Knjige za odrasle
Torgal 4 Epizode 16-20
- Autor: Rosinski – Van Ham
- Serijal: Thorgal
- Scenario: Jean Van Hamme
- Crtež: Grzegorz Rosinski
- Naslovna strana: Grzegorz Rosinski
- Originalni naslov: Louve / La Gardienne des clés / L'Épée-soleil / La Forteresse invisible / La Marque des bannis
TRAVA – Keum Suk Gendry-Kim
Prije nekoliko godina, autorica Keum Suk Gendry-Kim intervjuisala je stariju Korejku po imenu Lee Ok-sun. Gendry-Kim se nadala da će naučiti nešto više o društvenoj klasi i rodnom disparitetu tokom Drugog svjetskog rata i napisati knjigu o ovoj temi. Ali nakon nekoliko intervjua, Gendry-Kim je shvatila da bakina lična priča opravdava sopstvenu knjigu. Rezultat intervjua je Trava, grafički roman koji je sada objavljen i na bosanskom jeziku u prijevodu Ji Suk Baek.
Tema je uznemirujuća, jer se usredsređuje na seksualno ropstvo tokom rata, koje je često traumatiziralo djevojčice u dobi od jedanaest ili dvanaest godina. Na početku svoje knjige, Gendry-Kim govori o terminu “žene za utjehu”, terminu koji se sada redovno koristi kako bi opisali djevojke i žene prisiljene na seksualno ropstvo tokom Drugog svjetskog rata:
Direktan prijevod japanskog eufemizma za “prostitutka”, ianfu, termin je i dalje kontroverzan, posebno među preživjelima i zemljama iz kojih su odvedeni, budući da odražava samo perspektivu japanske vojske i iskrivljuje iskustva žrtava. U svrhu ove knjige i poštovanja prema žrtvama i uprkos njenim vrlo jasnim nedostacima, odlučili smo se da koristimo doslovni prijevod, s obzirom na njegovu uobičajenu upotrebu u Koreji.
Trava je jedna od prvih knjiga koja prepričava ove mučne priče. Format grafičke novele (odnosno Manhwe) posebno dobro funkcioniše jer kroz crteže autorica može prenijeti Leejeve emocije i oštar krajolik sjeveroistočne kineske pustoši gdje je poslana nakon što su je neki Korejci oteli u dobi od petnaest godina. Gendry-Kim svoje djelo radi u crno-bijeloj varijanti kako bi istakla na dramaturgiju i ozbiljnost priče.
Ona će također ponekad odstupiti od tradicionalnih strip formata kako bi koristila dvije stranice za crtanje samo jedne slike. Na primjer, na početku priče, kada se Lee vraća u Koreju nakon pedeset pet godina u Kini, Gendry-Kim crta avion koji leti nebom kako bi naglasio Leejev povratak nakon pola vijeka. Rastanak u suzama, ali Lee se mora vratiti u Južnu Koreju jer je tamošnja vlada prijavila njenu smrt:
Bez obzira koliko je prošlo, mogu naći put kući zatvorenih očiju. Bosu, Busan… Trebalo mi je pedeset pet godina da se vratim, a let je trajao samo dva sata. Pedeset pet godina. Toliko je trebalo da odem kući.
Format Manhwe omogućava Gendry-Kim da lako skače u vremenu naprijed-nazad. Nakon što Lee napusti Kinu, priča se iznenada vraća u 1930-e i 40-e godine kada je bila dijete. Njeni roditelji nisu mogli priuštiti da prehrane svu svoju djecu, pa su Li dali porodici u Busanu uz obećanje da će konačno moći da ide u školu. Sve što je Lee ikada željela je da se obrazuje, pa je uvjerila sebe da je ovo odvajanje od porodice najbolje.
