Zbirka najlepših pripovedaka Antona Pavloviča Čehova.
Klasična književnost
Klasična književnost
Aleksandar Dima – Tri Musketara
Roman Tri musketara najpoznatije je delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa, i novajlije koji im se priključuje – mladog Gaskonjca D’Artanjana. Ovaj neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u Francuskoj XVII veka, društvu krcatom intrigama, sukobima političkih interesa i ličnim ambicijama.
Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, plemstvo se otima o krunu, a među svim tim spletkama, i u atmosferi opšteg nepoverenja, plemeniti musketari ustaju u odbranu svoje otadžbine i smelo kreću u opasnu misiju da osujete zaveru koja preti ne samo kruni već i budućnosti čitave Evrope.
Ovaj roman je poslužio kao predložak za brojne filmske, televizijske, animirane i pozorišne adaptacije. Uticaj Diminih (1802–1870) istorijsko-avanturističkih romana osetio se u gotovo celoj evropskoj popularnoj književnosti. Kompozicija njegovih dela, živahan dijalog i živopisni opisi i danas plene široku publiku, a Dima ostaje jedan od najvećih romansijera i dramskih pisaca svoga vremena.
Četiri pera A.E.V MEJSON
Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku. Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka – od svoja tri najbolja prijatelja i verenice. Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.
Pošto je dokazao hrabrost, Hari se vraća u Englesku nadajući se da će povratiti ljubav i poštovanje svoje verenice.
Ova napeta priča dirljivo prikazuje poseban moralni kod koji je bio veoma cenjen i ohrabrivan kod Britanaca na vrhuncu imperijalne moći.
Džerom K. Džerom – TRI ČOVEKA U ČAMCU
Humoristički roman „Tri čoveka u čamcu“ engleskog pisca Džeroma K. Džeroma smatra se jednim od najpopularnijih književnih dela XX veka. Na njegovim stranicama ređaju se događaji koji su se zaista desili. Džordž, Haris i Monmorensi nisu izmišljene ličnosti, nego bića od krvi i mesa. Glavna lepota ove knjige leži u njenoj jednostavnoj istinitosti.
Edgar Alan Po – ANĐEO ČUDNOG I DRUGE PRIČE
S A D R Ž A J:
1. Jerusalimska priča
2. Vojvoda od Omleta
3. Morela
4. Berenisa
5. Gubitak daha
6. Bon-Bon
7. Nevolja
8. Poslovni čovek
9. Zašto Francuščić drži ruku u zavoju
10. Eleonora
11. Kako napisati članak u stilu Blekvuda
12. Prevara kao egzaktna nauka
13. Naočare
14. Prevremeni ukop
15. Anđeo čudnog
16. Mesmeričko otkrovemje
17. Književni život Tingama Boba, blagorodnog
18. Lendorova koliba
Efraim Kišon – RAJ U NAJAM
F. M. Dostojevski – ZLI DUSI I-II deo
Roman u dve knjige.
Ovo delo ima specifičnu političku podlogu koja ga donekle izdvaja od ostalih romana Dostojevskog – govori se o pravcu kretanja novog vremena, o sukobu „zapadnjaka“ i „narodnjaka“, o političkom i moralnom nihilizmu.
Centralnu ulogu u romanu igra lik Nikolaja Vsevolodoviča Stavrogina. Oko njega se zasniva radnja ovog dela. Međutim, da bi se razumela ideja i ideja Dostojevskog vezana za roman, odnosno da bi se otkrile najveće zasluge i dometi tog romana, potrebno je razlikovati centralnu od glavne, odnosno primarnu i odlučujuću ulogu. Ovo poslednje ne pripada liku Stavrogina i tu leži možda najveća finoća pisčevog velemajstorskog poteza odigranog u romanu, koji se suštinski razlikuje od ostalih dela Dostojevskog.
Međutim, Dostojevski ne bi bio to što jeste kad bi roman ograničio samo na njegov istorijski kontekst. U knjizi se tanano ispituje psihologija junaka, motivi čovekovog ponašanja, uzroci i posledice ljudskih postupaka, apsurdnost i paradoksalnost života, sukob generacija, samoubistvo.
Fjodor M. Dostojevski – Najlepše priče
Najlepše priče – Fjodor M. Dostojevski
Noć je bila čarobna, kakva može biti samo kad je čovek mlad, ljubazni čitaoče…“ – iz Belih noći.
