Avanturistički
Avanturistički
Aleksandar Dima – Tri Musketara
Roman Tri musketara najpoznatije je delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa, i novajlije koji im se priključuje – mladog Gaskonjca D’Artanjana. Ovaj neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u Francuskoj XVII veka, društvu krcatom intrigama, sukobima političkih interesa i ličnim ambicijama.
Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, plemstvo se otima o krunu, a među svim tim spletkama, i u atmosferi opšteg nepoverenja, plemeniti musketari ustaju u odbranu svoje otadžbine i smelo kreću u opasnu misiju da osujete zaveru koja preti ne samo kruni već i budućnosti čitave Evrope.
Ovaj roman je poslužio kao predložak za brojne filmske, televizijske, animirane i pozorišne adaptacije. Uticaj Diminih (1802–1870) istorijsko-avanturističkih romana osetio se u gotovo celoj evropskoj popularnoj književnosti. Kompozicija njegovih dela, živahan dijalog i živopisni opisi i danas plene široku publiku, a Dima ostaje jedan od najvećih romansijera i dramskih pisaca svoga vremena.
Četiri pera A.E.V MEJSON
Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku. Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka – od svoja tri najbolja prijatelja i verenice. Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.
Pošto je dokazao hrabrost, Hari se vraća u Englesku nadajući se da će povratiti ljubav i poštovanje svoje verenice.
Ova napeta priča dirljivo prikazuje poseban moralni kod koji je bio veoma cenjen i ohrabrivan kod Britanaca na vrhuncu imperijalne moći.
Dani Vatin – Her Isakovicevo blago
„Ako neko ima blago, razume se da treba da ode po njega“, zaključak je sedmogodišnjeg Lea, koji je njegovog oca Danija naveo na zanimljivu zamisao: povešće sina i oca na putovanje, na svojevrsno hodočašće stopama njihovih predaka. Po legendi koja kruži u porodici, Herman Isakovic je zakopao blago ispod kuće pre nego što su nacisti umarširali u Poljsku.
Međutim, putovanje nije ni počelo, a ispostavilo se da su naoko sitna svakodnevna neslaganja ozbiljna prepreka za zajednički poduhvat; zapelo je već kod izbora hotela, nastavilo se zbog zastarele mape i skromnih zaliha sendviča, da bi na kraju svaki povod bio dobar za beskrajne prepirke između Danija i njegovog oca.
Her isakovicevo blago je topla i duhovita priča o onima koji su opstali i prekalili se u borbi za goli život; ujedno je i komičan osvrt na pokušaje savremenih jevrejskih porodica da se uklope u svaku novu sredinu u koju ih je doveo tragičan splet istorijskih okolnosti. Vatinovi koji su se naselili u Izraelu svakako se razlikuju od onih koje je put naneo u Argentinu, ovi su pak sasvim drugačiji od onih koji žive u Americi ili Evropi: „Iako nismo bili vernici i nismo išli u sinagogu, niti smo nosili zulufe u obliku vadičepa, previše bi bilo da plešemo oko božićne jelke. Zato se uvek završavalo isto i pomalo tužno, tako što se moja sestrica potpuno sama vrtela oko svog drvceta, iznova i iznova, pevušeći božićne pesmice“.
Vatinova knjiga je priča o stvarnim ljudima; neki među njima su bili dobri i pristojni, drugi sušta suprotnost, no sve njih spaja jedno jezivo zajedničko iskustvo: preživeli su Holokaust. Dok se tri generacije Vatinovih voze ka starom poljskom gradiću, Dani nam otkriva kako su se njegovi preci snalazili u tim danima, prenosi nam priču onako kako ju je on saznao od stričeva i tetaka, u želji da je sačuva za treće pokolenje svoje porodice u Švedskoj.
DŽ. K. ROULING – HARI POTER I UKLETO DETE
Hariju Poteru nikad nije bilo lako, a nije mu lakše ni danas kad je prezauzeti službenik u Ministarstvu magije, muž i otac troje dece školskog uzrasta. Dok se Hari bori s prošlošću koja odbija da ostane tamo gde joj je mesto, njegov najmlađi sin Albus (pogodili ste – ime je dobio po Albusu Dambldoru!), mora da se suoči s porodičnim nasleđem koje nikad nije želeo. Prošlost i sadašnjost zloslutno se mešaju, upozoravajući oca i sina da neprijatna istina ponekad leži tamo gde je najmanje očekuješ.
Zasnovan na novoj originalnoj priči Dž. K. Rouling, Džeka Torna i Džona Tifanija, Hari Poter i ukleto dete osma je priča o Hariju Poteru, prva adaptirana za pozorišnu scenu. Za razliku od prethodnih priča, ova je sročena u obliku dramskog teksta, a istoimeni pozorišni komad koji se igra u londonskom Vest Endu, pobrao je hvalospeve najuglednijih pozorišnih kritičara.
Dejli telegraf - „U britanskim pozorištima decenijama nije viđeno tako nešto.”
Fajnešnel tajms - „Kreativni tim sjajno je izveo magiju za gomilu Normalaca.”
Džejms Klavel – Šogun (Prvi tom)
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Džejms Klavel – Šogun (drugi tom)
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Džejms Paterson – Revolucija
Brutalni napadi životinja u celom svetu bacaju na kolena čitave gradove. Džekson Oz, mladi biolog, užasnuto posmatra događaje koji izmiču kontroli. Kad se zadesi u Africi prilikom koordiniranog napada ogromnog čopora lavova, potpuno mu je jasno da na Zemlji uskoro neće biti mesta za ljudsku rasu. Uz pomoć ekološkinje Kloi Tusinjan, Oz podiže na noge svetske lidere kako bi spasli ljudski rod od sve perfidnijih i okrutnijih napada životinja.
