Meri Balog – Pomalo grešno

Duge crne trepavice oivičavale su njene smaragdnozelene oči, a bledoružičasti obrazi zračili su svežinom. Tamna kosa bila joj je skupljena u dve kike sa obe strane ovalnog lica. Karirana crveno-bela košulja vezana u čvor ispod oblih grudi – u kojoj joj se dekolte tek nazirao – jasno je govorila da je reč o devojci sa sela. U kratkom šortsu, koji je otkrivao duge, lepo oblikovane noge sa jarkocrvenim lakom na nožnim prstima, u kožnim sandalama na kaišiće, privlačila je poglede. Uz to je bila i visoka. Sviđale su mu se visoke žene. Pošto je bio visok gotovo dva metra, voleo je visoke žene. Oseti kako mu se digao. Nikad nije bio imun na lepe žene, a ovako čudesnu nikad nije video – bila je savršena kombinacija nevinosti i vatrenosti, senzualnosti i pohote, vrline i nestašluka. Kako bi bilo osetiti te rumene usne na svojim? Ili… na nekim drugim mestima? Na većini žena kike bi izgledale smešno, ali njoj su savršeno stajale. Tamne lokne padale su joj na ramena. Zamišljao ju je bez košulje, bez traka u svilenkastoj kosi, koja joj pada u slapovima preko ramena boje breskve i čvrstih dojki. Kakav li je osećaj provući joj prste kroz kosu i osetiti je na prsima, pitao se. Bože, predivna je.

“Saga o iskušenju, knjiga br. 3 Kejti Bej se kao devojčica beskrajno divila Čedu Makreju i beznadežno je bila zaljubljena u njega. Kad je po okončanu srednje škole prilično nespretno pokušala da ga zavede, odlučila je da školovanje i život nastavi u Evropi, nadajući se da će tako zaboraviti i Čeda i svoju bruku.Četiri godine kasnije Kejti se vraća u zavičaj kao prelepa mlada žena koju Čed ne može da ne primeti. Veran sebi, najmlađi Makrej i dalje ne traga za ljubavlju, ali malo uzbudljive zabave s neodoljivom Kejti svakako ne bi odbio. Samo što Kejti nije više opčinjena devojčica koja čezne za njegovom pažnjom.”