Knjige na popustu
Radoslav Gaćinović – Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Prof. dr Darko Tanasković
Autor, prof. dr Radoslav Gaćinović poduhvatio se zahtevnog posla da rezimira istoriju političkog nasilja nad Srbima u toku XX veka, jednog zlog usuda koje se srpskom narodu pripremalo i činilo na balkanskim prostorima. Svoju pažnju usmerio je na istorijske razloge tog činjenja, ali i činjenje samo, njegov obim i kvantifikaciju, njegove protagoniste. Prof. Gaćinović piše da se na Balkanu ništa nije dešavalo mimo evropske, a kasnije i svetske politike. Autor daje i svoje viđenje srpskih pokušaja da se odbrane i promovišu ideju slobode u zajednici sa drugima sa kojima su delili ili dele prostor na kome žive i za koje su Srbi držali da imaju zajednički ideal i interese. Dr Gaćinović je primenio multidisciplinarni pristup, pomoću koga je dao teorijski okvir obrađene teme. Čitalac, gotovo udžbenički, dobija objašnjenja o značenju pojma nasilje, geopolitičkim odrednicama balkanskog prostora, sukobu niskog intenziteta, političkom terorizmu i prozelitizmu ili konverziji. Po tome je ovo delo osobeno kada su slične teme u pitanju. Autor ne samo da informiše o svojim saznanjima, autor podstiče čitaoca da razmišlja o kontroverzama koje je na ove teme proizvodila doskorašnja literatura pisana iz srpskih, ali i svetskih pera.
Dr Mile Bjelajac, naučni savetnik
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
Ivan Nešić – JEDAN NA JEDAN
Zoran Jakšić – SEVERNJAK
U svetu okovanom ledom i snegom, kroz mrazna bespuća opstaju rodno - plemenske veze izmišljenog naroda nalik na Slovene. Ispripovedana iz prvog lica, ova knjiga nam opisuje jedan maštovit svet pun drugačijih pravila, zakona i odnosa, ali nikako ne oskudeva ni u čistoj, krvavoj akciji i pustolovini. Zoran Jakšić se već dokazao kao značajan pisac srpske fantastike, a u ovom romanu nam svojim konciznim, lako čitljivim i bogatim stilom iscrtava jedan sumorni svet ukoričen mrazom, ledom i krvnim vezama važnijim od života.
Dragan R. Filipović – ZLATNA KNJIGA
Negde između čiste fantastike, SF literature i glavnog toka, odvija se ova brilijantna sprdačina sa dobro doziranim satiričnim žaokama, bez mogućnosti da bude ukroćena i do kraja shvaćena. Odavno nije bilo tako "razbarušeno-organizovane" i od početka do kraja kreativnom energijom nabijene knjige.
Zlatna knjiga ima sve elemente moderne filmske montaže prilagođene gradu Užicu u dva istorijska perioda; prati brojne obične ljude u socijalnom i duhovnom posrnuću poslednjih dana Jugoslavije, prinuđene da se hvataju ukoštac sa starom magijom i mitskim situacijama kada se mnogi snovi raspršuju a poneki i ostvaruju.
Zoran Živković – BIBLIOTEKA
Zoran Živković je najplodniji srpski pisac u XXi veku; najprevođeniji i najeksponiraniji u inostranstvu. Brojne njegove knjige su prevedene na brojne jezike, a za mozaik-knjigu Biblioteka dobio je Svetsku nagardu za fantastiku 2004. godine. Živković ima dosad objavljeno 18 knjiga i mada su one većinom slične po tematici i pristupu, neki naslovi se mogu izdvojiti kao izuzetni; pored Biblioteke, tu su nemogući susreti i Sedam dodira muzike. Upravo ta brojnost naslova je čest problem kod prihvatanja Živkovićeve proze jer se lako desi da mu potencijalni čitalac pristupi kroz slabiji ili neodogovarajući naslov i stekne pogrešnu sliku o celini stvaralaštva. U svakom slučaju, Živkovićev rad u Srbiji ima tu kob da se o njemu sudi uglavnom na osnovu loših primera. takođe, ono što je gotovo eliminisalo Živkovića iz glavnog toga srpke književnosti jeste to što su njegova dela apolitična, anacionalna, ageografska i aistorijska... on se jednostavno bavi malim čovekom (najčešće piscem) u susretu sa neobičnošću.
Liza Džekson – GLAVOM BEZ OBZIRA
Novorođeni dečak je lep i savršen, a ukazala se prilika da bude njen, ako ona to želi. Kejt Samers mora da prihvati samo jedan uslov – da nestane iz Bostona i da nikada nikome ne kaže ni reč o usvajanju.
Petnaest godina kasnije, Kejt je izgradila dobar život za sebe i sina Džona u mestu Houpvel u Oregonu. I pored toga, proganja je strah da će joj ga neko oduzeti. U mesto stiže Digan O’Rork, koji nastoji da se sprijatelji s njom i Džonom. Međutim, i Digan krije svoju prošlost, koja je šokantno povezana s njenom.
Neko posmatra Kejt i njenog sina, i neće prezati ni od čega da joj ga oduzme. Jedini čovek kome je Kejt sklona da veruje krije opasne tajne koje mogu zauvek da joj promene život. Prošlost, za koju je Kejt mislila da joj je umakla, uskoro eksplodira kao bomba, otkrivajući zaostavštinu punu laži, prevara i gneva, dovoljno moćnog da ubije...
Sanja je imala košmar
Sanja u bolnici
Sanja – Tata i mama se nisu posvađali
Mali arheolog
Superkrila su konašno sletela: to su Džet,pouzdan i precizan, Dizi, ružičasti spasilački helihopter, Doni, koji se ne odvaja od svoje specijalne opreme kojom može sve da reši, Pol, avion-detektiv, i mnogi drugi. Ova hrabra družina vodi nas na put oko sveta i upoznaje sa lokalnom kulturom, jezikom i običajima dok usput isporučuje pakete i rešava niz neočekivanih problema.
Gužva u Veneciji
Superkrila su konašno sletela: to su Džet,pouzdan i precizan, Dizi, ružičasti spasilački helihopter, Doni, koji se ne odvaja od svoje specijalne opreme kojom može sve da reši, Pol, avion-detektiv, i mnogi drugi. Ova hrabra družina vodi nas na put oko sveta i upoznaje sa lokalnom kulturom, jezikom i običajima dok usput isporučuje pakete i rešava niz neočekivanih problema.
Misija Havaji
Superkrila su konašno sletela: to su Džet,pouzdan i precizan, Dizi, ružičasti spasilački helihopter, Doni, koji se ne odvaja od svoje specijalne opreme kojom može sve da reši, Pol, avion-detektiv, i mnogi drugi. Ova hrabra družina vodi nas na put oko sveta i upoznaje sa lokalnom kulturom, jezikom i običajima dok usput isporučuje pakete i rešava niz neočekivanih problema.
