Knjige za odrasle
SRPSKO-RUSKI REČNIK
Autor: Radoslav Bošković, Vera Marković
Ovaj srpsko-ruski rečnik namenjen je srpskim i ruskim čitaocima: prevodiocima, naučnim radnicima, nastavnicima, studentima, učenicima srednjih škola i svim čitaocima koji raspolažu određenim nivoom znanja ruskog jezika. U rečnik je uključena leksika iz klasične i savremene srpske književnosti, poslovice i izreke. Takođe je u rečniku zastupljena razgovorna grazeologija.
Štefan Cvajg – 24 časa jedne žene
Štefan Cvajg je uživao fanatičnu odanost čitalaca i divljenje Hermana Hesea. Književni naslednik Čehova, Konrada i Mopasana, sa primesom Šopenhauerovog senzibiliteta, ovaj austrijski pisac važio je između 1920. i 1940. godine za jednog od najpoznatijih, najprevođenijih, najčitanijih pisaca u Evropi.
Ova Cvajgova novela, više puta filmovana, pripovest je o jednom od najživopisnijih, najlepših, ali i najužasnijih dana iz života jedne engleske udovice, pripadnice visokog društva, čiju pažnju je pri prvom pogledu privukao jedne večeri u Monte Karlu mladi, okoreli kockar, propali poljski diplomata. Očaravši je svojom harizmatičnom ličnošću, on je uvlači u svoj turbulentan, nestabilan život.
Pitanje moralnosti žena, pogotovo udatih, zaokuplja pažnju svih društava već milenijumima. Cvajgova pripovest o dvadeset četiri časa iz života jedne udate, porodične žene, ispričana dinamično, uzbudljivo, s puno strasti, stavlja opet pred nas tu večno aktuelnu temu nagoneći nas na preispitivanje sopstvenih stavova. Koliko smo u stanju da razumemo tuđa osećanja u okolnostima u kojim se možda nikada nismo nalazili, možemo li da oprostimo ili smo spremni samo da osuđujemo, da kritikujemo? Previše je šaren svet da bismo njegov smisao videli samo crno-belo. Možda će upravo ova knjiga uticati na to da nam se prošire vidici, ili će nekome olakšati savest. No, sigurno je da će nam ulepšati, obogatiti i oplemeniti vreme koje provedemo čitajući je.
Štefan Cvajg – Erazmo Roterdamski
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
ŠTEFAN CVAJG – BALZAK
Ako biste nekom istoričaru književnosti, pasioniranom čitaocu ili prosto frankofilu postavili pitanje koji je pisac bio najslikovitija, najgrotesknija i istovremeno po mnogo čemu najtragičnija ličnost u Francuskoj XIX veka – dobili biste isti odgovor: Onore de Balzak. Napisati dobru biografiju takve osobe – nekonvencionalnu, punu kontradiktornosti – nije lak zadatak, ali Štefan Cvajg je to izveo vrhunski. Napisao je veličanstvenu biografiju briljantnog stvaraoca. Opisao je život čoveka koji živi u svetu sopstvene neobuzdane mašte, prenoseći svoje snove, planove i ljubavi u stvarnost. Ali kako to biva u životu, stvarni svet ne ispunjava naše fantazije. Balzak je bio stvarniji u svetu svojih romana nego u svakodnevnom životu. Večiti gubitnik, siromašan biznismen i nesrećno zaljubljen u žene koje su ga tretirale kao budalu. U ovoj biografiji Balzak je živ, stvaran u svakom detalju, a njegova sudbina budi brojne emocije: od sažaljenja i simpatije prema tužnom detinjstvu, preko podsmeha njegovom snobizmu, „aristokratomaniji“ i čudnim ljubavnim avanturama, neverice da je tako nisko pao, besa što nije uspeo da izađe iz začaranog kruga dugova i zavisnosti, do divljenja za titanski rad kom se svim srcem posvetio.
