-10%
Nenad Milkić - Besmrtni bataljon
Originalna cena je bila: 900,00 RSD.810,00 RSDTrenutna cena je: 810,00 RSD.
Nenad Milkić Poslednja straža
Originalna cena je bila: 1.000,00 RSD.900,00 RSDTrenutna cena je: 900,00 RSD.
Nenad Milkić – Zov Karaule
Originalna cena je bila: 1.000,00 RSD.900,00 RSDTrenutna cena je: 900,00 RSD.
Drugi deo trilogije o Košarama. Roman zasnovan na pričama vojnika, koji su u vreme NATO bombardovanja boravili na jugoslovensko-albanskoj granici u blizini karaule Košare, i primili prvi kopneni napad koji je krenuo iz Albanije.
Povezani proizvodi
B. D. Benedikt – Zvali su me Dizni
Na primedbu mnogih čitalaca da je moja biografija na sajtu preštura i da bi želeli da saznaju više o meni i mom životu, odlučio sam da im ovom prilikom ispunim želju i zabavim ih samo sa biserima mog životnog iskustva. Ali ne brinite, neće vam biti dosadno, jer moj život je ništa manje interesantan od mojih romana.
HAJDUK VELJKO PETROVIĆ
Ono što je Vuk Karadžić zapisao za srpskog vojvodu i svoga pobratima Hajduk Veljka Petrovića, da bi u vreme Ahila i Miloša Obilića bio njihov junački drug, sadržina je ovog romana ispisivanog po istoriji i mitu, po legendama i narodnom nasleđu vraćenom u sam život... Ono što novo u srpskom istorijskom romanu donosi Vitezovićevo delo jeste intermedijalno prožimanje. Majstor televizijskih drama, Milovan Vitezović već od prve stranice piše roman u kadrovima, isključivo dejstvuje slikama, ponekad naglasi čak i mizanscen i stalno vodi računa o ritmu pripovedanja... Vitezović se u gradnji lika Hajduk Veljka Petrovića oteo stereotipu potvrđivanom u kazivanjima o ustanku, u istorijskoj prozi i u desetinama pesama i drama. Njegov Veljko je živi lik, ludog, junaka, koji je srećan dok je živ, kako bi mogao da se bori i da smrt izaziva, koji mašta čak i da Napoleona napadne s leđa. Okružen bećarima, koji su toliko hitri da na konjima kišu preteknu, Veljko uspeva da pomera predele, da sve bude u romanu u pokretu, i istok, i šuma sa kojom će nestati pred Karađorđevim očima na kraju romana”...
Milovan Vitezović
Petar S. Maksimović – Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru
Stalni napredak u ishrani ljudi ima za posledicu povećanu potrošnju povrća, ali i strože zahteve u pogledu njihovog kvaliteta. Naučni radnici čine velike napore da udovolje ne samo potrošačima povrtarskih proizvoda u pogledu kvaliteta, stvarajući bolje sorte i hibride već i da za proizvođače stalno usavršavaju tehnologije proizvodnje kako bi se sa što manje ulaganja dobila rentabilna proizvodnja.
Radoslav Gaćinović – Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Prof. dr Darko Tanasković
Autor, prof. dr Radoslav Gaćinović poduhvatio se zahtevnog posla da rezimira istoriju političkog nasilja nad Srbima u toku XX veka, jednog zlog usuda koje se srpskom narodu pripremalo i činilo na balkanskim prostorima. Svoju pažnju usmerio je na istorijske razloge tog činjenja, ali i činjenje samo, njegov obim i kvantifikaciju, njegove protagoniste. Prof. Gaćinović piše da se na Balkanu ništa nije dešavalo mimo evropske, a kasnije i svetske politike. Autor daje i svoje viđenje srpskih pokušaja da se odbrane i promovišu ideju slobode u zajednici sa drugima sa kojima su delili ili dele prostor na kome žive i za koje su Srbi držali da imaju zajednički ideal i interese. Dr Gaćinović je primenio multidisciplinarni pristup, pomoću koga je dao teorijski okvir obrađene teme. Čitalac, gotovo udžbenički, dobija objašnjenja o značenju pojma nasilje, geopolitičkim odrednicama balkanskog prostora, sukobu niskog intenziteta, političkom terorizmu i prozelitizmu ili konverziji. Po tome je ovo delo osobeno kada su slične teme u pitanju. Autor ne samo da informiše o svojim saznanjima, autor podstiče čitaoca da razmišlja o kontroverzama koje je na ove teme proizvodila doskorašnja literatura pisana iz srpskih, ali i svetskih pera.
Dr Mile Bjelajac, naučni savetnik
Slavomir Nastasijević – Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove…
Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je zabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao…“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu. Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći…
Slavomir Nastasijević – Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću.
U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Slavomir Nastasijević – Ustanak u Zeti
U Zeti izbija ustanak posle koga je Vizantija jedva uspela da opet uspostavi svoju vlast u tojmoblasti. Knez Vojislav, vođa ustanka, uhvaćen je i zatočen u Carigradu.
Kako je vizantijski namesnik nastavio da postupa surovo prema stanovništvu u Zeti, narod je počeo da diže novu bunu. Pojava hrabrog i neustrašivog Razvigora dala je pobunjenicima vetar u leđa da istraju u svojoj borbi do konačnog oslobođenja, a Vizantinci postaju svesni da pobunu mogu ugušiti tek kada se reše njenog vođe…
I dok u vazduhu lebdi pitanje ko je zapravo Razvigor i gde se krije, knez Vojislav beži iz zarobljeništva i pridružuje se pobunjenim seljacima…
Recenzije
Još nema komentara.