Fantastika
Dragan R. Filipović – ZLATNA KNJIGA
Negde između čiste fantastike, SF literature i glavnog toka, odvija se ova brilijantna sprdačina sa dobro doziranim satiričnim žaokama, bez mogućnosti da bude ukroćena i do kraja shvaćena. Odavno nije bilo tako "razbarušeno-organizovane" i od početka do kraja kreativnom energijom nabijene knjige.
Zlatna knjiga ima sve elemente moderne filmske montaže prilagođene gradu Užicu u dva istorijska perioda; prati brojne obične ljude u socijalnom i duhovnom posrnuću poslednjih dana Jugoslavije, prinuđene da se hvataju ukoštac sa starom magijom i mitskim situacijama kada se mnogi snovi raspršuju a poneki i ostvaruju.
DŽ. K. ROULING – HARI POTER I UKLETO DETE
Hariju Poteru nikad nije bilo lako, a nije mu lakše ni danas kad je prezauzeti službenik u Ministarstvu magije, muž i otac troje dece školskog uzrasta. Dok se Hari bori s prošlošću koja odbija da ostane tamo gde joj je mesto, njegov najmlađi sin Albus (pogodili ste – ime je dobio po Albusu Dambldoru!), mora da se suoči s porodičnim nasleđem koje nikad nije želeo. Prošlost i sadašnjost zloslutno se mešaju, upozoravajući oca i sina da neprijatna istina ponekad leži tamo gde je najmanje očekuješ.
Zasnovan na novoj originalnoj priči Dž. K. Rouling, Džeka Torna i Džona Tifanija, Hari Poter i ukleto dete osma je priča o Hariju Poteru, prva adaptirana za pozorišnu scenu. Za razliku od prethodnih priča, ova je sročena u obliku dramskog teksta, a istoimeni pozorišni komad koji se igra u londonskom Vest Endu, pobrao je hvalospeve najuglednijih pozorišnih kritičara.
Dejli telegraf - „U britanskim pozorištima decenijama nije viđeno tako nešto.”
Fajnešnel tajms - „Kreativni tim sjajno je izveo magiju za gomilu Normalaca.”
HARI POTER I ZATVORENIK IZ ASKABANA – ILUSTROVANO
Mračni gospodar leži sam i bespomoćan, napušten od svih sledbenika. Njegov sluga je dvanaest godina bio utamničen. Noćas, pre ponoći, sluga će se osloboditi ipokušati da se pridruži svome gospodaru.
Mračni gospodar će se ponovo uzdići uz pomoć svoga sluge, veći i užasniji no ikada. Noćas... pre ponoći... sluga... će krenuti...da se pridruži... svom gospodaru...
Ivan Nešić – JEDAN NA JEDAN
REBEKA JAROS – ČETVRTO KRILO
Dvadesetjednogodišnja Vajolet Sorengejl trebalo je da uđe u Pisarski kvadrant, i vodi miran život među knjigama i istorijom. No vrhovna zapovednica – takođe poznata i kao njena nemilosrdna majka – naredila je Vajolet da se pridruži stotinama kandidata koji žele da postanu elita navarske vojske: jahači zmajeva.
Ali kad si manji od svih ostalih i telo ti je krhko, smrt je na korak od tebe… jer zmajevi se ne povezuju s „krhkim“ ljudima. Spaljuju ih. Sa sve manje zmajeva spremnih da se povežu, mnogi bi ubili Vajolet samo da povećaju svoje izgleda za uspeh. Ostali bi je ubili samo zbog njene majke… kao Zejden Riorson, najmoćniji i najsuroviji vodnik u Jahačkom kvadrantu.
Biće joj potrebna sva pamet da doživi naredni dan. A opet, sa svakim danom rat napolju postaje sve smrtonosniji, štitovi kraljevstva popuštaju, a broj mrtvih raste. A još gore od toga je što Vajolet počinje da sumnja kako rukovodstvo krije neku užasnu tajnu. Prijatelji, neprijatelji, ljubavnici. Svi u Ratnom koledžu Bazgijat imaju neke svoje motive… jer kad jednom uđeš, postoje samo dva načina da izađeš: diplomiranje ili smrt.
