za mene je život borba protiv prepreka, neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji. Posvećenost…
U sportu uspeh ne leži u tome da radiš samo ono što voliš, nego da voliš ono što radiš.
Život se menja i ja učim da se menjam.
Treba znati učiti i biti skroman, i prihvatiti da neko nešto radi bolje, na to nije uvek lako pristati, ali to je najbolji put do uspeha. Pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja.
Svetislav Pešić
Sadržaj knjige Moja igra moj put:
Svetislav Pešić: Reč autora Borislav Bora Stanković: Hvala za zlato u Indijanopolisu Vlade Divac: Inovator koji je vukao hrabre poteze Dejan Bodiroga: Učitelj koji iz učenika izvlači najboljePRVI DEO: MOJA IGRA – MOJ PUT
Proročanstvo moje majke Veliki grad – veliki problemi Sarajevo: s verom u afirmaciju Prva trenerska ponuda od pukovnika avijacije Bormio: mesto gde je košarka postala globalni sport Šta bi bilo da je Jugoslavija ostala… Buđenje Nemačke iz dubokog sna Alba: moj trenerski doktorat U Ameriku po novo iskustvo Najzad poziv iz Beograda… Istanbulsko zlato: plod dobre organizacije Indijanapolis: pobeda nad pobedama Barselona: uspeh sad i odmah! Đirona: vraćanje duga Marku Gasolu Dinamo: i to je sudbina trenera Crvena Zvezda: pravo merilo jednog uspeha Roma, Valensija, Minhen i ponovo Barselona: dolazak usred sezone Rim: Toti i ja smo imali velike ambicije Valensija: šansa za istoriju Bajern: ponuda koja se ne odbija Život trenera nije bajkaAleksandar Miletić, Reč koautora: Trener stvaralac
DRUGI DEO: MOJA KOŠARKAŠKA FILOZOFIJA
Moja košarkaška filozofija Fundamenti moje košarkaške filozofije Strategija – glavni plan Taktika Trener Trener kao vođa – lider Efikasna komunikacija Motivacija Identifikacija talenta, selekcija i metodika treninga Metodika treninga Projekat Bormio Profil – karakteristika igrača po pozicijama Formiranje tima – Team Building Nacionalni tim – lokomotiva razvoja košarke Budućnost košarkeSvetislav Pešić – Moja igra moj put
Moja igra moj put
Knjiga „Moja igra, moj put” je autobiografija slavnog košarkaškog trenera koji je svoju ljubav prema sportu, predanost i uspeh krunisao svetskim zlatom. Ali, ovo nije samo autobiografija, niti je samo knjiga o košarci i o treniranju. Ovo je knjiga o životu, o principima i vrednostima koje vode do uspeha. Znanje, iskustvo i pobednički pogled na svet koji su nesebično dati u ovoj knjizi mogu se primeniti na svim životnim poljima.
Košarka je nešto između timskog i individualnog sporta. Kombinacija individualne kreativnosti i atletike. Od pojave košarke pa sve do danas cilj je uvek isti – ubaciti loptu u koš.
Ono što je u košarci fascinantno je da su pet igrača dovoljna da pokrenu timsku igru i duh, a opet jedan igrač i trener sa svojim odlukama mogu bitno da utiču na razvoj utakmice (igre) i rezultat.
* * *
Sreća je u privatnom životu osnova za sve. Bez duševnog mira šta imaš?
Ljudi žele i uspehe. Za mene je život borba protiv prepreka, neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji. Posvećenost…
U sportu uspeh ne leži u tome da radiš samo ono što voliš, nego da voliš ono što radiš.
Život se menja i ja učim da se menjam.
Treba znati učiti i biti skroman, i prihvatiti da neko nešto radi bolje, na to nije uvek lako pristati, ali to je najbolji put do uspeha. Pronaći balans između skromnosti i samopouzdanja.
Svetislav Pešić