Istorijski
Nenad Milkić – Zov Karaule
Nenad Milkić Poslednja straža
Prvi deo trilogije Mi smo branili Košare
Dana 30.9.1998. godine vojnik junske klase Izviđačko-diverzantske čete Niškog korpusa, Vladimir Radoičić (19), poslat je na izvršenje zadatka u rejonu karaule "Košare", na jugoslovensko-albanskoj granici. Sa tog zadatka, on i još četvorica pripadnika Vojske Jugoslavije - Ilija Pavlović (19), Miladin Gobeljić (20), Miloš Pavlović (30) i Miroslav Jocić (30), nikada se neće vratiti.
Roman prati poslednje mesece Vladinog života, ali i godine koje su usledile nakon njegove pogibije. Knjiga je zasnovana na sećanjima njegove majke Lozanke, ali i ljude koji su preživeli "pakao Košara" i ostali da svedoče o herojima sa granice.
REBEKA JAROS – SVE ŠTO JE OSTALO NEDOVRŠENO
Dvadesetosmogodišnja Džordža (Džordžija) Stenton mora početi ispočetka nakon što se maltene svega odrekla tokom izuzetno teškog razvoda – kuće u Njujorku, prijatelja i svog ponosa. Sada ponovo na imanju svoje pokojne prabake u Koloradu, susreće se sa Noom Harisonom, autorom bestselera sa milionskim tiražima na čijim su naslovnicama uvek prikazani ljudi na korak od poljupca. On je jednako nadobudan uživo koliko i na intervjuima, a ona neka je prokleta ako taj zgodni pisac ljubavnih romana misli da će biti taj koji će dovršiti poslednji roman njene bake… čak iako se izdavač kune da je on pravi izbor. Noa je na vrhuncu svoje karijere. Uz to što ima ponuda za filmove i knjige na pretek, ne postoji mnogo toga što ovaj ,,zlatni dečko’’ moderne fikcije nije postigao. Ali on ne može da ispusti ono što će možda biti knjiga veka – knjiga koju je njegov idol, Skarlet Stenton, ostavila nedovršenom. Dok je smišljanje prigodnog kraja za legendarnu autorku i samo po sebi podvig, izaći na kraj sa njenom tvrdoglavom, ciničnom praunukom je nešto sasvim drugo.
No, dok čitaju Skarletine reči i u samom rukopisu i u njenoj kutiji s pismima, oni počinju da shvataju zašto Skarlet nikad nije dovršila knjigu – zasnovana je na njenoj stvarnoj ljubavnoj priči sa pilotom iz Drugog svetskog rata, čiji kraj nije nimalo srećan. Džordža isuviše dobro zna da ljubav nikad ne uspeva, a dok se hemija i povezanost između nje i Noe ne može poreći, ona je kao i uvek odlučna da ne ponovi greške svoje prabake – čak i ako za to mora uništiti Noovu karijeru.
Sara Makdonald – Dugo putovanje iz Kandahara
Pakistan
Među bademima doline Svot, Zamir sa svojim sinom Razom čuva koze. Ukoliko želi da zaštiti najmlađe dete od talibana, mora da donese odluku od koje mu se srce cepa.
Avganistan
U vojnoj bazi u Laškar Gahu, Ben rizikuje život i pita se hoće li možda njegova porodica biti sledeća koja s fronta prima vest koja će im promeniti život.
Kornvol
A u oronuloj kući na kornvolskoj obali, slikarka Delfi, Benova majka, pruža utočište unuku Finu, povučenom u sebe zbog promena u porodici za koje oseća da nailaze.
Kada se Raza i Fin upoznaju, usamljenost će sjediniti ove dečake iz dva sasvim različita sveta. Hoće li njihovo neočekivano prijateljstvo biti dovoljno da sačuva ne samo njih dvojicu nego i njihove porodice, jer život svih njih samo što se nije zauvek promenio?
„Rat i gubitak, ljubav i prijateljstvo između kultura… istovremeno rastužuju i uzdižu.“
Džejn Džonson
Si gejt
Šivon Daiko – Devojka iz Bolonje
1944.
