Knjige na popustu
Džulija Kvin – Kako se udati za markiza
Kada je Elizabet Hočkis slučajno u biblioteci svog poslodavca naišla na primerak knjige Kako se udati za markiza, prvo je pomislila da se neko šali sa njom. Ipak, pošto se sama starala o dve mlađe sestre i bratu, bila je svesna da se mora udati zbog novca. Možda bi vodič za zavođenje bio rešenje svih njenih problema? Ne može da škodi ako malo zaviri unutra…
Džejms Sidvel, markiz od Riverdejla, voleo je da skriva svoj identitet. Kada je pozvan da spasi tetku od ucenjivača, bio je zaintrigiran prelepom mladom ženom na imanju sa neobičnim vodičem u rukama. Želeći da se dobro zabavi, ponudio se da joj pomogne da pronađe muža, učeći je pritom kako da zavede nekog plemića. Međutim, ubrzo je shvatio da se upleo u sopstvenu zamku i da postoji samo jedno rešenje – da se Elizabet zaista uda za svog markiza…
Džulija Kvin – Na putu do oltara
Za razliku od većine muškaraca koje je poznavao, Gregori Bridžerton verovao je u pravu i iskrenu ljubav. I verovao je da će prepoznati gospođicu pravu čim je bude ugledao. Upravo to se i dogodilo, ali… Zanosna gospođica Hermiona Votson bila je zaljubljena u drugog. Njena najbolja prijateljica Lusinda Abernati, želeći da je spase od katastrofalnog braka, ponudila je Gregoriju pomoć da je osvoji. Dok su zajedno smišljali kako da Gregori osvoji Hermionu, Lusi se neočekivano zaljubila u njega.
Možda to i ne bi bio problem da nije bila obećana drugom čoveku i da nije bio u pitanju savez od kog njen ujak nije želeo da odustane. Kada je Gregori shvatio da ni on nije ravnodušan, Lusina svadbena zvona uveliko su zvonila i jedino što mu je preostalo, bilo je da se potrudi da u trenutku kad dođe vreme da mladoženja poljubi mladu, on bude jedini muškarac koji stoji kraj oltara. Hoće li ga nešto sprečiti na tom putu?
Džulija Kvin – Neizbežna ljubav
Sa trideset i tri godine Kolin Bridžerton je već uveliko stasao za ženidbu, koju je, na žalost svoje majke, veoma uspešno izbegavao godinama. Često je odlazio na putovanja po svetu kad god je bio prisiljen da ispuni svoju obavezu i oženi se. Ipak, jedno popodne i jedan poljubac su ga potpuno preobratili. Najbolja drugarica jedne od njegovih sestara i neprimetna usedelica Penelopa Federington, svoje devojaštvo je provela potajno zaljubljena u njega.
Svesna da će život provesti čuvajući ostarelu majku, jednoga dana zamolila je Kolina da je poljubi, da ima barem neko lepo sećanje za budućnost. I… on je pristao! U tom trenutku, video je u Penelopi nekoga koga je poželeo da ima kraj sebe zauvek. Prosidba je obavljena i sve je teklo po planu, osim što se nad njihovom budućom srećom nadvijao oblak tajne koju je Penelopa krila više od deset godina…
Džulija Kvin – Nevaljali plemić
Jedino na čemu je beskrupulozni plemić Majkl Stirling zavideo svom rođaku grofu Džonu Kilmartinu, bila je njegova prelepa supruga Frančeska Bridžerton. Majkl i Džon su odrasli zajedno, a nakon Džonovog venčanja sa Frančeskom, postali su nerazdvojni trio. Koliko god da je Majklu bilo teško, vešto je skrivao svoja osećanja prema mladoj grofici. Kada je Džon iznenada umro, Majkl je nasledio sve: titulu, kuću, grofoviju…
Nije želeo ništa od toga, a jedino što je želeo, nije mogao da ima. Zato je pobegao u Indiju, ali ni nakon četiri godine kod njega se ništa nije promenilo. Ono što se promenilo bila su Frančeskina osećanja prema njemu. Gledajući ga drugim očima, po prvi put je shvatila da se ponovo oseća živom. Plašeći se da svojom ljubavlju izdaju ljubav prema Džonu, njih dvoje hodaju po ivici, gušeći vulkan strasti koji ništa nije moglo da ugasi.
