STEVAN SREMAC – KATIL

Autor: Stevan Sremac, Miltojević, Stevanović

Stevan Sremac je jedan od najpoznatijih domaćih pisaca, čuven po humorističnim delima kao što su  Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava... Ono što je manje poznato jeste da se oprobao i u horor pripovetci, koju, nažalost, nije završio, ali je i u nedovršenom obliku interesantna za čitanje – Katil.
Rukopis ove pripovetke, kao i prateća dokumenta (novinski članci, jedno pismo, neke fotografije) pronašli su na niškom buvljaku, Branislav Miltojević, koji je delo kasnije priredio, i Ivica Stevanović, koji ga je ilustrovao. Reč je o horor pripovesti čiji naziv znači „krvnik“ ili „ubica“; neka vas ne zbuni to što kažemo da je nedovršena – ima početak, sredinu i kraj, drži se kao dramaturška celina, samo joj nedostaje završna dorada.

Katil počinje opisom slučajnog otkrivanja rukopisa, podacima o Stevanu Sremcu; zatim slede dokumenti o prvoj osobi kojoj je rukopis predat na čuvanje (bravar Jovan Đorđević, inspiracija za lik Smuka iz  Ivkove slave), pismo Stevana Sremca tetki; sledi i sama pripovest, malo priređena i uređena, ali dobrim delom u izvornom izdanju. Neki delovi nedostaju, sam autor je neke stvari prepravljao, no uprkos tome, pripovest je sasvim čitljiva.

Glavni junak „Katila“ (priča se zasniva na postojećim sudskim dokumentima) je Nikodim Prodak, berberin iz Niša, uz to stručnjak za lekove, ali i za raznorazne bajalice. Nikodim je bio naklonjen natprirodnom, uživao je u pripovestima o neobičnom, kriminalnom, zastrašujućem, iako su ga takve stvari istovremeno veoma plašile, i moguće je da je ta naklonost dovela do njegovog prokletstva. Nakon izvesnog vremena, strahovi su počeli sve više da ga proganjaju, imao je užasna priviđenja, ni sam više nije bio siguran u to šta je stvarno, šta ne, šta je sanjao, šta mu se pričinilo, šta se stvarno desilo… Istovremeno, u Nišu i okolini počela su da se dešavaju strahovita zverstva, za koja Nikodim nije bio siguran da li ih je, možda, počinio baš on.

Nakon završene pripovesti o Nikodimu, slede članci iz novina koji se bave strahom od vampira i verovanjima nekih ljudi iz blizine Niša u to da su se izvesne nedavno preminule osobe povampirile i počele da uznemiravaju pošten svet, kao i narodnim merama preduzetim da se vampiri zaustave – a sve se to dešavalo neposredno nakon događaja sa Nikodimom.

Cela knjiga Katil bogato je ilustrovana (ilustrator je, kao što smo rekli, Ivica Stevanović), i te ilustracije su od velike pomoći, tačnije, knjigu čine zanimljivijom i pomažu čitaocu da bolje „uroni“ u priču. Naime, zbog nedostatka rada na rukopisu, neki opisi palanke bezrazložno su predugački (duhoviti su, ali su predugački), postoje predugačke digresije koje imaju labave veze sa „Katilom“, ali je moguće da su predviđene za neka druga dela. Cela priča je neujednačena, što se najviše primećuje na atmosferi kojom delo odiše – ima zastrašujućih delova, ali i mnogo humorističnih, i to od uobičajenog Sremčevog humora, kome nije mesto u pripovesti o zastrašujućim i neobičnim stvarima koje su se desile u Nišu krajem 19. veka.

Sve u svemu, Katil je interesantno delo koje vredi pročitati (i uživati u bogatim ilustracijama!), neujednačeno jer pisac nije stigao više da radi na njemu, ali se ipak vidi da je reč o delu pravog majstora.