Knjige za odrasle
Lisa Klejpas – Prerušeni đavo
Krajem XIX veka, jedna mlada žena, ledi Merit Sterling, uspešno je, i u inat svima, vodila kompaniju svog pokojnog supruga. Kao udovicu, u želji da je uhvati u skandalu, londonsko aristokratsko društvo držalo ju je pod budnim okom, ali je Merit bila dovoljno mudra da im ne pruži to zadovoljstvo. Međutim, kada je upoznala Kira Makreja, grubog i neodoljivog proizvođača viskija sa škotskih ostrva, sve se u njenom životu promenilo.
Moćna i sirova strast se rasplamsala. Dok je Makrej imao dva cilja po dolasku u London: da se ne zaljubi u ledi Merit i da sačuva živu glavu, Merit je želela samo jedno, ono što nije mogla da dobije od njega – večnu ljubav. U početku, sve je ličilo na katastrofu… Makrejev život je bio u opasnosti, a Merit spremna na sve kako bi sačuvala čoveka kog voli, ne znajući da u njemu možda spava prerušeni đavo…
Lisa Klejpas – Skandal u proleće
Dejzi Bouman, Amerikanka i bogata naslednica, oduvek je bila zanesenjak i sanjar, i ostala je poslednja neudata devojka iz kluba udavača, koje su sklopile plan kako da konačno skrenu pažnju na sebe i pronađu dobre prilike za udaju. Imajući u vidu da se treća londonska sezona bližila kraju, a za Dejzi muža nije bilo ni na vidiku, njen otac je obavestio da će je udati za svog saradnika – preduzetnika Metjua Svifta. Dejzi je bila užasnuta očevim predlogom jer je ovog momka pamtila kao mršavog i neprivlačnog, čak ga je nazivala vrećom kostiju i prezirala iz dna duše,. Međutim, kada su se sreli posle dve godine, Dejzi shvata da se Metju promenio do neprepoznatljivosti. Sada je zgodan, šarmantan, dobro odeven, i… zainteresovan za nju. Iznenađena, Dejzi razmišlja o tome kako bi on vrlo lako mogao postati čovek njenih snova. Međutim, stvari se komplikuju kada tog proleća skandalozna tajna ispliva na površinu…
Lisa Klejpas – Stranac u mom zagrljaju
Na putovanju za Indiju, Hanter, grof od Hoksvorta, doživeo je brodolom, a telo nije pronađeno i proglašen je mrtvim. Godinu dana kasnije u Londonu se pojavljuje čovek koji tvrdi da je preminuli grof. Vest je neprijatno iznenadila grofovog naslednika, a naročito njegovu udovicu ledi Larisu Hoksvort. Nakon što je godinama živela u braku bez ljubavi, uz hladnog i grubog muža, Lara je nakon njegove smrti duševni mir pronašla pomažući siročićima, starima i bolesnima.
Dolazak ovog čoveka ponovo će pretvoriti njen život u pakao kakav je nekada bio. Ali stranac koji stoji pred njom liči na Hantera i govori tajne koje je samo suprug mogao da zna, ali nešto je u njegovom ponašanju i njegovim očima bilo drugačije. On je pažljiv i pun ljubavi, i tera njeno srce da sa svakim otkucajem veruje da je ovaj divni čovek pravi grof, koga očajnički želi da voli…
Lisa Klejpas – Tajne letnje noći
One koje niko nikada nije pozvao na ples, one koje su čitave sezone posmatrale iz prikrajka kako se srećni parovi vrte po plesnim podijumima, rešile su da stvari uzmu u svoje ruke i promene svoje sudbine. Četiri devojke, dve plemkinje bez novca i dve bogatašice bez porekla odlučile su da sklope pakt i pomognu jedna drugoj u najstarijoj igri na svetu – uhvati muža. Nakon očeve smrti Anabela Pejton je sa majkom živela u veoma teškim uslovima. Nepovoljnu finansijsku situaciju dodatno je otežavalo i školovanje njenog mlađeg brata. Svesna da na kraju četvrte sezone nema više nade da će je neko dostojan zaprositi, uz pomoć prijateljica rešila je da odabranog kandidata uvuče u brak, pa makar i prevarom. Ali plemića koga ona želi, žele i druge devojke, te plan propada. U tom trenutku, Sajmon Hant, zgodni i zagonetni industrijalac kao da je progoni, prateći je u stopu. Od kada joj je pri prvom susretu ukrao poljubac, Anabela je u stalnoj dilemi: da li ga mrzi ili joj se dopada. Kada večiti cinik pokaže saosećajnost, ona uviđa da ga, zapravo, i ne poznaje, i da samo gomila predrasuda stoji na putu ka njenoj sreći…
Lisa Klejpas – Tatica
Liberti Džons je ostala bez oca još dok je bila veoma mala. Sa majkom i njenim novim momkom živela je u kamp-prikolici u sirotinjskom naselju Velkom, u Teksasu. Kao plod majčine afere, veoma brzo je dobila sestru o kojoj je morala da brine. Sve te velike promene u njenom životu podnošljivijim je učinila prva mladalačka ljubav prema Hardiju Kejtsu, momku stvorenom za nevolju. On je želeo da pobegne od Velkoma, i Liberti je bila samo komplikacija koja mu nije bila potrebna. Iako su moćno privlačili jedno drugo, od početka su bili osuđeni na neuspeh. On je bio jedini čovek kog nije mogla da ima – shvatila je kada ju je napustio i kada se obrela u velikom gradu, sama sa mlađom sestrom. Međutim, sudbina joj se nasmešila kada je zapala za oko milijarderu Gejdžu Travisu.
