Knjige za odrasle
Slavomir Nastasijević KOMPLET
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji je izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
NASLOVI IZ KOMPLETA:
Šljiva- prof.Evica Mratinić
Praktičan priručnik – knjiga sa savetima za proizvodnju šljive.
Evolucija šljive tekla je širokim prostranstvima Zemljine kore i u vrlo različitim uslovima i sredinama. Ishodni centri porekla šljive su zapadna Azija i Evropa.
Prvi pisani podaci o gajenju šljive vrste domestica, potiču iz VI veka pre nove ere, od grčkih pesnika Arhilakusa i Hipona. Botaničar i filozof Teofrast (4–3. vek pre n.e.) opisuje 3 sorte šljive. Smatra se da su sorte šljive u Grčku (Epir i Makedoniju) preneli ratnici Aleksandra Velikog. Iz Grčke se šljiva širila u ostale delove Evrope.
Plod šljive je pored šljive, najkvalitetnije kontinentalno voće. On u sebi sadrži od 13 do 25% suve materije, od 10 do 20% šećera (gde dominira glukoza sa 51%, saharoza sa 35% i fruktoza sa 14%). Pored ovih šećera, u plodu šljive se nalazi i šećer sorbitol, koji je posebno pogodan za dijabetičare. Od organskih kiselina, (kojih ima od 0,5 do 2,0%) dominiraju jabučna i limunska. Pektinske materije se kreću oko 0,70%, azotne od 0,60 do 0,8%, mineralne oko 0,50% (sa preko 55% K i oko 18% P). U plodu šljive je značajno i prisustvo provitamina A i vitamina B kompleksa i C.
Plod šljive služi u ishrani kao bogat energetski izvor, a ima i visoku zaštitnu dijetetsku i terapeutsku vrednost. U svežem stanju, kao stono voće, može se koristiti od sredine juna do polovine oktobra. Izuzetno je pogodan kao sirovina za sušenje (po čemu je naša zemlja posebno poznata) i za razne vidove prerade (u sokove, marmelade, džemove, rakiju i dr. proizvode).
Proizvodnja šljive. Morfologija šljive – koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte šljive. Podloge, Podizanje zasada, Tehnologija gajenja…
Smrt Zeke Manroa – Nik Kejv
Zeka Manro prodaje kozmetičke preparate i snove pune nade usamljenim domaćicama duž južne obale Engleske. Kada ga iznenandna smrt supruge izbaci iz koloseka, u očajničkom pokušaju da uhvati korak sa stvarnošću, on odlučuje da uradi jedino što mu pada na pamet – kreće na put sa svojim malim sinom.
Dok Zeka ide od vrata do vrata, trgujući svojom robom i svojom seksualnom harizmom, devetogodišnji Zeka Junior strpljivo sedi u kolima, upoznajući svet preko stranica enciklopedije. Nežna slika odnosa između oca i sina, Smrt Zeke Manroa je izvanredna, besna i nadasve zanimljiva knjiga, puna duha i misterija, koje će svi ljubitelji Nika Kejva prepoznati kao zaštitni znak njegovog stvaralaštva.
ŠOGUN KOMPLET (1-4)
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
SPAS – DŽULI GARVUD
Ledi Džoana je vest o smrti svog muža primila sa nevericom, i nadom. Nakon godina provedenih u braku sa nasilnikom, konačno je bila slobodna. Ali cena te slobode bio je porez koji je morala da plaća kralju Džonu. Kako bi ih spasаo nameta, njen brat je odlučio da joj pronađe novog muža i izbor je pao na Gejbrijela Makbejna, zgodnog Škota grubih crta lica, ali nežnog srca, sa kojim je zajedno ratovao. Iako nije želela ponovo da se uda, plašeći se da bi neprijatno iskustvo moglo da se ponovi, ipak je pristala i ubrzo se zaljubila u svog gorštaka. Pomalo tvrdoglava i buntovna, unosila je razne promene i uspela da raskravi srce svog supruga. Oklevetana da je jalova, nije mogla da veruje da je blagoslovena trudnoćom. I sve je bilo kao u bajci, ali je sreća bila kratkog daha. Do klana Makbejnovih stigao je zao glas da je Džoanin bivši muž i gospodar živ i zdrav, i da želi svoju ženu nazad...