Štefan Cvajg je stvorio delo koje dira srce i omogućava vam da doživite uspone i padove majstora književnosti. Na Balzakovoj biografiji radio je deset godina, smatrajući je „magnum opusom” svojih književnih ostvarenja. Ne sasvim završen rukopis – čudom preživeo ratna bombardovanja – objavljen je nakon autorove smrti, zahvaljujući naporima njegovog prijatelja Riharda Fridentala. Knjiga Štefana Cvajga je velika pohvala stvaralačkoj moći i spisateljskom talentu, divna panorama epohe, a pre svega fascinantna priča o neotesanom francuskom skorojeviću koji je ušao u istoriju kao jedan od najvećih književnih stvaralaca. Nakon čitanja poželećete da obnovite svoje znanje o Balzakovim romanima.
ŠTEFAN CVAJG – MARIJA STJUART
Na srednjovekovnoj pozornici intriga, dvoličnosti pa i krvavih ubistava Štefan Cvajg u ovom maestralnom biografskom romanu opisuje psihološke portrete dveju snažnih žena. Jedna od njih, škotska kraljica Marija Stjuart, rastrzana između strasti i ništa manje strastvene borbe za svoju veru, stoji nasuprot engleske kraljice, dvolične i proračunate Elizabete I. Svoj fascinantni životni put, strastvena i lepa Marija Stjuart okončava najpre u skoro dvodecenijskom zatočeništvu engleske kraljice i na kraju smrću odsecanjem glave, ni u jednom momentu ne pomislivši da se odrekne sopstvene vere.
„Moral i politika idu zasebnim putevima. Stoga se jedan događaj prosuđuje sa potpuno različitih stanovišta, već prema tome da li se ocenjuje sa stanovišta čovečnosti, ili pak sa stanovišta političke koristi. Moralno, pogubljenje Marije Stjuart ostaje kao potpuno neoprostiv čin: protiv svakog međunarodnog prava zadržali su u zatočenju usred mira kraljicu susedne zemlje, ispotaje spleli zamku i na najperfidniji način je njoj poturili. Ali, isto tako, ne može se osporiti da je, gledano sa državno-političkog stanovništva, odstranjenje Marije Stjuart za Englesku bila ispravna mera. Jer u politici ne odlučuje – nažalost! – pravo u jednoj meri, nego njen uspeh… Istorija često ide mračnim i krivudavim stazama, ali se na kraju uvek ispunjava istorijski smisao, uvek nužnosti konačno izvojuju svoje pravo“, objašnjava Cvajg pred kraj svoje pripovesti o tragičnoj sudbini kraljice Škotske.
Stefani Majer – Kratak drugi život Bri Taner
Upoznajte svet Sumraka iz novog, mračnijeg ugla... Bri Taner se gotovo i ne seća svog života pre nego što je dobila izoštrena čula, neverovatnu fizičku snagu i nadljudske reflekse... pre nego što je postala vampirica, uvek željna krvi...
Dijego dugim, snažnim udahom uvuče vazduh kroz nos - a ja posmatrah kako mu se telo menja. Pognuo se na krovu, jednom se rukom držeći za ivicu. Sva ona neobična druželjubivost iščeznu, i on se pretvori u lovca.
Prepoznala sam to stanje i zbog toga se nisam osećala neprijatno jer sam ga razumela.
Isključila sam mozak, došlo je vreme za lov. Duboko sam udahnula, uvlačeći miris krvi koji je kolao u ljudima ispod nas. Oni nisu bili jedini ljudi naokolo, ali su nam bili najbliži. Morali ste da se odlučite koga ćete loviti, pre nego što nanjušite svoj plen.
Sada je prekasno da se promeni odluka.
Stepa – Anton Pavlovič Čehov
Stepa, koju je Čehov napisao 1887. godine, neposredno pre čuvenog pozorišnog komada „Ivanov“, izdvaja se u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka kroz stepu. taj simbol beskraja Rusije. U ovom delu ima mnogo autobiografskog. Stepa za
uzima posebno mesto u očaravajućim romanima o inicijaciji u svetskoj književnosti (kao što su, na primer, Puškinova „Kapetanova kći“, „Prva ljubav“ Turgenjeva, Konradova „Mladost“, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, Floberov „Novembar“, „Avanture pod pločnikom“ Dilana Tomasa, Selindžerov „Lovac u žitu“, Fanteov „Put za Los Anđeles“, Bolanjovi „Divlji detektivi“, Pelevinov „Omon Ra“, „Zona“ Sergeja Dovlatova, Hamsunova „Glad“. . . Često su to prvi romani jednog pisca, a ponekad ostaju jedino njegovo delo.
