Istorijski
Istorijski
Aleksandar Dima – Tri Musketara
Roman Tri musketara najpoznatije je delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa, i novajlije koji im se priključuje – mladog Gaskonjca D’Artanjana. Ovaj neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u Francuskoj XVII veka, društvu krcatom intrigama, sukobima političkih interesa i ličnim ambicijama.
Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, plemstvo se otima o krunu, a među svim tim spletkama, i u atmosferi opšteg nepoverenja, plemeniti musketari ustaju u odbranu svoje otadžbine i smelo kreću u opasnu misiju da osujete zaveru koja preti ne samo kruni već i budućnosti čitave Evrope.
Ovaj roman je poslužio kao predložak za brojne filmske, televizijske, animirane i pozorišne adaptacije. Uticaj Diminih (1802–1870) istorijsko-avanturističkih romana osetio se u gotovo celoj evropskoj popularnoj književnosti. Kompozicija njegovih dela, živahan dijalog i živopisni opisi i danas plene široku publiku, a Dima ostaje jedan od najvećih romansijera i dramskih pisaca svoga vremena.
Anet Hes – NEMAČKA KUĆA
Kako čovek da podnese teret odgovornosti za smrt hiljada ljudi?
Godina 1963, Frankfurt. Za dvadesetčetvorogodišnju Evu Bruns, ćerku gostioničara iz Bergerove ulice, Drugi svetski rat je tek maglovito sećanje iz detinjstva. Danas je grad u kojem živi bogat i blistav, ona ima pristojan posao i imućnog udvarača Jirgena Šoormana čiju prosidbu s nestrpljenjem iščekuje. Eva sanja da započne nov život, daleko od roditelja i čudnjikave sestre čija ravnodušnost u krugu porodice upadljivo odudara od njene posvećenosti poslu u frankfurtskoj gradskoj bolnici. Ali život je rešio da se poigra Evom i njenom porodicom, umešavši je u istorijsko suđenje komandantima Aušvica, poznato kao Frankfurtski proces.
Kada je 20. decembra te 1963. dobila poziv iz javnog tužilaštva da se kao prevodilac za poljski pridruži njihovom odvažnom timu, Eva nije ni slutila da će od toga dana morati da preispita sva svoja uverenja, ćutanje svoje porodice o ratu, čak i svoju budućnost.
B. D. Benedikt – Hitlerov prevodilac
B. D. Benedikt – Inkvizitor
B. D. Benedikt – Lavlja jazbina
Javlja jazbina je napeti „paralelni“ triler iz perioda Drugug svetskog rata. Nakon desetine misterioznih nestanaka mladih devojaka u gradu okupirane Ukrajine, u grad stiže nemački vojni detektiv da reši slučaj. On se tamo zaljubljuje u lepu špijunku pokreta otpora koja radi u nemačkoj komandi grada na sopstvenom „specijalnom“ zadatku.
B. D. Benedikt – Plemić
U Plemiću Benedikt opisuje pad istočno-evropske aristokratije u posleratnoj komunističkoj eri imaginarne kraljevine Moravije. Ovo je vešto postignuto kroz opis sudbine jednog bolesno ambicioznog ateiste, koji na prevaru dolazi do plemićke titule, da bi se uskoro uverio da mu ova nije donela ono što je očekivao.
B. D. Benedikt – Princeza i grbavac
Posle raspada komunizma, narod male Moslavije odlučuje da ponovo uspostavi monarhiju. Poslednji kralj je za vreme Drugog svetskog rata pobegao s porodicom u Ameriku, gde mu se gubi svaki trag. Kada je Američka Tajna Služba pronašla u Njujorku njegovu preživelu unuku, agenti lojalista i opozicije žure tamo. Prvi da vrate izgubljenu princezu u zemlju, a oni drugi da je spreče „po svaku cenu“!
B.D. Benedikt – Carev rođak
Carev rođak je istorijski triler napisan u već poznatom napetom stilu Benediktovih romana. Na povratku sa vojnih studija, ruski plemić spašava od samoubistva nepoznatu devojku i odluči da joj pokaže šta bi sve od života izgubila da je slučajno uspela da se ubije. I momak i devojka sakriše jedno pred drugim svoj pravi identitet, ne sluteći u kakav neverovatan zaplet događaja će ih njihovo lažno druženje uskoro uvaliti. Autor je vešto upleo sudbine svojih junaka u buran period Ruske istorije od 1914. do 1918., a završava tragičnim krajem dinastije Romanovih.
Četiri pera A.E.V MEJSON
Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku. Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka – od svoja tri najbolja prijatelja i verenice. Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.
Pošto je dokazao hrabrost, Hari se vraća u Englesku nadajući se da će povratiti ljubav i poštovanje svoje verenice.
Ova napeta priča dirljivo prikazuje poseban moralni kod koji je bio veoma cenjen i ohrabrivan kod Britanaca na vrhuncu imperijalne moći.