Džulija Kvin – Skandal pre svega
Nikolas Roksbi se, na poziv svog oca, usred ispitnog roka, vratio kući sa studija medicine iz Škotske, ne sluteći šta je to bilo tako hitno da nije moglo da sačeka kraj semestra. Kada je saznao da je putovao deset neverovatnih dana kako bi zaprosi svoju komšinicu, bio je van sebe!
Džordžijana Bridžerton, njegova prijateljica iz detinjstva, iskompromitovana je na najstrašniji način i morala je da se uda po hitnom postupku. Zapravo, tako su svi oko nje mislili, pa su pokušavali da pronađu rešenje, a Nikolas se činio kao idealno. Ona nije bila protiv braka, ali je svakako bila protiv braka iz sažaljenja. Maštala je ljubavi, i zato je odbila Nikolasovu prosidbu. Iako doveden pred svršen čin, Nikolas se trudio da pronađe razloge zašto bi njih dvoje bili dobar par, pa je počelo nespretno udvaranje. Na putu od skandala do braka, možda će se negde, ipak, pojaviti i ljubav…
Džulija Kvin – Šta se dešava u Londonu
Nakon ne baš lepog detinjstva, koje je proveo pored pijanog oca i nezainteresovane majke, Hari Valentajn rešio je da ode u vojsku, iako to niko od njega nije očekivao jer je bio najstariji sin i naslednik.
Na sreću, sa ratišta se živ i zdrav vratio kući, i zahvaljujući poznavanju ruskog i francuskog jezika dobio je posao u Ministarstvu rata.
O misterioznom ser Hariju kružile su jezive glasine, ali je ipak izazivao veliko interesovanje među mladim damama, pa i interesovanje Olivije Bevelstok, njegove komšinice. Iako je bila sigurna da priče o komšiji ubici nisu istinite, počela je da ga špijunira sa prozora svoje sobe. Međutim, vojničko iskustvo je učinilo da vrlo brzo bude razotkrivena, a da to i ne zna. Taman kada je prihvatio Olivijino ponašanje samo kao posledicu dosade dokone debitantkinje, saznao je za njenu veridbu i to sa stranim plemićem, koji možda kuje zaveru protiv Engleske.
Kada špijuniranje Olivije postane zadatak koji mu je dodeljen, Hari ubrzo shvata da je to što radi više zadovoljstvo nego posao…
Džulija Kvin – Sve je u poljubcu
Hajasint Bridžerton, najmlađa iz klana Bridžertonovih, bila je oštroumna sveznalica, koja je rado pravila društvo ozloglašenoj lejdi Danberi, čija je slika i prilika vremenom postajala. Lejdi Danberi je imala omiljenog unuka Gareta Sent Klera, kog je otac odbacio jer je znao da nije njegov sin, ali ga je nakon smrti svog biološkog sina, nevoljno prihvatio za naslednika kako bi sprečio skandal. Hajasint je odbijala prosce jer nijedan nije mogao da joj bude dostojan partner, a Garet je bio ozloglašeni zavodnik i nije žurio sa ženidbom.
Ipak, lejdi D. je bila rešena da ovo dvoje mladih vidi u braku, pa se služila raznim i često nimalo suptilnim metodama kako bi ih spojila. I tako, popodnevna čitanja proze, razni recitali i balovi, jedan dnevnik na italijanskom i jedan poljubac, uveriće Hajasint i Gareta da je ljubav pokucala i na njihova vrata…
Džulija Kvin – Tajna jednog gospodina
Ser Ričard Kenvorti vratio se u London nakon nekoliko godina odsustva s namerom da se što hitnije oženi. A ko bi bio lakši plen, nego neka usamljena devojka kojoj je vreme za udaju izmicalo? Na nagovor prijatelja, pošao je na tradicionalni koncert Smajd Smitovih ubeđen da će upravo tamo naći to što je tražio. Sakrivena iza violončela sedela je Ajris Smajd Smit, lepuškasta plavuša bez velikog miraza, koja je lako postala ser Ričardov plen.