Srbija i Rusija u Velikom ratu
Dušan M. Babac
Dvojezična monografija na srpskom i ruskom koja se bavi tematikom savezništva Srbije i Rusije u Velikom ratu. Istorijski pregled o vojnim vezama i odnosima dva bratska naroda, nastala sa ciljem da se osvetle neke malo poznate epizode iz te epohe, imena i lica njenih aktera u vreme obeležavanja stogodišnjice od početka rata koji svet dotad nije video. Autor se bavi genezom savezništva, otkriva njegove korene koji sežu u daleku 1806. godinu, u vreme borbe da se Srbija oslobodi turske vlasti, te se nastavljaju 1877. kada je Rusija ušla u rat sa Turcima pa sve do prelomne 1914. kada je Srbija u Rusiji našla svog glavnog i prirodnog saveznika. Zahvaljujući tome je spasen sam opstanak Srbije, koja se dostojno odužila, kako Rusiji tako i ostalim saveznicima. Savezničke vojne veze se nastavljaju tokom 1915, 1916. i 1917, do onog trenutka kada je Rusija, zbog revolucije, istupila iz tabora saveznika.
Pored više od 150 fotografija, ova značajna i vredna monografija propraćena je i bogatom dokumentarnom građom.
- Predistorija savezništva
- Ruska vojna pomoć Srbiji za vreme Prvog svetskog rata
- Ruske ekspedicione snage na Solunskom frontu
- Srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji
- Srpski i jugoslovenski pukovi u Rusiji u vreme građanskog rata
- Karađorđevići i Romanovi
„Sažeto i plastično, akcentujući ono bitno, ali ne zaobilazeći rečite, često malo poznate i nepoznate detalje, Dušan Babac upoznaje čitaoca sa dugim istorijatom srpsko-ruskih vojnih veza i saradnje, što je uvod u njegovu uverljivu, obuhvatnu rekonstrukciju odosa Srbije i Rusije u godinama Prvog svetskog rata“ – Politika
SRPSKI VITEZOVI U DOBA NEMANJIĆA
Monografska publikacija Srpski vitezovi u doba Nemanjića delo je koje u celosti potpisuje slikar Nebojša Đuranović; Đuranović je, naime, i autor teksta i autor vrednih ilustracija, rađenih tehnikom ulje na platnu.
Sažeti životopisi srpskih vladara iz dinastije Nemanjića i bočnih dinastija, osnova su koju autor nadograđuje uvidom u društveno uređenje srednjovekovne Srbije, ali i u svakodnevni život koji iz tog uređenja proističe, kao i u važne bitke, sudbonosne za srpsku državu srednjeg veka, u kojima su slavu stekli srpski vladari i vitezovi.
Zahvaljujući strukturi dela, autor je iz zaborava izvukao mnoge lepe reče staroslovenskog jezika i srpske redakcije staroslovenskog, podsećaćajući čitaoce ko su bili meropsi, sokalnici i otroci, šta su to soće, obroci i pozobi. Drugi deo teksta u potpunosti je posvećen opremi i oružju srpskih vitezova srednjeg veka i bogato je ilustrovan preciznim prikazima opreme i oružja.
Estetski kanoni slikara Nebojše Đuranovića našli su svoj savršen izraz u plemenitim crtama lica srpskih srednjovekovnih velikaša i veličanstvenoj lepoti njihovih haljina, stegova i štitova. Upravo raskošna likovna oprema cele knjige ukazuje na autorovu ideju da stvori delo, koje zahvaljujući umetničkim dometima njegovih ilustracija prevazilazi edukativnu funkciju samog teksta i postaje reprezentativna knjiga koja će, kao i spomenici iz vremena koje slika i prepričava, postati deo srpske kulturne baštine.
Štefan Cvajg – 24 časa jedne žene
Štefan Cvajg je uživao fanatičnu odanost čitalaca i divljenje Hermana Hesea. Književni naslednik Čehova, Konrada i Mopasana, sa primesom Šopenhauerovog senzibiliteta, ovaj austrijski pisac važio je između 1920. i 1940. godine za jednog od najpoznatijih, najprevođenijih, najčitanijih pisaca u Evropi.