REBEKA JAROS – GVOZDENI PLAMEN
Druga knjiga u serijalu Nebeski jahači
Svi su očekivali da Vajolet Sorengejl umre tokom prve godine u Ratnom koledžu Bazgijat… uključujući i Vajolet. Ali trijaža je bila samo prva nemoguća provera da se eliminišu slabi, nedostojni i nesrećni.
Sad kad je počela prava obuka, Vajolet se već pita hoće li uspeti. Nije problem samo u tome što je obuka naporna i zlokobno surova, niti čak što je predviđena da nauči jahače da podnose još veći bol… Problem je novi zamenik zapovednika koji ima ličnu misiju da pokaže Vajolet koliko je nemoćna… osim ako ne izda muškarca koga voli.
Mada Vajolet ima slabije i krhkije telo nego ostali kadeti, ona ima pamet… i gvozdenu volju. A zapovednici zaboravljaju najvažniju lekciju koju je naučila u Bazgijatu: jahači zmajeva stvaraju svoja pravila.
Ali odlučnost da preživi neće biti dovoljna ove godine. Jer Vajolet zna tajnu koju su u Bazgijatu vekovima skrivali… i ništa, čak ni zmajska vatra, možda neće moći da ih spase.
Rik Jensi – Peti talas
Nakon prvog talasa, ostade samo tama. Nakon drugog, utekoše oni koji su imali sreće. Nakon trećeg, preživeše oni koji nisu imali sreće. Nakon četvrtog, važi samo jedno pravilo: ne veruj nikome. Na napuštenom putu u obzorje petog talasa, Kasi beži od Drugih. Od bića koja samo liče na ljudska, bića koja pustoše po selima i ubijaju sve koji im se nađu na putu. Bića koja su potamanila sve preživele do poslednjeg. Kasi na putu upoznaje Evana, i shvata da je pred njom težak izbor. Mora da bira između poverenja i očaja, između otpora i predaje, između života i smrti. Mora ustati ili odustati.
Šeron Šin – Nemirne vode
Nakon smrti svog oca, nekadašnjeg kraljevskog savetnika koji je pao u nemilost, Zoi Ardelaj ima malo vremena da provede u žalosti pre nego što dobije zapanjujuće vesti. Odabrana je da postane petakraljeva supruga. Pošto nije bila ustanju da se suprotstavi izaslaniku koga su poslali po nju, Zoi ga prati do prestonice.
STOLEĆE: VATRENI PRSTEN
Zoran Jakšić – SEVERNJAK
U svetu okovanom ledom i snegom, kroz mrazna bespuća opstaju rodno - plemenske veze izmišljenog naroda nalik na Slovene. Ispripovedana iz prvog lica, ova knjiga nam opisuje jedan maštovit svet pun drugačijih pravila, zakona i odnosa, ali nikako ne oskudeva ni u čistoj, krvavoj akciji i pustolovini. Zoran Jakšić se već dokazao kao značajan pisac srpske fantastike, a u ovom romanu nam svojim konciznim, lako čitljivim i bogatim stilom iscrtava jedan sumorni svet ukoričen mrazom, ledom i krvnim vezama važnijim od života.
Zoran Živković – BIBLIOTEKA
Zoran Živković je najplodniji srpski pisac u XXi veku; najprevođeniji i najeksponiraniji u inostranstvu. Brojne njegove knjige su prevedene na brojne jezike, a za mozaik-knjigu Biblioteka dobio je Svetsku nagardu za fantastiku 2004. godine. Živković ima dosad objavljeno 18 knjiga i mada su one većinom slične po tematici i pristupu, neki naslovi se mogu izdvojiti kao izuzetni; pored Biblioteke, tu su nemogući susreti i Sedam dodira muzike. Upravo ta brojnost naslova je čest problem kod prihvatanja Živkovićeve proze jer se lako desi da mu potencijalni čitalac pristupi kroz slabiji ili neodogovarajući naslov i stekne pogrešnu sliku o celini stvaralaštva. U svakom slučaju, Živkovićev rad u Srbiji ima tu kob da se o njemu sudi uglavnom na osnovu loših primera. takođe, ono što je gotovo eliminisalo Živkovića iz glavnog toga srpke književnosti jeste to što su njegova dela apolitična, anacionalna, ageografska i aistorijska... on se jednostavno bavi malim čovekom (najčešće piscem) u susretu sa neobičnošću.