Nije on bio loš čovek i nije da nije imao časne namere, ali okolnosti su bile takve da je morao da osigura venčanje: ukrao joj je poljubac i ishitreno se oženio njome. Međutim, oboje su se iznenadili simpatijama i osećanjima koja su budili jedno u drugom. Ajris nije ni slutila da njen novopečeni suprug skriva tajne. Ali šta će da se dogodi kada tajne izađu na videlo?
Džulija Kvin – Tajni dnevnici
Miranda Čiver i blizanci Olivija i Vinston Bevelstok, bili su komšije i najbolji prijatelji. Na proslavi njihovog jedanaestog rođendana, ne naročito lepa Miranda doživela je neprijatnost koju je njihov stariji brat Najdžel Bevelstok, zgodni vikont Tarner, jednostavnim gestom uspeo da zaleči. Poljubio joj ruku i rekao joj da će jednoga dana izrasti u sebe i postati lepa, kao što je bila i pametna.
Tog trenutka Miranda se zaljubila u njega i shvatila da će ga voleti zauvek. Godine koje su usledile bile su blagonaklone prema Mirandi i okrutne prema Tarneru. Ona je zaista procvetala, a on je postao usamljen i ogorčen čovek. Na dan sahrane supruge koju nije voleo i čiju je smrt potajno želeo, poljubio je Mirandu, nesvestan zašto je to učinio. Da li je gajio neka osećanja ili je to bio trenutak slabosti verovatno se nikada ne bi ni zapitao, ali Miranda je odlučila da ne dozvoli da sve ostane na tom poljupcu.
Džulija Kvin – Uvaženi vojvoda
Celog života Tomas Kevendiš je bio vojvoda, i to vojvoda od Vindama, naslednik titule jedne od najčuvenijih i najimućnijih porodica. I celog života bio je veren sa gospođicom Amelijom Vilobi, tačnije ledi Vilobi. Taj ugovor o veridbi koji je sklopljen još dok su oboje bili deca, već je trebalo da se realizuje venčanjem, ali je Tomas to uporno izbegavao.
Nije da mu se Amelija nije dopadala, i nije da je želeo da pogazi reč koja je data u njegovo ime, ali, prosto, nije mu se žurilo. A onda mu se svet preko noći srušio – pojavio se njegov brat od strica, za kog niko i nije znao da postoji, a koji je zapravo pravi vojvoda od Vindama. U neverici od toga šta ga je snašlo, Tomas shvata da sada više nego ikada želi da se oženi, i uviđa da i Amelija želi isto, ali njena porodica potencira na činjenici da je ona verena za vojvodu od Vindama i želi da nesrećnom rođaku nametne svoju odluku…
Džulija Kvin – Vikont koji me je voleo
Entoni Bridžerton je oduvek slutio da će umreti mlad, tako da je, u dvadeset devetoj godini, naprasno doneo odluku da se oženi ⎼ jer kao vikont, imao je obavezu da iza sebe ostavi naslednika.
Naravno, ta ženidba nikako ne može biti iz ljubavi jer bi u tom slučaju smrt bila mnogo teža!
Vest da je najveći zavodnik i ženskaroš rešio da se oženi odjeknula je kao bomba u londonskom visokom društvu – sve majke bi poželele uglednog vikonta za svoje ćerke, bez obzira na reputaciju koju ima, ali ne i Kejt Šefild, devojka na čiju je mlađu sestru, lepoticu sezone, vikont bacio oko.
Prozrevši vikontove namere, Kejt je dala sve od sebe da do tog braka ne dođe, ali nije računala da će ubod jedne pčelice u potpunosti promeniti njenu sudbinu… ili možda sudbinu vikonta Bridžertona?