Endi Vir – Marsovac
Bestseler Njujork tajmsa, knjiga koja je postala fenomen i pre nego što je objavljena.
„Pretpostavljam da će na kraju neko ipak naći ove beleške. Možda za sto godina... Samo da se zna: nisam umro šestog sola. Ostatak posade je svakako mislio da sam skončao i ne mogu da ih krivim. Možda će zbog moje smrti proglasiti Dan nacionalne žalosti, možda će na mojoj stranici Vikipedije pisati: Mark Vatni je jedini čovek koji je umro na Marsu. I verovatno će biti u pravu. Zato što ću sigurno umreti ovde. Onda, da vidimo... Odakle da počnem?“
Mark Vatni, astronaut iz misije Ares, sticajem nesrećnih okolnosti ostao je na Marsu, a posada njegovog broda ubeđena je da je Mark skončao na Crvenoj planeti. Ali Vatni je odlučio da se ne preda...
„Oštroumna, duhovita i napeta priča, s pravom merom štreberskog entuzijazma.“ Kirkus rivju
„Briljantno... himna ljudskoj pronicljivosti [i] najautentičniji, najuzbudljiviji naučnofantastični roman u poslednjih mnogo godina.“ Volstrit džurnal
„Kada vam dvoje ljudi koji se ne poznaju preporuče istu knjigu, nema sumnje da na nju treba obratiti pažnju... Sjajna knjiga, vrhunska u svom žanru.“ Njujork tajms
„Napeta od početka do kraja, priča u kojoj se nije potkralo ni jedno jedino zrnce neuverljivosti. Nemoguće je oteti se utisku da bi ono što je opisano u Marsovcu moglo uistinu da se desi.“ Patrik Li, autor Begunca, bestselera Njujork tajmsa
Premijera filma Marsovac u režiji Ridlija Skota, sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi zakazana je za novembar 2015. godine.
Junas Junason – Stojednogodišnjak koji je mislio da previše misli
Trgovci povrćem koji nakon posete američkom predsedniku putuju u Švedsku sa diplomatskim pasošima, ali bez novca? Sabina je naslućivala da tu ima još da se ispriča i Alan priznade da ima.
S obzirom na to da vođe umeju da gledaju s visine na običan svet, češće nego da podižu pogled ka njemu, ima smisla malo ih čačnuti i našaliti se na njihov račun. Ali to znači da su i oni samo ljudi, svi do jednog, a kao takvi, zaslužuju umereno poštovanje. Zato svim tim moćnicima želim da kažem: Izvinite. Ali i: Pomirite se s tim. Moglo je da bude i gore. Kao i: Šta ako jeste?
Rekao bih da smo dovoljno spasavali svet za danas... Vreme jе za još jednu turu pre nego što se skroz otreznimo.
Lora Kinsejl – PRINC PONOĆI
Bio je ozlogašeni drumski razbojnik. Kao odmetnik od zakona, izolovao se u ruševinama jednog francuskog dvorca, gde mu je polupripitomljeni vuk bio jedino društvo. Kad mu je na prag došla ledi Li Strakan, moleći ga za pomoć kako bi mogla da se osveti krvniku svoje porodice, Princ Ponoći svhatio je da je njegovom izgnanstvu i spokojnom životu – došao kraj. Ledi Li se, međutim, pribojava da monsigneur Mejtland, koji se krije iza laskavog nadimka Princ Ponoći, neće moći da joj pomogne. Opčinjen prkosnom i neukrotivom ledi Li, koja u slepoj želji za osvetom nije svesna kakve je opasnosti vrebaju na svakom koraku, Mejtland odlučuje da se ne odvaja od nje kako bi je zaštitio.
Ali njena blizina pogubnija je od njegovog oštrog rapira, opasnija od tamnih noći u francuskim šumama i slađa od nektara breze…
Rik Jensi – Peti talas
Nakon prvog talasa, ostade samo tama. Nakon drugog, utekoše oni koji su imali sreće. Nakon trećeg, preživeše oni koji nisu imali sreće. Nakon četvrtog, važi samo jedno pravilo: ne veruj nikome. Na napuštenom putu u obzorje petog talasa, Kasi beži od Drugih. Od bića koja samo liče na ljudska, bića koja pustoše po selima i ubijaju sve koji im se nađu na putu. Bića koja su potamanila sve preživele do poslednjeg. Kasi na putu upoznaje Evana, i shvata da je pred njom težak izbor. Mora da bira između poverenja i očaja, između otpora i predaje, između života i smrti. Mora ustati ili odustati.
Sara Makdonald – Dugo putovanje iz Kandahara
Pakistan
Među bademima doline Svot, Zamir sa svojim sinom Razom čuva koze. Ukoliko želi da zaštiti najmlađe dete od talibana, mora da donese odluku od koje mu se srce cepa.
Avganistan
U vojnoj bazi u Laškar Gahu, Ben rizikuje život i pita se hoće li možda njegova porodica biti sledeća koja s fronta prima vest koja će im promeniti život.
Kornvol
A u oronuloj kući na kornvolskoj obali, slikarka Delfi, Benova majka, pruža utočište unuku Finu, povučenom u sebe zbog promena u porodici za koje oseća da nailaze.
Kada se Raza i Fin upoznaju, usamljenost će sjediniti ove dečake iz dva sasvim različita sveta. Hoće li njihovo neočekivano prijateljstvo biti dovoljno da sačuva ne samo njih dvojicu nego i njihove porodice, jer život svih njih samo što se nije zauvek promenio?
„Rat i gubitak, ljubav i prijateljstvo između kultura… istovremeno rastužuju i uzdižu.“
Džejn Džonson
Si gejt