-10%
Nenad Milkić Poslednja straža
Originalna cena je bila: 1.000,00 RSD.900,00 RSDTrenutna cena je: 900,00 RSD.
Laslo Krasnahorkai - IDE SVET
Originalna cena je bila: 1.650,00 RSD.1.400,00 RSDTrenutna cena je: 1.400,00 RSD.
Nenad Milkić Bajka o azbuci
Originalna cena je bila: 900,00 RSD.810,00 RSDTrenutna cena je: 810,00 RSD.
„Bajka o azbuci“ je knjiga koja na maštovit način uvodi čitaoce u svet slova, kroz pustolovine Krske i Đoneta koji kreću u potragu za svim slovima azbuke.
Svako slovo donosi novu avanturu i životnu pouku, podsećajući nas na važnost obrazovanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Ova knjiga nije samo za decu, već i za odrasle, jer nas podseća na snagu znanja, koje je neprocenjivo i nezamenjivo.
Povezani proizvodi
B. D. Benedikt – Zvali su me Dizni
Na primedbu mnogih čitalaca da je moja biografija na sajtu preštura i da bi želeli da saznaju više o meni i mom životu, odlučio sam da im ovom prilikom ispunim želju i zabavim ih samo sa biserima mog životnog iskustva. Ali ne brinite, neće vam biti dosadno, jer moj život je ništa manje interesantan od mojih romana.
Milorad Pavić – UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju.
„Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine.
Miloš Latinović – Etape noći
Postoje noći posle kojih ništa više nije važno. Priče takvih noći zapisane su u zvezdama, ali ne umeju svi da ih pročitaju.
U noći koja bi mogla biti večnost vreme prestaje da postoji i otkrivaju se tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, ali i preplitanje jave i sna. U tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mi mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.
Poslednju etapu noći ispratiće kiša. Kao i u drugim romanima Miloša Latinovića, kiša poput nevidljive niti povezuje sve junake koji na pozornici života igraju svoje uloge želeći da iskorače iz sveta privida, prolaznosti i besmisla u svet zbilje, stalnosti i smisla.
Slavomir Nastasijević – Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske.
Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.
Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci. Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
Slavomir Nastasijević – Vitezi Kneza Lazara
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Ni roman Vitezi kneza Lazara ne odstupa od ovog obrasca. U romanu se, naravno, najviše prostora daje učesnicima Maričke i Kosovske bitke, ali Nastasijević čitaoca nenametljivo upoznaje sa starim gradovima, utvrđenjima, rudarskim središtima i trgovinom, zanatskim i ratarskim proizvodima, odećom, oružjem, zadužbinama, a što je posebno značajno – s verovanjima i shvatanjima, s mentalitetom srednjovekovnog društva.
Recenzije
Još nema komentara.