Džulija Kvin – Vojvoda i ja
Sajmon Baset bio je jedino dete vojvode od Hastingsa. Zbog govorne mane, otac ga je odbacio, jer sve što je zapravo želeo, bio je savršeni naslednik titule i imanja. Mučne godine koje su usledile, dečak je proveo boreći se sa svojim nedostatkom, rešen da se osveti ocu. Sa druge strane, Dafni Bridžerton rasla je sa sedmoro braće i sestara, okružena bezrezervnom ljubavlju i toplinom porodičnog doma. Stasala za udaju, kada je srela Sajmona, sklopila je sa njim dogovor koji će oboma ići naruku: mladog vojvodu prestaće da opsedaju buduće udavače, a Dafni će skočiti cena kada se pročuje da joj se udvara vojvoda lično, ili nas barem tako obaveštava lejdi Visldaun u svojoj Dnevnoj hronici. Da li će priča o njima biti samo novinski trač ili najava da ih čeka živeli su srećno do kraja života?
Dobrodošli u veseli i bučni svet Bridžertonovih!
Đačko doba
Svi kažu da je u životu najlepše upravo đačko doba, a Milovan Vitezović je rešio da nam pokaže koliko je to tačno, pevajući o mladosti, prvim ljubavima i mladalačkom dobu jedne generacije, punom zanosa, poetičnosti i nestašnosti. Ovo su stihovi jedne ljubavne čežnje koja udružuje naivnosti i simpatične mangupluke mladih sa nizom emotivnih nijansi svojstvenih đačkom uzrastu u najlepšem smislu reči. Knjiga je bogato opremljena ilustracijama Radomira Stevića Rasa, koje prestavljaju samostalnu umetničku kreaciju nadahnutu pesničkim okvirom ove Vitezovićeve zbirke. Ova knjiga je sama po sebi umetničko delo.
Efraim Kišon – Priručnik za menadžere
"Priručnik za menadžere" biće omiljeno štivo ne samo za privrednike, menadžere nego i za sve koji svoju platu razvlače od prvog do prvog. Kišonove humoreske na temu novca, sindikata, proizvodnje, standarde... iako nastale u Izrealu, univerzalne su za svakog u svim prilikama. "Dogodine ću im prijaviti samo
Ekspedicija – tajna tragedije na Severnom polu
Godine 1897, 11 jula, polarna ekspedicija inženjera Andrea poleće u balonu s vodonikom i kreće ka Severnom polu. Trideset tri godine kasnije, ostaci njihovog poslednjeg kampa nađeni su na pustom, glečerskom ostrvu. Iz gusto ispisanih dnevnika saznajemo kako su, posle samo nekoliko dana leta balonom, bili primorani da slete na santu leda, te kako su zatim mesecima pokušavali da se vrate na kopno. Tri čoveka, sa oskudnim znanjem o arktičkim uslovima, usred belog košmara. Kada stignu na Belo ostrvo, sve beleške iznenada prestaju.
Polarni istraživači, novinari i lekari pokušavaju da reše zagonetku već sto godina. Šta se zapravo desilo na ostrvu? Zašto su članovi ekspedicije umrli iako su imali zalihe hrane, toplu odeću, dovoljno municije i tri ispravne puške?
Bea Usma, lekar i pisac, odlučuje da nađe odgovor. Prekopava po arhivama i polarnoj zemlji večitog leda. Ledolomcem putuje na Severni pol i helikopterom prelazi preko santi leda. Odbacuje prihvaćene teorije i pronalazi nove dokaze. Priča o najneuspešnijoj ekspediciji na svetu sadrži izveštaje laboratorijska ispitivanja, pocepane stranice dnevnika i ukradeno rebro spakovano u koverat u lokalnoj pošti. Ali to je istovremeno priča o samoj Bei. Zašto bi neko neobično sklon udobnosti, ko mrzi hladnoću, postao opsednuta članovima polarne ekspedicije od pre sto godina i posvetio život praćenju njihovih snegom zatrpanih tragova? Uvek na pravom mestu, ali u potpuno pogrešno vreme.
Erazmo Roterdamski Štefan Cvajg
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma
kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne
odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom.
Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam.
Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume.
Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i
Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po
njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni
ljubavi.
Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno
su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
Fantastične zveri i gde ih naći – bojanka magičnih likova i mesta
Istražite Fantastične zveri u ovoj raskošnoj crno-beloj galeriji likova i scena iz filma i skica korišćenih tokom njegovog snimanja.
Od užurbanih gradskih ulica i nebodera uzavrelog Njujorka 1926, do uglađenih kancelarija porodice Šo, Tininog i Kvininog doma i čudesa Magičnog Kongresa Amerike, ova knjiga te mami da se uz pomoć boja otisneš u svet pustolovina – koji se krije čak i u Salamanderovom kovčegu! U bojanki te očekuju brojni rekviziti i predmeti, čarobni štapići, znakovi i simboli, možda čak i fantastične zveri...
Fantastične zveri i gde ih naći – bojanka magičnih likova i mesta
Istražite Fantastične zveri u ovoj raskošnoj crno-beloj galeriji likova i scena iz filma i skica korišćenih tokom njegovog snimanja.
Od užurbanih gradskih ulica i nebodera uzavrelog Njujorka 1926, do uglađenih kancelarija porodice Šo, Tininog i Kvininog doma i čudesa Magičnog Kongresa Amerike, ova knjiga te mami da se uz pomoć boja otisneš u svet pustolovina – koji se krije čak i u Salamanderovom kovčegu! U bojanki te očekuju brojni rekviziti i predmeti, čarobni štapići, znakovi i simboli, možda čak i fantastične zveri...
Fantastični gospodin lisac -Roald Dal
Fatimino oko Mira Cerović Tasić
’’Fatimino oko je fascinantna ispovest mlade žene Nere Lojpur o njenom neobičnom životu koji je provela u Hercegovini, kasnije na Kosovu, krajem devedesetih, i na kraju u Moskvi.
Ovo je priča o misterioznom nestanku, otmici dvogodišnjeg dečaka Ilije i tajnama koje obavijaju život njegove majke Nere.
Priča je zasnovana na istinitim događajima i doživljajima iz života glavne junakinje koja počinje poglavljem u kome se polako odmotava zamršeno klupko njenog života.U to vreme Nera Lojpur ima 36 godina.To je 1991.godina kada ova mlada žena, kao izbeglica dolazi na Kosovo,u potrazi za poslom zapošljava se u Katastru u Prizrenu.Tu ona upoznaje stranca Skendera, poreklom kosovskog Albanca čiju su imovinu uzurpirali ljudi iz kriminalnog klana, njegovi sunarodnici.
Nera i Skender u svom poznanstvu videli su neki dublji smisao. Bez obzira što su se našli u okolnostima sveopšteg ljudskog rasula, otvorenog zla i besa pojedinaca, oni su se prepoznali kao deo celine, neophodni jedno drugom radi njih i radi onih zbog čije patnje se rušio most između kosovske zemlje i neba.
FONTANA MLADOSTI Tibetanske vežbe za podmlađivanje
Glava šećera- Milovan Glišić
Najpoznatija pripovetka Milovana Glišića je Glava šećera. Prvi put je objavljena 1875. godine u časopisu „Otadžbina“. Pripada realističkim pripovetkama, a inspiraciju za delo Glišić je uzeo iz političke scene svoga doba. Radnja pripovetke smeštena je u seosku sredinu u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.
Milovan Glišić je osnivač realističke seoske pripovetke sa socijalnim i političkim smerom. U doba kada se u javnost počela iznositi istina o korupciji, birokratiji i njenom odnosu prema seljacima, pojava zelenaša i njihovo ophođenje prema ljudima na selu, Glišić je počeo da piše pripovetke i opisuje događaje koje je doživela kako njegova porodica, tako i mnogi drugi ljudi na selu. Ovim delom pisac staje u odbranu sela i seljaka od varoških zelenaša koji su pljačkali i ugnjetavali narod.