Džejms Klavel – Šogun (Prvi tom)
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Džejms Klavel – Šogun (drugi tom)
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Džejni Čeng – Porcelanski mesec
ROMAN O FRANCUSKOJ, PRVOM SVETKOM RATU I ZABRANJENOJ LJUBAVI
Živopisno sročen roman čija se radnja odvija u Francuskoj tokom prvog svetskog rata, o dve žene – Kineskinji i Francuskinji – čiji se životi prepliću uz neočekivane posledice koje vrlo lako mogu prerasti u opasnost. Francuska 1918. godine. U završnim danima Prvog svetskog rata, mlada kineskinja Polin Deng, beži iz doma svoga strica u Parizu da bi izbegla brak zbog koga će morati da se vrati u Šangaj. Da bi sprečila brak koji se uveliko ugovara za nju, potrebna joj je pomoć njenog rođaka Tea, koji radi kao prevodilac u Kineskom radničkom korpusu u gradiću Nojel na Moru. U Nojelu na Moru, Kamij Rusel planira bekstvo iz braka ispunjenog nasiljem. Nakon što Kamij ponudi Polin smeštaj dok boravi u Nojelu, ove dve žene će se sprijateljiti. Ipak, neće proći mnogo i Polin će otkriti opasnu ljubavnu vezu koju Kamij taji i pravu istinu o Teu. I kako novonastala situacija poprima razmere smrtne opasnosti, dve žene su prinuđene da donesu užasnu odluku kojom će biti povezane do kraja života. Imajući za svoju potku malo poznat istorijski podatak da je 140.00 kineskih radnika u Prvom svetskom ratu dovedeno u Evropu da obavlja fizičke poslove u pozadini ratnih zbivanja, Porcelanski mesec je priča o zabranjenoj jubavi, identitetu, pripadanju i o onome što smo spremni da rizikujemo radi slobode.Džon Džulijus Norič – Vizantija rani vekovi
Vizantija – rani vekovi Dž. Dž. Noriča, prva od tri knjige o Vizantiji, obuhvata događaje i ličnosti do početka devetog veka i ujedno predstavlja najopsežniju i najpotpuniju do sada objavljenu istoriju Vizantije na Zapadu, umnogome nadasve drugačiju i objektivniju od onih prethodnih, a pre svega zasnovanu na dokumentima i proverenim činjenicama, potkrepljenu iscrpnim podacima, mapama, porodičnim stablima, spiskovima careva, patrijarha, papa i sultana, obimnom i detaljnom bibliografijom, kao i brojnim ilustracijama spomenika kulture koji su nastali pod njenim neposrednim uticajem, što sve zajedno svedoči da je reč o delu koje se s pravom može nazvati kapitalnim, a koje je za srpskog čitaoca posebno značajno ako se ima u vidu da su srpska srednjovekovna država, njena duhovnost i umetnost bile pod snažnim uticajem Vizantije.
Džon Džulijus Norič – Vizantija Vrhunac
Vizantija – vrhunac drugi je deo trotomne istorije Vizantje u kojoj je čuveni pisac Dž. Dž. Norič obuhvatio ličnosti i događaje koji su obeležili istoriju Vizantijskog carstva od 800. do 1081. godine. Sa smislom za podrobno izlaganje, uz domišljate i britke opservacije, izvanrednim stilom, držeći se činjenica i uz uvažavanje mišljenja najuglednijih istoričara i pisaca tog perioda, kakvi su Jovan Skilica, Mihailo Psel, Georgije Kedrin, sveti Teofan, Liutprand iz Kremone, Teofanov nastavljač i drugi, Norič je stvorio delo koje se s pravom smatra najopsežnijom i najobuhvatnijom istorijom Vizantje na Zapadu. Knjiga je upotpunjena mapama, rodoslovnim tablicama, spiskovima careva, sultana, patrijaraha i papa, kao i bogatom i detaljnom bibliografijom i indeksom, i na više od trideset strana, slikama značajnih spomenika kulture, manastira, ikona i rukopisa koji su nastali pod neposrednim uticajem Vizantije, a sve to više nego jasno govori da je reč o delu koje se s pravom može nazvati kapitalnim.
Džulija Kvin – Bezobraznica
Kladio se sa svojom dobrom prijateljicom da se nikada neće zaljubiti i skrasiti, da se tako nešto događa drugima ali ne i njemu. Šarmantni večiti neženja Vilijam Danford iznenada je nasledio veoma uspešno imanje od rođaka za koga nije ni znao da postoji. U duhu dobrog domaćina, pošao je u Kornvol da obiđe svoj novi posed. Iznenađenje koje ga je sačekalo bila je muškobanjasta lepotica duge kose Henrijeta Baret, poznata kao Henri, upraviteljka Stenejdž parka. Na prvi pogled sevnule su varnice. Henri se plašila da će ostati bez svog doma, pa je pokušavala na sve mile načine da mu zagorča boravak na imanju. Ali lukavi Danford je prozreo njene namere i veoma brzo su zakopane ratne sekire. Od tog trenutka Danford je rešen da od svoje štićenice stvori pravu damu koja će danas-sutra biti dobra supruga nekome. Nekome ili njemu? Ko će na kraju izgubiti opkladu?