U ovom dijelu priče autorica Gendry-Kim postavlja sebe u knjigu, intervjuišući staricu Lee u njenom korejskom staračkom domu za bivše “žene za utjehu”, njenom novom prebivalištu nakon povratka u Koreju. Gendry-Kim će se pojaviti u drugim dijelovima knjige dok bude pričala Leejevu priču. Ali u ovoj prvoj sceni sa Gendry-Kim, Lee otkriva da je obećanje polaska u školu bilo laž i da je umjesto toga radila danju i noću za svoje nove roditelje u njihovoj prodavnici. Nakon što se je pobunila Lee je na kraju izbačena, ali nije znala put kući. Vlasnik kafane ju je zatekao kako luta i doveo je u svoju kafanu da tamo radi. Radeći u kafani, nekoliko Korejaca ju je otelo; imala je samo petnaest godina. Lee je vozom odvedena u sjeveroistočnu Kinu gdje počinju njeni problemi…
Prva knjiga prevedena sa korejskog na bosanski jezik. Trava je prevedena na 13 jezika. Dobitnica Nagrade Harwey za 2020. godinu za najbolju internacionalnu knjigu, New York Times-a za najbolji strip 2019. godine, kao nagrade Guardiana 2019. godine za najbolju grafičku novelu u Velikoj Britaniji.
Tri čina i dva poluvremena
Uništenje
Više o knjizi
Doktorka Lili Dominik je psihijatrijski veštak u Kirbiju, vodećem njujorškom Centru za sudsku psihijatriju, gde procenjuje mentalno stanje nekih od najopasnijih prestupnika pogođenih psihozom. Njen najnoviji pacijent neobično je sugestivan – čovek bez imena, optužen za čudovišan naoko ničim motivisan napad, čije su tvrdnje, iako krajnje neuverljive, uzdrmale doktorku Dominik. „Pacijent sa brojem“ tvrdi da ima više od dvesta godina, kao i da je lično nadahnuo Meri Šeli, Roberta Luisa Stivensona i Brama Stokera, autore tri čuvena romana iz XIX veka, koji su postavili temelje čudovišnog u mašti savremenog čoveka... Da bi otkrila istinu o svom pacijentu, smrti svoje majke i samoj sebi, doktorka Dominik otisnuće se na putovanje koje će dovesti u pitanje njenu karijeru, duševno zdravlje, a na kraju i sam život. Otkrića do kojih će na tom putovanju doći, okidač su za rat nerava između doktorke Dominik i „pacijenta s brojem“.
Upražnjeno mesto
Kad Bari Ferveder neočekivano umre u ranim četrdesetim, mala engleska varoš Pagford ostaje u šoku. Pegford je, naizgled, idilično englesko mestašce s pijačnim trgom popločanim kamenom kockom i s drevnom opatijom, ali ispod privlačne fasade krije se zaraćena varoš. Imućni ratuju sa siromašnima, mladi s roditeljima, žene s muževima, nastavnici s učenicima… Pagford nije ono što na prvi pogled izgleda. A prazno mesto koje je Bari ostavio u Parohijskom veću uskoro će izazvati najveći rat koji je grad doživeo. Ko će trijumfovati na izborima obeleženim ostrašćenošću, licemerjem i neočekivanim otkrićima?
Vanga – Vatrena biblija
„U tišini noći, kad svi spavaju, osluškujem zvuke nebeskih sfera. Čujem kako nebeska zvona svakog trenutka otkucavaju vreme i kako se sve živo odaziva na njihov zvon. Kad bih ispričala o svemu što vidim desilo bi se čudo. Duša mi je prepuna tajni sveta koje su mi otkrivene, a o kojima ne mogu da vam pričam. Još samo malo i brana će popustiti pod pritiskom... A onda, nek nam je Bog u pomoći!”
Tako je govorila Vangelija Dimitrova, čuvena Baba Vanga, bugarska vidovnjakinja. Razumela se u lekovito bilje, lečila je bolesne i ulivala nadu nesrećnima.