Na njegovo stvaraštvo mnogo uticaja je imala i ruska književnost. Baš kao i ruski pisci tog doba, Glišić svoje simpatije pridaje selu i seoskom patrijahalnom moralu. Sa druge strane, on otvoreno ne voli grad. O selu piše realno, daje sliku kakva je stvarno bila, ništa ne ulepšava. Vrednost njegovog pisanja ogleda se u jednostavnom i čistom, lepom jeziku, kao i u humoru i satiri koje su na odličan način ukombinovane u njegovim realistčkim pripovetkama. Ako pažljivo izanaliziramo ovo delo, shvatićemo da je Glišić zaista vrsan poznavalac izvornog srpskog jezika.
Možda Glišić nije naš najpoznatiji književnik. Posle njega će se pojaviti i mnogi drugi pisci koji će srpsku pripovetku dovesti do svetskih umetničkih razmera. Ali bez obzira na sve to, ne može se poreći njegov uticaj na nastanak srpske pripovetke, u vremenu kada je ovaj oblik književnosti tek pronalazio svoje standarde i pokušavao da se razvije u prihvatljivu književnu formu. Zbog toga je njegov doprinos srpskoj pripoveci velik.
Pišući ovu pripovetku, Milovan Glišić je želeo da prikaže pravi položaj seljaka toga vremena u srpskim selima. Otvoreno je govorio o propadanju sela, pojavi koja je poznata kao zelenašenje, kao i o nesnalaženju srpskih seljaka u ovim, za njih novim, okolnostima.
Gužva u Veneciji
Superkrila su konašno sletela: to su Džet,pouzdan i precizan, Dizi, ružičasti spasilački helihopter, Doni, koji se ne odvaja od svoje specijalne opreme kojom može sve da reši, Pol, avion-detektiv, i mnogi drugi. Ova hrabra družina vodi nas na put oko sveta i upoznaje sa lokalnom kulturom, jezikom i običajima dok usput isporučuje pakete i rešava niz neočekivanih problema.
Gvozdena ruka
Drugi deo trilogije Kameno srce. Pošto nije želeo da napusti Edi, Džordž je odabrao teži put kako bi se iskupio za to što je odlomio glavu zmaja sa Prirodnjačkog muzeja... Tri izazova su pred njime, na koja mora odgovoriti kako bi preživeo u čudnovatom svetu ne-Londona... Međutim, i drugi, Edi i Artiljerac pre svega, nalaze se u nevolji i potrebna im je njegova pomoć! Šetač nastavlja da sprovodi svoj opaki plan, i Džordž se mora izboriti sa starim i novim neprijateljima... srećom, pomoć dolazi i sa najneočekivanijih strana...
od autora Čarli Flečer
HAJDI – JOHANA ŠPIRI
Roman Hajdi švajcarske književnice Johane Špiri jedan je od nezaobilaznih, a omiljenih klasika dečje književnosti. Uz ovu knjigu su rasli i rastu milioni dece širom sveta, i ovo delo je dosad prevedeno na više od pedeset jezika, imalo je najmanje dvadesetpet adaptacija za film i televiziju, nekolilo pozorišnih predstava najpravljeno je po njemu, jedna video-igra, a postoji i asteroid nazvan po glavnoj junakinji romana Hajdi, kao i jedno mesto u švajcarskim aplima koje takođe nosi njeno ime.
Ovaj dečji roman napisan je 1880. godine, na srpski jezik je prvi put preveden 1943. godine, i od onih je priča koje se zauvek pamte. Glavna junakinja, Hajdi, kao petogodišnja devojčica ostaje bez roditelja i tetka je dovodi da živi kod dede, koga dotad nikad nije videla, u selu u švajcarskim Alpima, na čistom vazduhu i suncu. Ali tetka misli i da devojčici, umesto što po ceo dan trči za kozama, treba dobro obrazovanje, pa je ponovo nekud odvodi, ovoga puta za Frankfurd, veliki grad, u nepoznatu porodicu, da pravi društvo malo starijoj devojčici Klari, koja je prikovana za invalidska kolica. Između dve devojčice razvija se duboko prijateljstvo. Ali Hajdi pati za dedom, planinom, kozama, za svojim drugom Petrom, za jedinim mestom gde je zaista bila srećna. Vraća se na planinu, gde će je Klara i posetiti, i gde će se desiti jedno veliko čudo…
Roman Hajdi odiše plemenitošću, pleni neukrotivim duhom i snagom svoje glavne junakinje, a opisi prirode, Hajdin odnos s dedom i njenim najboljim drugom kozarom Petrom već veoma dugo osvajaju srca svih generacija. Knjiga je toliko uticala na čitaoce po čitavom svetu da je prva slika Švajcarske koju većina stranaca ima o ovoj zemlji u srcu Evrope – slika raja na zemlji opisanog na stranicama ove prelepe knjige.
