Prodavnica
Stefani Majer – Kratak drugi život Bri Taner
Upoznajte svet Sumraka iz novog, mračnijeg ugla... Bri Taner se gotovo i ne seća svog života pre nego što je dobila izoštrena čula, neverovatnu fizičku snagu i nadljudske reflekse... pre nego što je postala vampirica, uvek željna krvi...
Dijego dugim, snažnim udahom uvuče vazduh kroz nos - a ja posmatrah kako mu se telo menja. Pognuo se na krovu, jednom se rukom držeći za ivicu. Sva ona neobična druželjubivost iščeznu, i on se pretvori u lovca.
Prepoznala sam to stanje i zbog toga se nisam osećala neprijatno jer sam ga razumela.
Isključila sam mozak, došlo je vreme za lov. Duboko sam udahnula, uvlačeći miris krvi koji je kolao u ljudima ispod nas. Oni nisu bili jedini ljudi naokolo, ali su nam bili najbliži. Morali ste da se odlučite koga ćete loviti, pre nego što nanjušite svoj plen.
Sada je prekasno da se promeni odluka.
Stepa – Anton Pavlovič Čehov
Stepa, koju je Čehov napisao 1887. godine, neposredno pre čuvenog pozorišnog komada „Ivanov“, izdvaja se u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka kroz stepu. taj simbol beskraja Rusije. U ovom delu ima mnogo autobiografskog. Stepa za
uzima posebno mesto u očaravajućim romanima o inicijaciji u svetskoj književnosti (kao što su, na primer, Puškinova „Kapetanova kći“, „Prva ljubav“ Turgenjeva, Konradova „Mladost“, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, Floberov „Novembar“, „Avanture pod pločnikom“ Dilana Tomasa, Selindžerov „Lovac u žitu“, Fanteov „Put za Los Anđeles“, Bolanjovi „Divlji detektivi“, Pelevinov „Omon Ra“, „Zona“ Sergeja Dovlatova, Hamsunova „Glad“. . . Često su to prvi romani jednog pisca, a ponekad ostaju jedino njegovo delo.
Stepa je leksikon poetike A. P. Čehova, knjiga koju mogu da čitaju sve generacije, i kojoj uvek mogu da se vrate.
„Putuješ sat, dva. . . Na putu te susreće ćutljivi starachum ili kamena žena, koju je postavio bogzna ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom noćna ptica, i ti se, malo-pomalo, prisećaš stepskih legendi, priča namernika, bajki dadilja, i svega onog što si i sam video i dušom osetio. I tada, u cvrčanju insekata, u sablasnim obličjima i humovima, u tamnoplavom nebu, u mesečevoj svetlosti, u lepršanju noćne ptice, u svemu što vidiš i čuješ, počinješ da slutiš veličanstvo lepote, mladost, procvat svih moći i strasnu žeđ za životom; duša se odaziva prekrasnom, divljem zavičaju, i poželiš da zajedno s noćnom pticom poletiš nad stepom. U veličanstvenom zanosu lepote, u višku sreće, osećaš neku napregnutost i tugu, kao da stepa uviđa da je usamljena, da su njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i kroz radosnu graju čuješ kako tužno, očajnički doziva: pesnika! pesnika!. . .“
STEVAN SREMAC – KATIL
Autor: Stevan Sremac, Miltojević, Stevanović
Stevan Sremac je jedan od najpoznatijih domaćih pisaca, čuven po humorističnim delima kao što su Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava... Ono što je manje poznato jeste da se oprobao i u horor pripovetci, koju, nažalost, nije završio, ali je i u nedovršenom obliku interesantna za čitanje - Katil.
Rukopis ove pripovetke, kao i prateća dokumenta (novinski članci, jedno pismo, neke fotografije) pronašli su na niškom buvljaku, Branislav Miltojević, koji je delo kasnije priredio, i Ivica Stevanović, koji ga je ilustrovao. Reč je o horor pripovesti čiji naziv znači "krvnik" ili "ubica"; neka vas ne zbuni to što kažemo da je nedovršena - ima početak, sredinu i kraj, drži se kao dramaturška celina, samo joj nedostaje završna dorada.
