Knjige na popustu
Slavomir Nastasijević – Stefan Dušan
Dušan je snagom svoga duha i autoritetom od jedne osrednje balkanske kraljevine stvorio veliko carstvo. On je na najvidljiviji način pokazao kako treba upravljati državnim brodom kad je krma u sigurnim rukama. Srbija je u njegovo vreme bila prva vojna, ekonomska i državotvorna sila na Balkanu, objašjanjava Slavomir Nastasijević predstavljajući čitaocima glavnog junaka svog nezaboravnog istorijskog romana Stefan Dušan.
Pisac čitaocima na preko šeststo stranica, predstavlja Stefana Dušana ne samo kao velikog, moćnog i sposobnog vladara nego i kao čoveka od krvi i mesa. Dušan nije samo prvi srpski car. Njegova vladavina (1331-1355) i danas je u kolektivnom narodnom pamćenju upisana kao najslavnije doba srpske istorije.
Stefan Dušan je na vlast došao 1331. godine, svrgnuši s prestola svog oca, Stefana Dečanskog. Podržala ga je vlastela, koja je težila novim pohodima i osvajanjima, pa je Dušan već iste 1331. godine preduzeo prvi pohod, koji nije doveo do značajnijih teritorijalnih promena. Posle toga je izveo više osvajačkih pohoda na Vizantiju, koristeći se često unutrašnjim trvenjima. Značajno je proširio državnu teritoriju ka jugu. Osim sa Vizantijom, sukobljavao se sa Ugarskom, koja je imala osvajačke pretenzije na srspke teritorije, ali s Bosnom i oko Zahumlja. Pošto je osvojio dobar deo vizantijskih teritorija, krunisao se za cara, a srpsku vojsku je uzdigao na rang patrijaršije, što će kasnije dovesti do crkvenog sukoba između Carigrada i Srbije.
Pored osvajačke, značajna je i njegova zakonodavna delatnost. Najznačajniji spis je Dušanov zakonik koji je rešavao pravnu problematiku nastalu u novim uslovima Srpskog carstva, i koji se dobrom delom oslanja na vizantijsko pravo uz strogo poštovanje starijih zakonskih akata. Stefan Dušan je bio i kritor. Završio je Manastir Dečane, zadužbinu svog oca, a najznačajnija njegova zadužbina, gde je bio i njegov grob, bio je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena.
Slavomir Nastasijević – Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…
Slavomir Nastasijević – Ustanak u Zeti
U Zeti izbija ustanak posle koga je Vizantija jedva uspela da opet uspostavi svoju vlast u tojmoblasti. Knez Vojislav, vođa ustanka, uhvaćen je i zatočen u Carigradu.
Kako je vizantijski namesnik nastavio da postupa surovo prema stanovništvu u Zeti, narod je počeo da diže novu bunu. Pojava hrabrog i neustrašivog Razvigora dala je pobunjenicima vetar u leđa da istraju u svojoj borbi do konačnog oslobođenja, a Vizantinci postaju svesni da pobunu mogu ugušiti tek kada se reše njenog vođe…
I dok u vazduhu lebdi pitanje ko je zapravo Razvigor i gde se krije, knez Vojislav beži iz zarobljeništva i pridružuje se pobunjenim seljacima…
Slavomir Nastasijević – Vitezi Kneza Lazara
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Ni roman Vitezi kneza Lazara ne odstupa od ovog obrasca. U romanu se, naravno, najviše prostora daje učesnicima Maričke i Kosovske bitke, ali Nastasijević čitaoca nenametljivo upoznaje sa starim gradovima, utvrđenjima, rudarskim središtima i trgovinom, zanatskim i ratarskim proizvodima, odećom, oružjem, zadužbinama, a što je posebno značajno – s verovanjima i shvatanjima, s mentalitetom srednjovekovnog društva.
Slavomir Nastasijević KOMPLET
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji je izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
NASLOVI IZ KOMPLETA:
SLEPI ABDULAH
Slikovnica: Štrumpfastične priče – Ptica Kreštalica
Slikovnica: Štrumpfastične priče – Štrumpfetina drugarica
Slikovnica: Štrumpfastične priče – Trojanski Štrumpf
SPAS – DŽULI GARVUD
Ledi Džoana je vest o smrti svog muža primila sa nevericom, i nadom. Nakon godina provedenih u braku sa nasilnikom, konačno je bila slobodna. Ali cena te slobode bio je porez koji je morala da plaća kralju Džonu. Kako bi ih spasаo nameta, njen brat je odlučio da joj pronađe novog muža i izbor je pao na Gejbrijela Makbejna, zgodnog Škota grubih crta lica, ali nežnog srca, sa kojim je zajedno ratovao. Iako nije želela ponovo da se uda, plašeći se da bi neprijatno iskustvo moglo da se ponovi, ipak je pristala i ubrzo se zaljubila u svog gorštaka. Pomalo tvrdoglava i buntovna, unosila je razne promene i uspela da raskravi srce svog supruga. Oklevetana da je jalova, nije mogla da veruje da je blagoslovena trudnoćom. I sve je bilo kao u bajci, ali je sreća bila kratkog daha. Do klana Makbejnovih stigao je zao glas da je Džoanin bivši muž i gospodar živ i zdrav, i da želi svoju ženu nazad...