HAJDUK VELJKO PETROVIĆ
Ono što je Vuk Karadžić zapisao za srpskog vojvodu i svoga pobratima Hajduk Veljka Petrovića, da bi u vreme Ahila i Miloša Obilića bio njihov junački drug, sadržina je ovog romana ispisivanog po istoriji i mitu, po legendama i narodnom nasleđu vraćenom u sam život... Ono što novo u srpskom istorijskom romanu donosi Vitezovićevo delo jeste intermedijalno prožimanje. Majstor televizijskih drama, Milovan Vitezović već od prve stranice piše roman u kadrovima, isključivo dejstvuje slikama, ponekad naglasi čak i mizanscen i stalno vodi računa o ritmu pripovedanja... Vitezović se u gradnji lika Hajduk Veljka Petrovića oteo stereotipu potvrđivanom u kazivanjima o ustanku, u istorijskoj prozi i u desetinama pesama i drama. Njegov Veljko je živi lik, ludog, junaka, koji je srećan dok je živ, kako bi mogao da se bori i da smrt izaziva, koji mašta čak i da Napoleona napadne s leđa. Okružen bećarima, koji su toliko hitri da na konjima kišu preteknu, Veljko uspeva da pomera predele, da sve bude u romanu u pokretu, i istok, i šuma sa kojom će nestati pred Karađorđevim očima na kraju romana”...
Milovan Vitezović
Hari Poter i dvorana tajni
Darsijevi su bili toliko zli i odvratni da je Hari Poter jedino želio da se vrati u Hogvorts, školu za vještice i čarobnjake.
Ali tek što je počeo sa pakovanjem, Hari dobija upozorenje od stvorenja po imenu Dobi koji ga opominje da, ako se vrati u školu, će nastati niz katastrofa.
I napadi su se desili.
Dok je Hari na drugoj godini u Hogvortsu, snažne oluje i horori se povećavaju, uključujući drskog novog profesora Gilderoja Lokharta, duha zvanog Jecajuća Mirta koji proganja u ženskim toaletima, i nepoželjnu pažnju Džini, mlađe sestre Rona Vizlija.
Ali sve su to sitne muke, jer pravi problemi tek nastaju, i neko ili nešto počinje učenike Hogvortsa da gura ka stijeni.
Da li je to Drako Melfroj, najotrovniji rival? Da li je to možda Hagrid čija je prošlost otkrivena? Ili je to neko u koga svi u Hogvortsu sumnjaju – sam Hari Poter?
HARI POTER I UKLETO DETE – DŽ.K.ROULING
Hariju Poteru nikad nije bilo lako, a nije mu lakše ni danas kad je prezauzeti službenik u Ministarstvu magije, muž i otac troje dece školskog uzrasta. Dok se Hari bori s prošlošću koja odbija da ostane tamo gde joj je mesto, njegov najmlađi sin Albus (pogodili ste – ime je dobio po Albusu Dambldoru!), mora da se suoči s porodičnim nasleđem koje nikad nije želeo. Prošlost i sadašnjost zloslutno se mešaju, upozoravajući oca i sina da neprijatna istina ponekad leži tamo gde je najmanje očekuješ.Zasnovan na novoj originalnoj priči Dž. K. Rouling, Džeka Torna i Džona Tifanija, Hari Poter i ukleto dete osma je priča o Hariju Poteru, prva adaptirana za pozorišnu scenu. Za razliku od prethodnih priča, ova je sročena u obliku dramskog teksta, a istoimeni pozorišni komad koji se igra u londonskom Vest Endu, pobrao je hvalospeve najuglednijih pozorišnih kritičara.