Ova Cvajgova novela, više puta filmovana, pripovest je o jednom od najživopisnijih, najlepših, ali i najužasnijih dana iz života jedne engleske udovice, pripadnice visokog društva, čiju pažnju je pri prvom pogledu privukao jedne večeri u Monte Karlu mladi, okoreli kockar, propali poljski diplomata. Očaravši je svojom harizmatičnom ličnošću, on je uvlači u svoj turbulentan, nestabilan život.
Pitanje moralnosti žena, pogotovo udatih, zaokuplja pažnju svih društava već milenijumima. Cvajgova pripovest o dvadeset četiri časa iz života jedne udate, porodične žene, ispričana dinamično, uzbudljivo, s puno strasti, stavlja opet pred nas tu večno aktuelnu temu nagoneći nas na preispitivanje sopstvenih stavova. Koliko smo u stanju da razumemo tuđa osećanja u okolnostima u kojim se možda nikada nismo nalazili, možemo li da oprostimo ili smo spremni samo da osuđujemo, da kritikujemo? Previše je šaren svet da bismo njegov smisao videli samo crno-belo. Možda će upravo ova knjiga uticati na to da nam se prošire vidici, ili će nekome olakšati savest. No, sigurno je da će nam ulepšati, obogatiti i oplemeniti vreme koje provedemo čitajući je.
Štefan Cvajg – Erazmo Roterdamski
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
ŠTEFAN CVAJG – BALZAK
Ako biste nekom istoričaru književnosti, pasioniranom čitaocu ili prosto frankofilu postavili pitanje koji je pisac bio najslikovitija, najgrotesknija i istovremeno po mnogo čemu najtragičnija ličnost u Francuskoj XIX veka – dobili biste isti odgovor: Onore de Balzak. Napisati dobru biografiju takve osobe – nekonvencionalnu, punu kontradiktornosti – nije lak zadatak, ali Štefan Cvajg je to izveo vrhunski. Napisao je veličanstvenu biografiju briljantnog stvaraoca. Opisao je život čoveka koji živi u svetu sopstvene neobuzdane mašte, prenoseći svoje snove, planove i ljubavi u stvarnost. Ali kako to biva u životu, stvarni svet ne ispunjava naše fantazije. Balzak je bio stvarniji u svetu svojih romana nego u svakodnevnom životu. Večiti gubitnik, siromašan biznismen i nesrećno zaljubljen u žene koje su ga tretirale kao budalu. U ovoj biografiji Balzak je živ, stvaran u svakom detalju, a njegova sudbina budi brojne emocije: od sažaljenja i simpatije prema tužnom detinjstvu, preko podsmeha njegovom snobizmu, „aristokratomaniji“ i čudnim ljubavnim avanturama, neverice da je tako nisko pao, besa što nije uspeo da izađe iz začaranog kruga dugova i zavisnosti, do divljenja za titanski rad kom se svim srcem posvetio.
Štefan Cvajg je stvorio delo koje dira srce i omogućava vam da doživite uspone i padove majstora književnosti. Na Balzakovoj biografiji radio je deset godina, smatrajući je „magnum opusom” svojih književnih ostvarenja. Ne sasvim završen rukopis – čudom preživeo ratna bombardovanja – objavljen je nakon autorove smrti, zahvaljujući naporima njegovog prijatelja Riharda Fridentala. Knjiga Štefana Cvajga je velika pohvala stvaralačkoj moći i spisateljskom talentu, divna panorama epohe, a pre svega fascinantna priča o neotesanom francuskom skorojeviću koji je ušao u istoriju kao jedan od najvećih književnih stvaralaca. Nakon čitanja poželećete da obnovite svoje znanje o Balzakovim romanima.
ŠTEFAN CVAJG – MARIJA STJUART
Na srednjovekovnoj pozornici intriga, dvoličnosti pa i krvavih ubistava Štefan Cvajg u ovom maestralnom biografskom romanu opisuje psihološke portrete dveju snažnih žena. Jedna od njih, škotska kraljica Marija Stjuart, rastrzana između strasti i ništa manje strastvene borbe za svoju veru, stoji nasuprot engleske kraljice, dvolične i proračunate Elizabete I. Svoj fascinantni životni put, strastvena i lepa Marija Stjuart okončava najpre u skoro dvodecenijskom zatočeništvu engleske kraljice i na kraju smrću odsecanjem glave, ni u jednom momentu ne pomislivši da se odrekne sopstvene vere.