Stepa je leksikon poetike A. P. Čehova, knjiga koju mogu da čitaju sve generacije, i kojoj uvek mogu da se vrate.
„Putuješ sat, dva. . . Na putu te susreće ćutljivi starachum ili kamena žena, koju je postavio bogzna ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom noćna ptica, i ti se, malo-pomalo, prisećaš stepskih legendi, priča namernika, bajki dadilja, i svega onog što si i sam video i dušom osetio. I tada, u cvrčanju insekata, u sablasnim obličjima i humovima, u tamnoplavom nebu, u mesečevoj svetlosti, u lepršanju noćne ptice, u svemu što vidiš i čuješ, počinješ da slutiš veličanstvo lepote, mladost, procvat svih moći i strasnu žeđ za životom; duša se odaziva prekrasnom, divljem zavičaju, i poželiš da zajedno s noćnom pticom poletiš nad stepom. U veličanstvenom zanosu lepote, u višku sreće, osećaš neku napregnutost i tugu, kao da stepa uviđa da je usamljena, da su njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i kroz radosnu graju čuješ kako tužno, očajnički doziva: pesnika! pesnika!. . .“
STEVAN SREMAC – KATIL
Autor: Stevan Sremac, Miltojević, Stevanović
Stevan Sremac je jedan od najpoznatijih domaćih pisaca, čuven po humorističnim delima kao što su Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava... Ono što je manje poznato jeste da se oprobao i u horor pripovetci, koju, nažalost, nije završio, ali je i u nedovršenom obliku interesantna za čitanje - Katil.
Rukopis ove pripovetke, kao i prateća dokumenta (novinski članci, jedno pismo, neke fotografije) pronašli su na niškom buvljaku, Branislav Miltojević, koji je delo kasnije priredio, i Ivica Stevanović, koji ga je ilustrovao. Reč je o horor pripovesti čiji naziv znači "krvnik" ili "ubica"; neka vas ne zbuni to što kažemo da je nedovršena - ima početak, sredinu i kraj, drži se kao dramaturška celina, samo joj nedostaje završna dorada.
Katil počinje opisom slučajnog otkrivanja rukopisa, podacima o Stevanu Sremcu; zatim slede dokumenti o prvoj osobi kojoj je rukopis predat na čuvanje (bravar Jovan Đorđević, inspiracija za lik Smuka iz Ivkove slave), pismo Stevana Sremca tetki; sledi i sama pripovest, malo priređena i uređena, ali dobrim delom u izvornom izdanju. Neki delovi nedostaju, sam autor je neke stvari prepravljao, no uprkos tome, pripovest je sasvim čitljiva.
Glavni junak "Katila" (priča se zasniva na postojećim sudskim dokumentima) je Nikodim Prodak, berberin iz Niša, uz to stručnjak za lekove, ali i za raznorazne bajalice. Nikodim je bio naklonjen natprirodnom, uživao je u pripovestima o neobičnom, kriminalnom, zastrašujućem, iako su ga takve stvari istovremeno veoma plašile, i moguće je da je ta naklonost dovela do njegovog prokletstva. Nakon izvesnog vremena, strahovi su počeli sve više da ga proganjaju, imao je užasna priviđenja, ni sam više nije bio siguran u to šta je stvarno, šta ne, šta je sanjao, šta mu se pričinilo, šta se stvarno desilo... Istovremeno, u Nišu i okolini počela su da se dešavaju strahovita zverstva, za koja Nikodim nije bio siguran da li ih je, možda, počinio baš on.
