Dani Vatin – Her Isakovicevo blago

„Ako neko ima blago, razume se da treba da ode po njega“, zaključak je sedmogodišnjeg Lea, koji je njegovog oca Danija naveo na zanimljivu zamisao: povešće sina i oca na putovanje, na svojevrsno hodočašće stopama njihovih predaka. Po legendi koja kruži u porodici, Herman Isakovic je zakopao blago ispod kuće pre nego što su nacisti umarširali u Poljsku.

Međutim, putovanje nije ni počelo, a ispostavilo se da su naoko sitna svakodnevna neslaganja ozbiljna prepreka za zajednički poduhvat; zapelo je već kod izbora hotela, nastavilo se zbog zastarele mape i skromnih zaliha sendviča, da bi na kraju svaki povod bio dobar za beskrajne prepirke između Danija i njegovog oca.

Her isakovicevo blago je topla i duhovita priča o onima koji su opstali i prekalili se u borbi za goli život; ujedno je i komičan osvrt na pokušaje savremenih jevrejskih porodica da se uklope u svaku novu sredinu u koju ih je doveo tragičan splet istorijskih okolnosti. Vatinovi koji su se naselili u Izraelu svakako se razlikuju od onih koje je put naneo u Argentinu, ovi su pak sasvim drugačiji od onih koji žive u Americi ili Evropi: „Iako nismo bili vernici i nismo išli u sinagogu, niti smo nosili zulufe u obliku vadičepa, previše bi bilo da plešemo oko božićne jelke. Zato se uvek završavalo isto i pomalo tužno, tako što se moja sestrica potpuno sama vrtela oko svog drvceta, iznova i iznova, pevušeći božićne pesmice“.

Vatinova knjiga je priča o stvarnim ljudima; neki među njima su bili dobri i pristojni, drugi sušta suprotnost, no sve njih spaja jedno jezivo zajedničko iskustvo: preživeli su Holokaust. Dok se tri generacije Vatinovih voze ka starom poljskom gradiću, Dani nam otkriva kako su se njegovi preci snalazili u tim danima, prenosi nam priču onako kako ju je on saznao od stričeva i tetaka, u želji da je sačuva za treće pokolenje svoje porodice u Švedskoj.