-10%
Nenad Milkić Poslednja straža
Originalna cena je bila: 1.000,00 RSD.900,00 RSDTrenutna cena je: 900,00 RSD.
Laslo Krasnahorkai - IDE SVET
Originalna cena je bila: 1.650,00 RSD.1.400,00 RSDTrenutna cena je: 1.400,00 RSD.
Nenad Milkić Bajka o azbuci
Originalna cena je bila: 900,00 RSD.810,00 RSDTrenutna cena je: 810,00 RSD.
„Bajka o azbuci“ je knjiga koja na maštovit način uvodi čitaoce u svet slova, kroz pustolovine Krske i Đoneta koji kreću u potragu za svim slovima azbuke.
Svako slovo donosi novu avanturu i životnu pouku, podsećajući nas na važnost obrazovanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Ova knjiga nije samo za decu, već i za odrasle, jer nas podseća na snagu znanja, koje je neprocenjivo i nezamenjivo.
Povezani proizvodi
Aleksandra Mihajlović – Kroz prstohvat cimeta
Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti koja je okovana beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene srpske kraljice Natalije Obrenović čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen i proučava je sa posebnim zanimanjem. prepoznavši u Velesu tananu dušu koja nije onakva kakvom se prikazuje, nesmireni duh srpske kraljice vapi da se nekome ispovedi i pronađe spokoj. Ali ta pisma s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži – život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna. Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, ucene, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasti Itana. Posle smrti sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razobličava mrežu najstarijeg zanata.
„Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme utkivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge.
Roman bez iluzija, ali s tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva svoje lice kako bi svet uopšte opstao.“ Ljiljana Šop
HAJDUK VELJKO PETROVIĆ
Ono što je Vuk Karadžić zapisao za srpskog vojvodu i svoga pobratima Hajduk Veljka Petrovića, da bi u vreme Ahila i Miloša Obilića bio njihov junački drug, sadržina je ovog romana ispisivanog po istoriji i mitu, po legendama i narodnom nasleđu vraćenom u sam život... Ono što novo u srpskom istorijskom romanu donosi Vitezovićevo delo jeste intermedijalno prožimanje. Majstor televizijskih drama, Milovan Vitezović već od prve stranice piše roman u kadrovima, isključivo dejstvuje slikama, ponekad naglasi čak i mizanscen i stalno vodi računa o ritmu pripovedanja... Vitezović se u gradnji lika Hajduk Veljka Petrovića oteo stereotipu potvrđivanom u kazivanjima o ustanku, u istorijskoj prozi i u desetinama pesama i drama. Njegov Veljko je živi lik, ludog, junaka, koji je srećan dok je živ, kako bi mogao da se bori i da smrt izaziva, koji mašta čak i da Napoleona napadne s leđa. Okružen bećarima, koji su toliko hitri da na konjima kišu preteknu, Veljko uspeva da pomera predele, da sve bude u romanu u pokretu, i istok, i šuma sa kojom će nestati pred Karađorđevim očima na kraju romana”...
Milovan Vitezović
Miloš Latinović – Etape noći
Postoje noći posle kojih ništa više nije važno. Priče takvih noći zapisane su u zvezdama, ali ne umeju svi da ih pročitaju.
U noći koja bi mogla biti večnost vreme prestaje da postoji i otkrivaju se tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, ali i preplitanje jave i sna. U tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mi mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.
Poslednju etapu noći ispratiće kiša. Kao i u drugim romanima Miloša Latinovića, kiša poput nevidljive niti povezuje sve junake koji na pozornici života igraju svoje uloge želeći da iskorače iz sveta privida, prolaznosti i besmisla u svet zbilje, stalnosti i smisla.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo.
Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Slavomir Nastasijević – Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću.
U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Slavomir Nastasijević – Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…
Slavomir Nastasijević – Vitezi Kneza Lazara
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Ni roman Vitezi kneza Lazara ne odstupa od ovog obrasca. U romanu se, naravno, najviše prostora daje učesnicima Maričke i Kosovske bitke, ali Nastasijević čitaoca nenametljivo upoznaje sa starim gradovima, utvrđenjima, rudarskim središtima i trgovinom, zanatskim i ratarskim proizvodima, odećom, oružjem, zadužbinama, a što je posebno značajno – s verovanjima i shvatanjima, s mentalitetom srednjovekovnog društva.
Recenzije
Još nema komentara.