„Moral i politika idu zasebnim putevima. Stoga se jedan događaj prosuđuje sa potpuno različitih stanovišta, već prema tome da li se ocenjuje sa stanovišta čovečnosti, ili pak sa stanovišta političke koristi. Moralno, pogubljenje Marije Stjuart ostaje kao potpuno neoprostiv čin: protiv svakog međunarodnog prava zadržali su u zatočenju usred mira kraljicu susedne zemlje, ispotaje spleli zamku i na najperfidniji način je njoj poturili. Ali, isto tako, ne može se osporiti da je, gledano sa državno-političkog stanovništva, odstranjenje Marije Stjuart za Englesku bila ispravna mera. Jer u politici ne odlučuje – nažalost! – pravo u jednoj meri, nego njen uspeh… Istorija često ide mračnim i krivudavim stazama, ali se na kraju uvek ispunjava istorijski smisao, uvek nužnosti konačno izvojuju svoje pravo“, objašnjava Cvajg pred kraj svoje pripovesti o tragičnoj sudbini kraljice Škotske.
Stefani Majer – Kratak drugi život Bri Taner
Upoznajte svet Sumraka iz novog, mračnijeg ugla... Bri Taner se gotovo i ne seća svog života pre nego što je dobila izoštrena čula, neverovatnu fizičku snagu i nadljudske reflekse... pre nego što je postala vampirica, uvek željna krvi...
Dijego dugim, snažnim udahom uvuče vazduh kroz nos - a ja posmatrah kako mu se telo menja. Pognuo se na krovu, jednom se rukom držeći za ivicu. Sva ona neobična druželjubivost iščeznu, i on se pretvori u lovca.
Prepoznala sam to stanje i zbog toga se nisam osećala neprijatno jer sam ga razumela.
Isključila sam mozak, došlo je vreme za lov. Duboko sam udahnula, uvlačeći miris krvi koji je kolao u ljudima ispod nas. Oni nisu bili jedini ljudi naokolo, ali su nam bili najbliži. Morali ste da se odlučite koga ćete loviti, pre nego što nanjušite svoj plen.
Sada je prekasno da se promeni odluka.
Stepa – Anton Pavlovič Čehov
Stepa, koju je Čehov napisao 1887. godine, neposredno pre čuvenog pozorišnog komada „Ivanov“, izdvaja se u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka kroz stepu. taj simbol beskraja Rusije. U ovom delu ima mnogo autobiografskog. Stepa za
uzima posebno mesto u očaravajućim romanima o inicijaciji u svetskoj književnosti (kao što su, na primer, Puškinova „Kapetanova kći“, „Prva ljubav“ Turgenjeva, Konradova „Mladost“, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, Floberov „Novembar“, „Avanture pod pločnikom“ Dilana Tomasa, Selindžerov „Lovac u žitu“, Fanteov „Put za Los Anđeles“, Bolanjovi „Divlji detektivi“, Pelevinov „Omon Ra“, „Zona“ Sergeja Dovlatova, Hamsunova „Glad“. . . Često su to prvi romani jednog pisca, a ponekad ostaju jedino njegovo delo.
Stepa je leksikon poetike A. P. Čehova, knjiga koju mogu da čitaju sve generacije, i kojoj uvek mogu da se vrate.
„Putuješ sat, dva. . . Na putu te susreće ćutljivi starachum ili kamena žena, koju je postavio bogzna ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom noćna ptica, i ti se, malo-pomalo, prisećaš stepskih legendi, priča namernika, bajki dadilja, i svega onog što si i sam video i dušom osetio. I tada, u cvrčanju insekata, u sablasnim obličjima i humovima, u tamnoplavom nebu, u mesečevoj svetlosti, u lepršanju noćne ptice, u svemu što vidiš i čuješ, počinješ da slutiš veličanstvo lepote, mladost, procvat svih moći i strasnu žeđ za životom; duša se odaziva prekrasnom, divljem zavičaju, i poželiš da zajedno s noćnom pticom poletiš nad stepom. U veličanstvenom zanosu lepote, u višku sreće, osećaš neku napregnutost i tugu, kao da stepa uviđa da je usamljena, da su njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i kroz radosnu graju čuješ kako tužno, očajnički doziva: pesnika! pesnika!. . .“
STEVAN SREMAC – KATIL
Autor: Stevan Sremac, Miltojević, Stevanović
Stevan Sremac je jedan od najpoznatijih domaćih pisaca, čuven po humorističnim delima kao što su Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava... Ono što je manje poznato jeste da se oprobao i u horor pripovetci, koju, nažalost, nije završio, ali je i u nedovršenom obliku interesantna za čitanje - Katil.