Srpske narodne bajke i pripovetke
Srpske narodne bajke i pripovetke predstavljaju zbirku poučnih i čarobnih priča koje prepliću stvarnost i fantastiku. Svaka priča nosi pouku o važnim životnim vrednostima.
- Sveti Sava i đavo
- Čardak ni na nebu ni na zemlji
- Aždaja i carev sin
- U cara Trojana kozje uši
- Baš čelik
- Nemušti jezik
- Zlatna jabuka i devet paunica
- Devojka brža od konja
- Devojka cara nadmudrila
- Laž i paralaž
- Biberče
- Pravda i krivda
- Svetu se ne može ugoditi
- Utopi se pop što ruku nije dao
- Era sa onoga sveta
- U laži su kratke noge
- Pepeljuga
- Era i kadija
SRPSKI VITEZOVI U DOBA NEMANJIĆA
Monografska publikacija Srpski vitezovi u doba Nemanjića delo je koje u celosti potpisuje slikar Nebojša Đuranović; Đuranović je, naime, i autor teksta i autor vrednih ilustracija, rađenih tehnikom ulje na platnu.
Sažeti životopisi srpskih vladara iz dinastije Nemanjića i bočnih dinastija, osnova su koju autor nadograđuje uvidom u društveno uređenje srednjovekovne Srbije, ali i u svakodnevni život koji iz tog uređenja proističe, kao i u važne bitke, sudbonosne za srpsku državu srednjeg veka, u kojima su slavu stekli srpski vladari i vitezovi.
Zahvaljujući strukturi dela, autor je iz zaborava izvukao mnoge lepe reče staroslovenskog jezika i srpske redakcije staroslovenskog, podsećaćajući čitaoce ko su bili meropsi, sokalnici i otroci, šta su to soće, obroci i pozobi. Drugi deo teksta u potpunosti je posvećen opremi i oružju srpskih vitezova srednjeg veka i bogato je ilustrovan preciznim prikazima opreme i oružja.
Estetski kanoni slikara Nebojše Đuranovića našli su svoj savršen izraz u plemenitim crtama lica srpskih srednjovekovnih velikaša i veličanstvenoj lepoti njihovih haljina, stegova i štitova. Upravo raskošna likovna oprema cele knjige ukazuje na autorovu ideju da stvori delo, koje zahvaljujući umetničkim dometima njegovih ilustracija prevazilazi edukativnu funkciju samog teksta i postaje reprezentativna knjiga koja će, kao i spomenici iz vremena koje slika i prepričava, postati deo srpske kulturne baštine.
ŠTA JE ŠTA ČAROBNJACI VEŠTICE I MAGIJA
Profesor dr Kristof Dakselmiler pripoveda interesantnu priču o magiji. Priča nam o tumačima snova iz antičkih vremena, objašnjava značaj magije za razvoj prirodnih nauka i predstavlja njene moderne oblike, kao što je spiritizam. Šta je "crna", a šta "bela" magija? Šta je prizivanje duhova? Kako je došlo do progona veštica? Može li verovanje u magiju stvarno da ima uticaja na...
Štefan Cvajg – 24 časa jedne žene
Štefan Cvajg je uživao fanatičnu odanost čitalaca i divljenje Hermana Hesea. Književni naslednik Čehova, Konrada i Mopasana, sa primesom Šopenhauerovog senzibiliteta, ovaj austrijski pisac važio je između 1920. i 1940. godine za jednog od najpoznatijih, najprevođenijih, najčitanijih pisaca u Evropi.
Ova Cvajgova novela, više puta filmovana, pripovest je o jednom od najživopisnijih, najlepših, ali i najužasnijih dana iz života jedne engleske udovice, pripadnice visokog društva, čiju pažnju je pri prvom pogledu privukao jedne večeri u Monte Karlu mladi, okoreli kockar, propali poljski diplomata. Očaravši je svojom harizmatičnom ličnošću, on je uvlači u svoj turbulentan, nestabilan život.
Pitanje moralnosti žena, pogotovo udatih, zaokuplja pažnju svih društava već milenijumima. Cvajgova pripovest o dvadeset četiri časa iz života jedne udate, porodične žene, ispričana dinamično, uzbudljivo, s puno strasti, stavlja opet pred nas tu večno aktuelnu temu nagoneći nas na preispitivanje sopstvenih stavova. Koliko smo u stanju da razumemo tuđa osećanja u okolnostima u kojim se možda nikada nismo nalazili, možemo li da oprostimo ili smo spremni samo da osuđujemo, da kritikujemo? Previše je šaren svet da bismo njegov smisao videli samo crno-belo. Možda će upravo ova knjiga uticati na to da nam se prošire vidici, ili će nekome olakšati savest. No, sigurno je da će nam ulepšati, obogatiti i oplemeniti vreme koje provedemo čitajući je.
Štefan Cvajg – Erazmo Roterdamski
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