U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog:
Mali junak, Ujakov san, Bele noći, Gazdarica, Pošteni lopov, San smešnog čoveka, Odvratna priča, Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki.U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog:
1. Mali junak
2. Ujakov san
3. Bele noći
4. Gazdarica
5. Pošteni lopov
6. San smešnog čoveka Fantastična priča
7. Odvratna priča
8. Mališan kod Hrista na božićnoj jelki
Fjodor Mihailovič Dostojevski – Komplet 1-12
Janko Veselinović – Komplet 1-5
Meša Selimović – DERVIŠ I SMRT
Ova knjiga, govori o traženju sreće, kaže nam autor u posveti, pre početka. A početak je pesimističan: gorki stihovi iz Kur-ana koji uokviruju delo govore da je svaki čovek uvek na gubitku. Derviš, šejh Ahmed Nurudin, narator i subjekt, gotovo lirski, sreću nije našao. Suočen sa smrću, traga za smislom svog postojanja, svodi račune sa samim sobom, pravi rezime jedne napete duhovne borbe. Piše potresnu ispovest, opisuje grozničave napore svoje volje, suočene sa besmislom života na zemlji, neredom i nepravdom, dok pokušava da očuva svoje ljudsko dostojanstvo. Tako bi se, u par rečenica, mogla odrediti glavna tema Selimovićevog remek-dela. Međutim, tema ima nekoliko, razvijaju se paralelno u jedinstvenom kompozicionom i idejnom sklopu…
Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ pravi su biseri ovog velikana.
Meša Selimović je bio jugoslovenski pisac, jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Svoja dela napisao je u drugoj polovini 20. veka. Iako je imao muslimansko poreklo sebe je smatrao srpski piscem. Rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Preminuo je u Beogradu 11. jula 1982. godine. Neka od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela su: roman “Derviš i smrt“, objavljen 1966. godine, roman “Tvrđava”, kao i autobiografija “Sjećanja”.
Oskar Vajld – Slika Dorijana Greja
London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu postaće za Dorijana paradoksalna, zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo belezi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom.
Slavomir Nastasijević Komplet
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji je izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Štefan Cvajg – Erazmo Roterdamski
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom. Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam. Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume. Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni ljubavi. Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
Stepa – Anton Pavlovič Čehov
Stepa, koju je Čehov napisao 1887. godine, neposredno pre čuvenog pozorišnog komada „Ivanov“, izdvaja se u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka kroz stepu. taj simbol beskraja Rusije. U ovom delu ima mnogo autobiografskog. Stepa za
uzima posebno mesto u očaravajućim romanima o inicijaciji u svetskoj književnosti (kao što su, na primer, Puškinova „Kapetanova kći“, „Prva ljubav“ Turgenjeva, Konradova „Mladost“, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, Floberov „Novembar“, „Avanture pod pločnikom“ Dilana Tomasa, Selindžerov „Lovac u žitu“, Fanteov „Put za Los Anđeles“, Bolanjovi „Divlji detektivi“, Pelevinov „Omon Ra“, „Zona“ Sergeja Dovlatova, Hamsunova „Glad“. . . Često su to prvi romani jednog pisca, a ponekad ostaju jedino njegovo delo.
Stepa je leksikon poetike A. P. Čehova, knjiga koju mogu da čitaju sve generacije, i kojoj uvek mogu da se vrate.
„Putuješ sat, dva. . . Na putu te susreće ćutljivi starachum ili kamena žena, koju je postavio bogzna ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom noćna ptica, i ti se, malo-pomalo, prisećaš stepskih legendi, priča namernika, bajki dadilja, i svega onog što si i sam video i dušom osetio. I tada, u cvrčanju insekata, u sablasnim obličjima i humovima, u tamnoplavom nebu, u mesečevoj svetlosti, u lepršanju noćne ptice, u svemu što vidiš i čuješ, počinješ da slutiš veličanstvo lepote, mladost, procvat svih moći i strasnu žeđ za životom; duša se odaziva prekrasnom, divljem zavičaju, i poželiš da zajedno s noćnom pticom poletiš nad stepom. U veličanstvenom zanosu lepote, u višku sreće, osećaš neku napregnutost i tugu, kao da stepa uviđa da je usamljena, da su njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i kroz radosnu graju čuješ kako tužno, očajnički doziva: pesnika! pesnika!. . .“