Rođena u Strumici 1911, u tadašnjem Osmanskom carstvu, u dvanaestoj godini je oslepela, a o tom tragičnom događaju, kao i o mnogim drugim detaljima iz Vanginog života, postoje oprečne verzije. Po jednoj, nekoliko dana je provela „zatrpana u pesku”, po drugoj, „iznenada ju je poneo jak vetar, posle čega je oslepela”. Vangelija Dimitrova je proricala individualne sudbine, ali i velike istorijske događaje kao što su bombardovanje Beograda 1941, smrt bugarskog cara Borisa, katastrofalan zemljotres u Skoplju. I mnogo toga o drugim svetovima, što nikada nije dospelo do javnosti.
Zašto Vangi nije bilo dozvoljeno da ljudima otkrije sve tajne drugog sveta koje su njoj bile dostupne? Ko joj je zabranio da prenese ta saznanja? Da li su više sile koje su proročici poverile posebnu misiju ujedno odredile i šta može, a šta ne sme da otkrije svojim savremenicima? Ili je zabrana otkrivanja tajnih znanja bila povezana isključivo sa društvenim uslovima toga doba, činjenicom da je u socijalističkoj Bugarskoj vladao pogled na svet koji je istaknuti neuropsihijatar i akademik N. P. Behtereva nazivala „našim armiranobetonskim materijalizmom”?
Sudeći po pričama svedoka, Vanga je posedovala još jednu veoma neobičnu sposobnost. Mogla je da uvodi ljude u izmenjena stanja svesti, kao i da im privremeno daje moć vidovitosti. Istini za volju, vidovnjakinja je tu moć koristila veoma retko i veoma je malo njenih posetilaca koji su govorili o tome u svojim sećanjima. Njenim proročanstvima bavili su se naučnici, između ostalog i predsednica prve bugarske međuresorne komisije za proučavanje abnormalnih pojava, docent Šumenskog univerziteta, fizičarka Jordanka Peneva. Vanga je pak imala veoma jednostavno objašnjenje za svoje zadivljujuće i zastrašujuće sposobnosti: „Hoćete da objasnite ono što radim? Kako to objasniti ako je sve to božjih ruku delo? Moj dar je od Boga. On me je lišio vida, ali mi je dao druge oči kojima vidim i vidljivi i nevidljivi svet”.
Veliki sanovnik – Tumačenje snova
Sanovnik predstavlja smernicu, putokaz kako bismo lakše razumeli snove. Međutim, simbole treba da čitamo i shvatamo na specifičan način, jer će nam samo tako snovi pomoći u našoj potrazi. U toku dana percipiramo stvari kojih nismo svesni, ali ih se zatim setimo u snu, kada su telo i duh potpuno opušteni. Odgovori na pitanja i rešenja za naše probleme pojavljuju nam se upravo tada i snove ne smemo da zanemarimo. Zašto ne bismo iskoristili ono što nam poručuje naša podsvest?!
Ipak, ponekad snovi nemaju neko dublje značenje. Mogu biti tek neke banalne slike, sećanja upotpunjena našom maštom. U snovima svi objekti predstavljaju određene aspekte ličnosti, kojih, naravno ponekad nismo svesni, bilo da smo ih svesno odbacili, vremenom izgubili ili ne želimo da ih priznamo. Tada na scenu stupaju snovi, čijim se tumačenjem ti aspekti razotkrivaju. Čak i snovi o drugim ljudima su po pravilu snovi o nama. Kada tumačimo snove zamišljamo da nam naša podsvest šalje tajno pismo koje treba da pročitamo da bismo još bolje upoznali sebe.
Veroslav Rančić – Robert, Lujka i poslednji noćnik
Zasnovan na trilerskom zapletu, roman „Robert, Lujka i ’Poslednji noćnik’“ namenjen je tinejdžerima i priča je o dvojici dovitljivih i veoma inteligentnih dečaka čija naizgled obična odluka da na neobičan način izjave ljubav jednoj devojčici, okreće radnju i izaziva nesagledive posledice po čitav svet. Šekspirovi stihovi šifra su koju dugo očekuje moćna teroristička organizacija, a dečaci su i ne sluteći pokrenuli događaje širokih razmera.