HENRIJEVA KUĆA – GMIZAVA STVORENJA
Upoznajte Henrija, običnog dečaka koji živi u sasvim neobičnoj kući... Kad otvori vrata i zakorači u svoju kuću, nikad ne zna šta će unutra zateći!
Uđite u kuću (prvo obrišite cipele) i otkrijte zašto pčele prave med, kako paukovi hvataju svoju večeru, gde žive ose.
Prepuna činjenica, krcata zabavnim stvarima... Pripremite se... i pravac u Henrijevu kuću!
Filip Arda
Her Isakovicevo blago Dani Vatin
„Ako neko ima blago, razume se da treba da ode po njega“, zaključak je sedmogodišnjeg Lea, koji je njegovog oca Danija naveo na zanimljivu zamisao: povešće sina i oca na putovanje, na svojevrsno hodočašće stopama njihovih predaka. Po legendi koja kruži u porodici, Herman Isakovic je zakopao blago ispod kuće pre nego što su nacisti umarširali u Poljsku.
Međutim, putovanje nije ni počelo, a ispostavilo se da su naoko sitna svakodnevna neslaganja ozbiljna prepreka za zajednički poduhvat; zapelo je već kod izbora hotela, nastavilo se zbog zastarele mape i skromnih zaliha sendviča, da bi na kraju svaki povod bio dobar za beskrajne prepirke između Danija i njegovog oca.
Her isakovice
vo blago je topla i duhovita priča o onima koji su opstali i prekalili se u borbi za goli život; ujedno je i komičan osvrt na pokušaje savremenih jevrejskih porodica da se uklope u svaku novu sredinu u koju ih je doveo tragičan splet istorijskih okolnosti. Vatinovi koji su se naselili u Izraelu svakako se razlikuju od onih koje je put naneo u Argentinu, ovi su pak sasvim drugačiji od onih koji žive u Americi ili Evropi: „Iako nismo bili vernici i nismo išli u sinagogu, niti smo nosili zulufe u obliku vadičepa, previše bi bilo da plešemo oko božićne jelke. Zato se uvek završavalo isto i pomalo tužno, tako što se moja sestrica potpuno sama vrtela oko svog drvceta, iznova i iznova, pevušeći božićne pesmice“.
Vatinova knjiga je priča o stvarnim ljudima; neki među njima su bili dobri i pristojni, drugi sušta suprotnost, no sve njih spaja jedno jezivo zajedničko iskustvo: preživeli su Holokaust. Dok se tri generacije Vatinovih voze ka starom poljskom gradiću, Dani nam otkriva kako su se njegovi preci snalazili u tim danima, prenosi nam priču onako kako ju je on saznao od stričeva i tetaka, u želji da je sačuva za treće pokolenje svoje porodice u Švedskoj.
ICE AGE COLLISION COURSE – Nastanak krda
Indi Kid – Karen Makombi
Indi Kid ne može bez svojih prijateljica So i Fi. Međutim, Dilan, njen polubrat, kompjuterski genije, nema svoje prijatelje. Tu nastupa Indi, pronaći će ona kul drugare svom polubraci!...Ali, šta se događa? Indi je obolela od čudne boljke – ti-nu-ni-nuitisa... i, iako je sve veći frend sa Dilanom, sve manje se druži sa So i Fi. Još gore – one je izbegavaju...
Kako će se sva ta frka završiti otkrijte u knjizi "Indi Kid - Ups, izgubila sam naj, naj prijatelje" Karen Makombi
INES SRCA MOGA-Isabel Aljende
Istorijom nadahnut roman opisuje slavne dane Čilea u 16. Veku i ljubav dvoje izuzetnih ljudi, legendarne Ines Suares i hrabrog maršala Pedra de Valdivije. Ovim epskim delom provlači se dah ljubavi koji pruža odušak od oporosti, nasilja i okrutnosti jedne nezaboravne istorijske epohe. Isabel Aljende ponovo pokazuje da stvarnost može biti podjednako čudesna kao i najbolja fi kcija, i u istoj meri neodoljiva.