Bolonja, Italija, ulice vrve od nemačkih vojnika. Devetnaestogodišnja Lejla Venturi je do te mere zaprepašćena činjenicom da je njena najbolja prijateljica, Rebeka, ćerka istaknutog jevrejskog industrijalca, nemilosrdno deportovana u koncentracioni logor, da se pridružuje Pokretu otpora.
1981.
Studentkinja na razmeni, Rijanon Hjuz, stiže u Bolonju i upoznaje Lejlu, svoju stanodavku. Uskoro Rijanon biva uvučena u mrežu spletki. Lejlin bratanac, novinar, zainteresovan je za istraživanje ultradesničarske grupe, ali kako je njen gnusni vođa povezan s Lejlom?
Dok se mračne tajne pomaljaju iz prošlosti, Rijanon je suočena sa strašnim izborom. Hoće li skupiti svu svoju hrabrost i sve staviti na kocku?
Šivon Daiko – Devojka iz Portofina
Kad se Đina Bjanki posle mnogo godina vrati u divan italijanski gradić Portofino da bi prisustvovala sahrani svog oca, obuzmu je živa sećanja na Drugi svetski rat, kada se pridružila Pokretu otpora zajedno sa Adelom, svojom sestrom bliznakinjom.
U nekadašnjoj dečjoj sobi, Đina čita dnevnik svoje sestre, sve što je ostalo iza Adele posle rata. Dok saznaje zapanjujuću istinu o njoj, primorana je da se suoči i s grubom stvarnošću sopstvene prošlosti.
Slavomir Nastasijević – Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e – 323. p. n. e), makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’
Slavomir Nastasijević – Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske.
Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo.
Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.
Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci. Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove…
Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je zabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao…“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu. Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
Slavomir Nastasijević – Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću.
U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Slavomir Nastasijević – Stefan Dušan
Dušan je snagom svoga duha i autoritetom od jedne osrednje balkanske kraljevine stvorio veliko carstvo. On je na najvidljiviji način pokazao kako treba upravljati državnim brodom kad je krma u sigurnim rukama. Srbija je u njegovo vreme bila prva vojna, ekonomska i državotvorna sila na Balkanu, objašjanjava Slavomir Nastasijević predstavljajući čitaocima glavnog junaka svog nezaboravnog istorijskog romana Stefan Dušan.
Pisac čitaocima na preko šeststo stranica, predstavlja Stefana Dušana ne samo kao velikog, moćnog i sposobnog vladara nego i kao čoveka od krvi i mesa. Dušan nije samo prvi srpski car. Njegova vladavina (1331-1355) i danas je u kolektivnom narodnom pamćenju upisana kao najslavnije doba srpske istorije.
Stefan Dušan je na vlast došao 1331. godine, svrgnuši s prestola svog oca, Stefana Dečanskog. Podržala ga je vlastela, koja je težila novim pohodima i osvajanjima, pa je Dušan već iste 1331. godine preduzeo prvi pohod, koji nije doveo do značajnijih teritorijalnih promena. Posle toga je izveo više osvajačkih pohoda na Vizantiju, koristeći se često unutrašnjim trvenjima. Značajno je proširio državnu teritoriju ka jugu. Osim sa Vizantijom, sukobljavao se sa Ugarskom, koja je imala osvajačke pretenzije na srspke teritorije, ali s Bosnom i oko Zahumlja. Pošto je osvojio dobar deo vizantijskih teritorija, krunisao se za cara, a srpsku vojsku je uzdigao na rang patrijaršije, što će kasnije dovesti do crkvenog sukoba između Carigrada i Srbije.
Pored osvajačke, značajna je i njegova zakonodavna delatnost. Najznačajniji spis je Dušanov zakonik koji je rešavao pravnu problematiku nastalu u novim uslovima Srpskog carstva, i koji se dobrom delom oslanja na vizantijsko pravo uz strogo poštovanje starijih zakonskih akata. Stefan Dušan je bio i kritor. Završio je Manastir Dečane, zadužbinu svog oca, a najznačajnija njegova zadužbina, gde je bio i njegov grob, bio je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena.
Slavomir Nastasijević – Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva…