Nakon završene pripovesti o Nikodimu, slede članci iz novina koji se bave strahom od vampira i verovanjima nekih ljudi iz blizine Niša u to da su se izvesne nedavno preminule osobe povampirile i počele da uznemiravaju pošten svet, kao i narodnim merama preduzetim da se vampiri zaustave - a sve se to dešavalo neposredno nakon događaja sa Nikodimom.
Cela knjiga Katil bogato je ilustrovana (ilustrator je, kao što smo rekli, Ivica Stevanović), i te ilustracije su od velike pomoći, tačnije, knjigu čine zanimljivijom i pomažu čitaocu da bolje "uroni" u priču. Naime, zbog nedostatka rada na rukopisu, neki opisi palanke bezrazložno su predugački (duhoviti su, ali su predugački), postoje predugačke digresije koje imaju labave veze sa "Katilom", ali je moguće da su predviđene za neka druga dela. Cela priča je neujednačena, što se najviše primećuje na atmosferi kojom delo odiše - ima zastrašujućih delova, ali i mnogo humorističnih, i to od uobičajenog Sremčevog humora, kome nije mesto u pripovesti o zastrašujućim i neobičnim stvarima koje su se desile u Nišu krajem 19. veka.
Sve u svemu, Katil je interesantno delo koje vredi pročitati (i uživati u bogatim ilustracijama!), neujednačeno jer pisac nije stigao više da radi na njemu, ali se ipak vidi da je reč o delu pravog majstora.
Stevan Sremac – POP ĆIRA I POP SPIRA
Stiv Mozbi – KOŠMAR
Dok prati trag opakog progonitelja koji upada u kuće usamljenih žena, istražiteljka Zoi Dolan sve čvršće veruje u izreku da su ljubav i mržnja dve strane iste medalje. Uljez, kako su nazvali izopačenog nasilnika, napada naizgled i nasumice, i Zoi ni na koji način ne može da predvidi njegov sledeći potez.
Sve dok volonterka SOS linije Džejn Vebster ne dobije čudan poziv: muškarac koji se obratio za pomoć otvoreno govori o ženama koje je usmrtio, o svojoj ljubavi prema njima, koju je u krvi ugušio. Njegova ispovest upravo je ono za čim Zoi traga, ali nit koju je uhvatila povukla ju je duboko u uznemirujuću prošlost.
STOLEĆE: VATRENI PRSTEN
Strast u planini Džud Devero
Bronvin Makaran je bila poglavarka jednog od najmoćnijih škotskih klanova, mrzela je Engleze i nije želela da se uda. Dok je pred oltarom stajala sama i ponižena, Bronvin je bila rešena da mrzi svog budućeg supruga, Stivena Montgomerija. Međutim, dok su klanovi ratovali među sobom, ovaj ratnik stao je uz svoju ženu i branio njeno ime, ponos i čast...
Sun Cu – UMEĆE RATOVANJA
OVA KNJIGA NE SADRŽI NIJEDNU ZASTARELU MAKSIMU ILI NEJASNO UPUTSTVO.
Delo Umeće ratovanja deo je bogate taoističke duhovne tradicije. Ono što u ovome delu i danas ima najprepoznatljiviji
pečat taoizma jeste neprekidno insistiranje na tome da iza svakog vida moći mora postojati duboka humanost. Stoga Umeće ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu već i knjiga koja govori o miru. Ona je put koji vodi razumevanju najdubljih uzroka borbe i njenog okončanja.
Dobro proučiti i zatim pametno primeniti Sun Cuove reči znači sebi izgraditi dug i uspešan životno-poslovni put.
SUZAN ELIZABET FILIPS – KADA SE ZVEZDE DOTAKNU
„Kada se zvezde dotaknu“ priča uzbudljivu storiju o bliskosti koja je uvek na probi.Olivija Šor i Tadeus Ovens dele neprijateljstvo iz mladosti, a sada i poslovni zadatak. Blizina čini svoje, započinje lepo prijateljstvo, ljubav kuca na vrata... Sve dok im duhovi iz prošlosti ne zakomplikuju živote.