Vidimo se u ponoć Suzana Inok
Vil Djurant – DOBA VOLTERA
Doba Voltera – Istorija Civilizacije predstavlja doba Prosvećenosti a najveći zalagač za procvat umetnosti i nauke bio je, svakako, Volter. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Prvo poglavlje se bavi vladavinom Luja XV, drugo poglavlje se bavi engleskom filozofskom misli u prvoj polovini XVIII veka, treće najviše govori o Volterovom radu i tadašnjem okruženju u kom su njegovi tekstovi nastajali. Četvrto poglavlje govori najviše o Johanu Sebastijanu Bahu, jednom od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte. Peto poglavlje nastavlja sa mislima i tezama Voltera, kao i enciklopediji Denija Didroa i filosofskoj klimi tadašnje Evrope.
Vinarija Nora Roberts
Po osunčanim padinama Nape prostiru se hektari vrhunskih vinograda porodice Đambeli, a tu je i čuvena vinarija Castello di Giambelli – jedna od najboljih na svetu. Život tri žene okrenuće se naglavačke kada La Sinjora, vlasnica i glava porodice, odluči da udruži svoju kompaniju sa jednako uspešnim vinarima porodice Makmilan. Najmlađi članovi ovih porodica – Sofija Đambeli, uspešna poslovna žena, i Tajler Makmilan, najbolji vinar u regionu – dobiće zadatak da zamene uloge na godinu dana. Prinuđeni su da sarađuju i nauče jedno drugo poslu u zamenu za udeo u novonastaloj kompaniji. Iako se neprekidno prepiru, ipak moraju udružiti snage pošto je mnogo onih koji im žele propast. Ubistva, zavist, intrige i sabotaže prete da unište porodicu i kompaniju, a na Sofiji i Taju je da spreče katastrofu i speru
Vladimir Ćorović – Istorija Srba
U ovoj knjizi dat je jasno sažet pregled istorije Srba od vremena njihovog naseljavanja na Balkan pa sve do sam početak Drugog svetskog rata. Ovo delo predstavlja celoviti, sintetički, pregled srpske prošlosti koja iz pera ovog našeg darovitog i marljivog istoričara biva sasvim razumljiva i manje upućenim čitaocima.
Vojvotkinja Džud Devero
U želji da spase čast svoje osiromašene porodice, Amerikanka Kler Vilobi odlazi u Škotsku da bi se udala i tako nasledila bogatstvo koje joj je pripadalo, pod uslovom da udaja bude prihvatljiva, kako je njen deda odredio testamentom. Prihvatljiva udaja značila je udaju za nekoga plemenitog roda, pa je Hari, jedanaesti vojvoda od Makarana, bio dobra prilika. Ili se tako činilo... Osim imena, bogatstvo Makaranovih nije postojalo, samo ogromni oronuli zamak i gomila čudaka koji žive u njemu – od vojvotkinje udovice do zanimljivog, ali krajnje arogatnog i sveznajućeg Treveljana, koji je vešto krio svoj pravi identitet, a njihov slučajni susret odredio je budućnost čitavog klana...
Vratiti se Rusiji
Osnovna poruka i svjedočanstvo Leonida Rešetnjikova, pisca knjige „Vratiti se Rusiji”, temelji se na Hristovim riječima: „pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko”. Taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavše kroz „ćorsokake beznađa” među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem – izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovječanstvo.
U čemu pisac ove knjige nalazi spas od tog demonskog duha samorazaranja i samouništenja, ne samo Rusije, nego cijelog svijeta?
Nalazi ga u povratku Rusiji, Svetoj Rusi.
Kako i čime?
Pokajanjem i sastradanjem. To i jesu po njemu osnovne i svojstvene crte uopšte Pravoslavne civilizacije.
Povratak Svetoj Rusi, Rusiji je nemoguć bez nalaženja nje u samom sebi, u svojoj duši, bez povratka svojim izvorima.
Pisac nalazi biblijski odgovor, jedini mogući, i objašnjenje onoga što se dogodilo sa Rusijom: „Revolucija je kazna Božija za grijeh, strašni grijeh bogoodstupništva”.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović