-38%Rasprodato
Liza Džekson - GLAVOM BEZ OBZIRA
Originalna cena je bila: 913,00 RSD.600,00 RSDTrenutna cena je: 600,00 RSD.
Petar Kočić - JAZAVAC PRED SUDOM PRIPOVETKE
500,00 RSD
Stevan Sremac – POP ĆIRA I POP SPIRA
Originalna cena je bila: 484,00 RSD.300,00 RSDTrenutna cena je: 300,00 RSD.
Za velika, klasična dela svetske, ali i srpske književnosti smo namenili ediciju Knjige za školu. U njoj objavljujemo knjige koje su odavno ušle u obrazovne i školske programe, jer su neizostavne u razvoju i vaspitavanju naših mladih naraštaja.
Nema na zalihama
Povezani proizvodi
Aleksandra Mihajlović – Kroz prstohvat cimeta
Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti koja je okovana beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene srpske kraljice Natalije Obrenović čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen i proučava je sa posebnim zanimanjem. prepoznavši u Velesu tananu dušu koja nije onakva kakvom se prikazuje, nesmireni duh srpske kraljice vapi da se nekome ispovedi i pronađe spokoj. Ali ta pisma s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži – život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna. Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, prevare, ucene, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasti Itana. Posle smrti sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razobličava mrežu najstarijeg zanata.
„Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme utkivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge.
Roman bez iluzija, ali s tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva svoje lice kako bi svet uopšte opstao.“ Ljiljana Šop
Jelena Dramićanin – STUDEN KAMEN
Mladost je prihvatala pomirenja i kompromise živeći u iluziji da će biti večna i da ima vremena da se složi. Čovek se jednog jutra probudi, shvati da je vreme isteklo ili samo što nije, a staza na kojoj se našao sporedna je, slepa ili vodi na pogrešnu stranu. A njegova, gde je? Čini mu se da zna, da se seća gde je trebalo skrenuti a gde produžiti. I šta biva kada se osvesti? Ključno je pitanje: Šta raditi posle tog drugog rođenja? Plakati, ridati kao na prvom dok se oči sasvim ne iscede?
Kroz karaktere glavnih junaka koji se okupljaju da bi krenuli u planinu, u lov, autorka nam nudi različite odgovore na večno pitanje: Kako smisleno provesti život, kako ga ne protraćiti?
Milorad Pavić – UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju.
„Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine.
Petar Kočić – JAZAVAC PRED SUDOM PRIPOVETKE
Petar Kočić rođen je u bosanskom selu Stričići, na Zmijanju i u svom delu daje potpunu sliku krajiških pejzaža i teškog života bosanskog seljaka. On je ujedno pesnik sirovog života i ljubavi koja je u njegovom delu glavna pokretačka snaga ali i zla kob. U drami Jazavac pred sudom u liku prkosnog seljaka Davida Štrpca opevani su svi poniženi i ugnjeteni koji uzalud traže pravdu. Iako u humorističkom okviru, ova drama je u stvari oštra satira i kritika vlasti.
Slavomir Nastasijević – Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e – 323. p. n. e), makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.
Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci. Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…
Slavomir Nastasijević – Ustanak u Zeti
U Zeti izbija ustanak posle koga je Vizantija jedva uspela da opet uspostavi svoju vlast u tojmoblasti. Knez Vojislav, vođa ustanka, uhvaćen je i zatočen u Carigradu.
Kako je vizantijski namesnik nastavio da postupa surovo prema stanovništvu u Zeti, narod je počeo da diže novu bunu. Pojava hrabrog i neustrašivog Razvigora dala je pobunjenicima vetar u leđa da istraju u svojoj borbi do konačnog oslobođenja, a Vizantinci postaju svesni da pobunu mogu ugušiti tek kada se reše njenog vođe…
I dok u vazduhu lebdi pitanje ko je zapravo Razvigor i gde se krije, knez Vojislav beži iz zarobljeništva i pridružuje se pobunjenim seljacima…
Recenzije
Još nema komentara.