Katil počinje opisom slučajnog otkrivanja rukopisa, podacima o Stevanu Sremcu; zatim slede dokumenti o prvoj osobi kojoj je rukopis predat na čuvanje (bravar Jovan Đorđević, inspiracija za lik Smuka iz Ivkove slave), pismo Stevana Sremca tetki; sledi i sama pripovest, malo priređena i uređena, ali dobrim delom u izvornom izdanju. Neki delovi nedostaju, sam autor je neke stvari prepravljao, no uprkos tome, pripovest je sasvim čitljiva.
Glavni junak "Katila" (priča se zasniva na postojećim sudskim dokumentima) je Nikodim Prodak, berberin iz Niša, uz to stručnjak za lekove, ali i za raznorazne bajalice. Nikodim je bio naklonjen natprirodnom, uživao je u pripovestima o neobičnom, kriminalnom, zastrašujućem, iako su ga takve stvari istovremeno veoma plašile, i moguće je da je ta naklonost dovela do njegovog prokletstva. Nakon izvesnog vremena, strahovi su počeli sve više da ga proganjaju, imao je užasna priviđenja, ni sam više nije bio siguran u to šta je stvarno, šta ne, šta je sanjao, šta mu se pričinilo, šta se stvarno desilo... Istovremeno, u Nišu i okolini počela su da se dešavaju strahovita zverstva, za koja Nikodim nije bio siguran da li ih je, možda, počinio baš on.
Nakon završene pripovesti o Nikodimu, slede članci iz novina koji se bave strahom od vampira i verovanjima nekih ljudi iz blizine Niša u to da su se izvesne nedavno preminule osobe povampirile i počele da uznemiravaju pošten svet, kao i narodnim merama preduzetim da se vampiri zaustave - a sve se to dešavalo neposredno nakon događaja sa Nikodimom.
Cela knjiga Katil bogato je ilustrovana (ilustrator je, kao što smo rekli, Ivica Stevanović), i te ilustracije su od velike pomoći, tačnije, knjigu čine zanimljivijom i pomažu čitaocu da bolje "uroni" u priču. Naime, zbog nedostatka rada na rukopisu, neki opisi palanke bezrazložno su predugački (duhoviti su, ali su predugački), postoje predugačke digresije koje imaju labave veze sa "Katilom", ali je moguće da su predviđene za neka druga dela. Cela priča je neujednačena, što se najviše primećuje na atmosferi kojom delo odiše - ima zastrašujućih delova, ali i mnogo humorističnih, i to od uobičajenog Sremčevog humora, kome nije mesto u pripovesti o zastrašujućim i neobičnim stvarima koje su se desile u Nišu krajem 19. veka.
Sve u svemu, Katil je interesantno delo koje vredi pročitati (i uživati u bogatim ilustracijama!), neujednačeno jer pisac nije stigao više da radi na njemu, ali se ipak vidi da je reč o delu pravog majstora.
Stevan Sremac – POP ĆIRA I POP SPIRA
Stiv Mozbi – KOŠMAR
Dok prati trag opakog progonitelja koji upada u kuće usamljenih žena, istražiteljka Zoi Dolan sve čvršće veruje u izreku da su ljubav i mržnja dve strane iste medalje. Uljez, kako su nazvali izopačenog nasilnika, napada naizgled i nasumice, i Zoi ni na koji način ne može da predvidi njegov sledeći potez.
Sve dok volonterka SOS linije Džejn Vebster ne dobije čudan poziv: muškarac koji se obratio za pomoć otvoreno govori o ženama koje je usmrtio, o svojoj ljubavi prema njima, koju je u krvi ugušio. Njegova ispovest upravo je ono za čim Zoi traga, ali nit koju je uhvatila povukla ju je duboko u uznemirujuću prošlost.
STOLEĆE: VATRENI PRSTEN
Strast u planini Džud Devero
Bronvin Makaran je bila poglavarka jednog od najmoćnijih škotskih klanova, mrzela je Engleze i nije želela da se uda. Dok je pred oltarom stajala sama i ponižena, Bronvin je bila rešena da mrzi svog budućeg supruga, Stivena Montgomerija. Međutim, dok su klanovi ratovali među sobom, ovaj ratnik stao je uz svoju ženu i branio njeno ime, ponos i čast...