Knjige na popustu

Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „Doors“), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela, sažeti, mudri, humani, prosvetljujući, i napisao ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvamosti“. Takođe raspravlja o spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao“.

Vrata percepcije

Ludvig Levin, nemački farmakolog, je 1886. godine objavio prvu sistematičnu studiju o kaktusu koji će kasnije poneti njegovo ime. Do tada je Anhalonium Lewinii bio nepoznat nauci mada je još iz drevnih vremena u primitivnoj religiji Indijancima iz Meksika i jugozapadne Amerike predstavljao saputnika i prijatelja. Zapravo, predstavljao je mnogo više od toga. Iskazano rečima jednog od prvih Španaca koji su posetili Novi Svet, „oni jedu koren koji zovu pejotl, a koji štuju kao da je neko božanstvo“. Zašto su ga štovali kao da je neko božanstvo postalo je jasno kada su eminentni psiholozi kao što su Jen , Hevlok Elis i Vir Mičel počeli da eksperimentišu sa meskalinom, aktivnim sastojkom pejotla. Istini za volju, ne bi se baš moglo reći da su se pretvorili u njegove bespogovorne štovatelje, ali svi su jednoglasno proglasili meskalin sasvim jedinstvenim među opojnim sredstvima. Kada se uzme u odgovarajućoj dozi, meskalin menja svojstva svesti u većoj meri od bilo koje druge supstance kojom farmakologija raspolaže, a ipak je manje otrovan.“