Prodavnica
ČITAJMO ZAJENDO – DINOSAURI
SLIKOVNICA SA NALEPNICAMA
Knjige za najmlađe, koji su nestrpljivi da se upoznaju sa šarolikim svetom seoskog imanja ali i davno nestalim i uvek zanimljivim svetom dinosaura. Pomoću stikera kojima treba upotpuniti postojeće prizore, deca će bolje shvatiti životinjski svet, različita staništa životinja i njihove neobične osobine. Takođe, deci je omogućeno da na kraju svake knjige od preostalih stikera osmisle svoje omiljene prizore sa imanja i iz preistorije.
ČITAJMO ZAJEDNO – NA IMANJU
SLIKOVNICA SA NALEPNICAMA
Ko živi na imanju? Otkrij zajedno sa svojim mališanima kroz ovu interaktivnu slikovnicu! Uz pomoć nalepnica, mali istraživači će otkrivati svet domaćih životinja i života na seoskom imanju. Svaka stranica pruža priliku da se kroz igru upoznaju različita staništa i zanimljive osobine životinja, a na kraju knjige deca mogu kreirati svoje omiljene prizore.
Slavomir Nastasijević – Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću.
U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Slavomir Nastasijević – Ustanak u Zeti
U Zeti izbija ustanak posle koga je Vizantija jedva uspela da opet uspostavi svoju vlast u tojmoblasti. Knez Vojislav, vođa ustanka, uhvaćen je i zatočen u Carigradu.
Kako je vizantijski namesnik nastavio da postupa surovo prema stanovništvu u Zeti, narod je počeo da diže novu bunu. Pojava hrabrog i neustrašivog Razvigora dala je pobunjenicima vetar u leđa da istraju u svojoj borbi do konačnog oslobođenja, a Vizantinci postaju svesni da pobunu mogu ugušiti tek kada se reše njenog vođe…
I dok u vazduhu lebdi pitanje ko je zapravo Razvigor i gde se krije, knez Vojislav beži iz zarobljeništva i pridružuje se pobunjenim seljacima…
Slavomir Nastasijević – Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske.
Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo.
Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Slavomir Nastasijević – Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove…
Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je zabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao…“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu. Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći…
Strast u planini Džud Devero
Bronvin Makaran je bila poglavarka jednog od najmoćnijih škotskih klanova, mrzela je Engleze i nije želela da se uda. Dok je pred oltarom stajala sama i ponižena, Bronvin je bila rešena da mrzi svog budućeg supruga, Stivena Montgomerija. Međutim, dok su klanovi ratovali među sobom, ovaj ratnik stao je uz svoju ženu i branio njeno ime, ponos i čast...
Slatko obećanje-Džud Devero
Neko ko me čuva Lisa Klejpas
Tačno u podne Nora Roberts
Kao samohrana majka sedmogodišnje devojčice i energična i odlučna policijska poručnica, stručnjak za pregovore, Fibi Maknamara nema mnogo vremena za romansu. Međutim, ubrzo će se naći na meti ubice psihopate, a podrška jednog muškarca biće baš ono što joj je potrebno.
Upravo taj Fibin neodoljiv spoj čelične hrabrosti i osećajnosti odmah je privukao Dankana Svifta. Nakon što je video kako je vešto sprečila samoubicu da skoči sa krova, rešen je da osvoji tu intrigantnu, preduzimljivu ženu. Ona je navikla da bude solo igrač, ali uskoro će otkriti da nikakva pregovaračka taktika ne može da drži Dankana na odstojanju.
Topli i sparni predeli Savane, zagonetna junakinja posvećena poslu i porodici, privlačni muškarac koji ne odustaje lako – priča koja podseća na igru mačke i miša...
Suzana Inok – Predmet skandala
ARTUR ŠOPENHAUER – O GENIJU
U ovom sjajnom delu Šopenhauerova centralna pretpostavka je da talentovani ljudi postižu ono što drugi ne mogu postići, dok genije postiže ono što drugi ne mogu ni zamisliti. ove vizije drugačujeg reda, on tvrdi, je ono što postavlja genijalne ljude iznad samog smrtnika, a proizilazi iz superiornog kapaciteta za kontemplaciju koja vodi genija da prevaziđe malu energiju ega i udje u beskonačni svet ideja. Ali prokletstvo izvanrednog, Šopenhauer sugeriše, je određena usamljenost sa kojom se genijalna osoba susreće kroz život, uvek van običnog sveta i uvek malo iznad njega.
U drugom delu Šopenhauer preispituje predmet talenta nasuprot genija kroz sočiva vremena - talent, on tvrdi, briljantno govori u trenutku i deo je trenutka, dok genij govori o večnom i večnosti.
"Genije je moć napuštanja sopstvenih interesa, želja i ciljeva u potpunosti van vidokruga... kako bi ostalo čisto saznanje, jasna vizija sveta."