Rukopis ove pripovetke, kao i prateća dokumenta (novinski članci, jedno pismo, neke fotografije) pronašli su na niškom buvljaku, Branislav Miltojević, koji je delo kasnije priredio, i Ivica Stevanović, koji ga je ilustrovao. Reč je o horor pripovesti čiji naziv znači "krvnik" ili "ubica"; neka vas ne zbuni to što kažemo da je nedovršena - ima početak, sredinu i kraj, drži se kao dramaturška celina, samo joj nedostaje završna dorada.
Katil počinje opisom slučajnog otkrivanja rukopisa, podacima o Stevanu Sremcu; zatim slede dokumenti o prvoj osobi kojoj je rukopis predat na čuvanje (bravar Jovan Đorđević, inspiracija za lik Smuka iz Ivkove slave), pismo Stevana Sremca tetki; sledi i sama pripovest, malo priređena i uređena, ali dobrim delom u izvornom izdanju. Neki delovi nedostaju, sam autor je neke stvari prepravljao, no uprkos tome, pripovest je sasvim čitljiva.
Glavni junak "Katila" (priča se zasniva na postojećim sudskim dokumentima) je Nikodim Prodak, berberin iz Niša, uz to stručnjak za lekove, ali i za raznorazne bajalice. Nikodim je bio naklonjen natprirodnom, uživao je u pripovestima o neobičnom, kriminalnom, zastrašujućem, iako su ga takve stvari istovremeno veoma plašile, i moguće je da je ta naklonost dovela do njegovog prokletstva. Nakon izvesnog vremena, strahovi su počeli sve više da ga proganjaju, imao je užasna priviđenja, ni sam više nije bio siguran u to šta je stvarno, šta ne, šta je sanjao, šta mu se pričinilo, šta se stvarno desilo... Istovremeno, u Nišu i okolini počela su da se dešavaju strahovita zverstva, za koja Nikodim nije bio siguran da li ih je, možda, počinio baš on.
Nakon završene pripovesti o Nikodimu, slede članci iz novina koji se bave strahom od vampira i verovanjima nekih ljudi iz blizine Niša u to da su se izvesne nedavno preminule osobe povampirile i počele da uznemiravaju pošten svet, kao i narodnim merama preduzetim da se vampiri zaustave - a sve se to dešavalo neposredno nakon događaja sa Nikodimom.
Cela knjiga Katil bogato je ilustrovana (ilustrator je, kao što smo rekli, Ivica Stevanović), i te ilustracije su od velike pomoći, tačnije, knjigu čine zanimljivijom i pomažu čitaocu da bolje "uroni" u priču. Naime, zbog nedostatka rada na rukopisu, neki opisi palanke bezrazložno su predugački (duhoviti su, ali su predugački), postoje predugačke digresije koje imaju labave veze sa "Katilom", ali je moguće da su predviđene za neka druga dela. Cela priča je neujednačena, što se najviše primećuje na atmosferi kojom delo odiše - ima zastrašujućih delova, ali i mnogo humorističnih, i to od uobičajenog Sremčevog humora, kome nije mesto u pripovesti o zastrašujućim i neobičnim stvarima koje su se desile u Nišu krajem 19. veka.
Sve u svemu, Katil je interesantno delo koje vredi pročitati (i uživati u bogatim ilustracijama!), neujednačeno jer pisac nije stigao više da radi na njemu, ali se ipak vidi da je reč o delu pravog majstora.
Strast u planini Džud Devero
Bronvin Makaran je bila poglavarka jednog od najmoćnijih škotskih klanova, mrzela je Engleze i nije želela da se uda. Dok je pred oltarom stajala sama i ponižena, Bronvin je bila rešena da mrzi svog budućeg supruga, Stivena Montgomerija. Međutim, dok su klanovi ratovali među sobom, ovaj ratnik stao je uz svoju ženu i branio njeno ime, ponos i čast...
