Akcija
Lisa Klejpas – Zavodnik hladnog srca
U trenutku kada se industrijalizacija krupnim koracima širila po Engleskoj, Devon Rejvenel nasledio je imanje od svog nastradalog rođaka ⎼ naravno, prilično oronulo i u dugovima. Zakupaca zemlje bilo je sve manje i Devonovi problemi su se samo gomilali. Bogata ženidba bila bi rešenje, ali on nije imao nameru da se ženi.
Ono što je bilo još lakše bila je prodaja. Ali na imanju je živela Ketlin Trenir, udovica nevoljenog rođaka, kao i njegove tri sestre koje bi, ukoliko ostanu na ulici, izgubile i najmanju šansu da se dobro udaju i žive pristojnim životima. Zato se Ketlin odlučno suprotstavila ideji prodaje. Iako se činilo da je bila poslednja žena na svetu koju bi poslušao, Devon joj ipak nije odoleo. Odlučio je da spase imanje, nesvestan da će tako spasiti i samog sebe.
Liza Džekson – GLAVOM BEZ OBZIRA
Novorođeni dečak je lep i savršen, a ukazala se prilika da bude njen, ako ona to želi. Kejt Samers mora da prihvati samo jedan uslov – da nestane iz Bostona i da nikada nikome ne kaže ni reč o usvajanju.
Petnaest godina kasnije, Kejt je izgradila dobar život za sebe i sina Džona u mestu Houpvel u Oregonu. I pored toga, proganja je strah da će joj ga neko oduzeti. U mesto stiže Digan O’Rork, koji nastoji da se sprijatelji s njom i Džonom. Međutim, i Digan krije svoju prošlost, koja je šokantno povezana s njenom.
Neko posmatra Kejt i njenog sina, i neće prezati ni od čega da joj ga oduzme. Jedini čovek kome je Kejt sklona da veruje krije opasne tajne koje mogu zauvek da joj promene život. Prošlost, za koju je Kejt mislila da joj je umakla, uskoro eksplodira kao bomba, otkrivajući zaostavštinu punu laži, prevara i gneva, dovoljno moćnog da ubije...
Ljubičasti šešir – Meri Balog
Kada je na putu usred nedođije naišao na prašnjavu ženu odevenu veoma provokativno, Alister Manro, vojvoda od Bridžvotera, iz nekog neobjašnjivog razloga poželeo je da joj pomogne. Da li mu se dopala ili je želeo malo zabave, ni sam nije znao, ali je Stefani Grej primio u svoju kočiju i ponudio joj prevoz do Hempšira, gde se uputila kako bi preuzela nasledstvo. Na putu je bila opljačkana i sada je sama i gladna tumarala prašnjavim drumovima na putu ka boljem životu. Slušajući tokom tri dana vožnje priču o ljubavi njenih roditelja, siromašnog sveštenika i bogatašice koja je zarad ljubavi ostavila sve, ni jednog jedinog trenutka nije poverovao ni u šta, ali postalo mu je zabavno i pitao se kako će se Stefani ispetljati iz svojih laži kada je doprati do Sindon parka. Ono što nije očekivao, bilo je to da je Stefani sve vreme govorila istinu, da je zaista bogata naslednica i da se njen položaj u društvu značajno menja. Samim tim, trodnevni boravak sa njim bez pratnje sluškinje ili rođake dovodi je u veoma kompromitujuću situaciju. Tada vojvoda donosi jedinu ispravnu odluku...
Lora Kinsejl – ČASOVI FRANCUSKOG
Engleska, predviktorijansko doba. Trevelijan i Kali su zaljubljeni tinejdžeri skloni pustolovinama, sve dok ih jednog kobnog dana njen otac ne zatekne zagrljene u spremištu za kočije. U napadu besa Kalin otac oterao je osramoćenog Trevelijana.
Devet dugih i usamljeničkih godina kasnije Trevelijan se vraća iz svojih pustolovnih putovanja po Francuskog, a Kali otkriva da joj zbog njega srce još uvek treperi i da samo on može da unese uzbuđenje u njen jednolični život. Ali Trevelijan ne može da pruži ono što Kali želi više od svega – sebe. Za njega je ona iskra svetla u mračnom svetu prevare. Rešen da ovoga puta ne dozvoli sudbini da ih razdvoji, poveo ju je u poslednju avanturu, samo za njih dvoje.
Lora Pirson – Poslednji spisak Mejbel Bomont
Mejbelin muž Artur voleo je spiskove. Svuda joj ih je ostavljao. „Upamti: jaja, maslac, šećer.“ „Volim te – danas, sutra, uvek.“
A sad Artura više nema. Umro je – tiho, mirno i nenametljivo. Ali ipak joj je ostavio još jedan spisak, i to sa samo jednom stavkom: „Nađi D“.
Mejbel je ubeđena da zna šta to znači. Mora da uđe u trag svojoj najboljoj drugarici Dot, koju nije videla još od onog sudbonosnog dana kad je ova otišla pre više od šezdeset godina.
Reklo bi se da je to nemoguće. Mejbel ne zna čak ni da li je Dot još živa. Pored toga, izgleda da svakome kome to pomene prvo treba pomoći da se pomiri s mužem, ćerkom, roditeljima. Njen spisak samo postaje sve duži, a čini joj se da potraga za Dot tapka u mestu.
Ali Mejbel ne zna da je taj spisak mnogo više od nalaženja stare prijateljice. Naime, ako prizna tajne iz davne prošlosti, možda bi čak mogla ponovo da bude srećna…
Neopisivo potresna, prelepa i ohrabrujuća priča, koja će vam sigurno izmamiti osmeh, ali i poneku suzu.
Lora Pirson – Želela sam da znaš
Draga Idi, želela sam da znaš toliko stvari. Želela sam da ti ih kažem lično, dok budeš rasla kraj mene. Ali nije bilo suđeno…
Kad je rodila Idi, bio je to za Džes najsrećniji dan u životu. Znala je da njeno srce pripada njenoj ćerki, potpuno i bezrezervno, od trenutka kad ju je ugledala. I mada ih je Idin otac napustio, a nije lako biti samohrana majka, to predivno, nedužno dete donosilo joj je samo radost.
Ali onda je Džes dobila dijagnozu koja sve menja. Idin život – a bio je to sâm početak – prekinuli su zabrinuti pogledi, ozbiljni razgovori, teške prognoze. A Džes je morala da se suoči s mogućnošću da će ostaviti ćerku da raste bez nje.
Podstaknuta vremenom koje curi, Džes je znala šta treba da uradi. Počinje da piše svojoj ćerki sve što misli da bi Idi možda trebalo da zna.
Kako da voli, kako da gubi, kako da oprašta i, najvažnije, kako da živi iako se nikad ne zna koliko dugo ćeš živeti…
Dirljiva priča o nadi i ljubavi, i onda kad izgleda da je sve izgubljeno.
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