Da li je to što im se dogodilo bila ljubav ili nešto drugo?
Lisa Klejpas – U potrazi za njom
Kasandra Rejvenel, druga od bliznakinja Rejvenelovih, oduvek je bila ona lepša i nežnija, ona koja je čitala knjige i maštala o udaji i srećnom kraju. Ipak, potpuno neočekivano, njena se sestra udala pre nje. Na dan sestrinog venčanja, očajna Kasandra ponudila je svom daljem rođaku da je oženi ukoliko niko od njih do dvadeset i pete godine ne nađe svog partnera.
Na sreću ili nesreću, taj razgovor je čuo Tom Severin i ponudio se da bude Kasandrin mladoženja. Bezobrazno zgodan, lep, bogat, proračunat, pun kontradiktornosti, ponudio je Vestu Rejvenelu da oženi njegovu rođaku. Nije imao plemićko poreklo, ali je imao novac i moć. Iako se porodica protivila, Kasandra je polako padala na čari zelenookog zavodnika, a brže nego što je mogao i da zamisli, Tom je otkrio da ipak ima i šestu emociju.
Lisa Klejpas – Zavodnik hladnog srca
U trenutku kada se industrijalizacija krupnim koracima širila po Engleskoj, Devon Rejvenel nasledio je imanje od svog nastradalog rođaka ⎼ naravno, prilično oronulo i u dugovima. Zakupaca zemlje bilo je sve manje i Devonovi problemi su se samo gomilali. Bogata ženidba bila bi rešenje, ali on nije imao nameru da se ženi.
Ono što je bilo još lakše bila je prodaja. Ali na imanju je živela Ketlin Trenir, udovica nevoljenog rođaka, kao i njegove tri sestre koje bi, ukoliko ostanu na ulici, izgubile i najmanju šansu da se dobro udaju i žive pristojnim životima. Zato se Ketlin odlučno suprotstavila ideji prodaje. Iako se činilo da je bila poslednja žena na svetu koju bi poslušao, Devon joj ipak nije odoleo. Odlučio je da spase imanje, nesvestan da će tako spasiti i samog sebe.
Liz Njudžent – Čudna Sali Dajmond
Čudna Sali Dajmond je emocionalno snažan, mračan i potresan psihološki triler koji donosi priču o ženi odrasloj u potpunoj izolaciji, pod strogim nadzorom roditelja psihijatara. Kada ostane sama, njen neobičan postupak stavlja je u centar pažnje policije i javnosti, dok je neočekivani obrti guraju ka suočavanju s traumatičnim detinjstvom i porodičnim tajnama.
Upravo tada započinje njen prvi pravi susret sa spoljnim svetom. Povučena i socijalno neprilagođena, Sali pokušava da shvati kako funkcionišu odnosi među ljudima, kako se stiču prijateljstva i koliko je teško razumeti one koji ne govore ono što zaista misle. Njena nespretnost i neprilagođenost istovremeno je čine ranjivom, ali i privlačnom, jer otvara prostor za sagledavanje sveta očima osobe koja nikada nije bila deo njega.
Kroz niz neočekivanih obrta i misterioznih likova, među kojima se posebno ističe muškarac koji je posmatra izdaleka i oslovljava imenom koje nije njeno, čitalac se upoznaje sa njegovom pričom, pričom zaboravljenog brata, čija perspektiva osvetljava skrivene slojeve porodičnih tajni i trauma koje su oblikovale njihovo detinjstvo. Njihove dve priče se postepeno prepliću, gradeći napetu i emotivno snažnu priču koja istražuje pitanja identiteta, suočavanja sa mračnim tajnama prošlosti i snazi potrebnoj da se izgradi novi život.
Ljubav na kocki
Više o knjizi
Kad je Kris, odan muž i brižan otac, propustio svečani ručak povodom godišnjice braka, njegova žena, Margaret Džun, shvatila je da je đavo odneo šalu. Kako bi vratila muža u porodični dom, odlučila se za radikalan potez: i sama će se okušati u pokeru, ne bi li, za početak, bar provodila malo više vremena sa Krisom. Kao i svi „briljantni“ planovi, i ovaj ima jednu ozbiljnu manu: ispostaviće se da poker nije sjajan način za raspirivanje zgasnule iskre bračne ljubavi, ali zato može da dovede do ozbiljne zavisnosti. Duboko nesrećna u porodičnom domu, Margaret Džum sve češće zadovoljstvo traži za zelenim stolom. Posle niza velikih pobeda, naposletku se obrela u kockarskoj meki, Las Vegasu. A ono što se dogodi u Vegasu, ostaje u Vegasu...
Ljubičasti šešir – Meri Balog
Kada je na putu usred nedođije naišao na prašnjavu ženu odevenu veoma provokativno, Alister Manro, vojvoda od Bridžvotera, iz nekog neobjašnjivog razloga poželeo je da joj pomogne. Da li mu se dopala ili je želeo malo zabave, ni sam nije znao, ali je Stefani Grej primio u svoju kočiju i ponudio joj prevoz do Hempšira, gde se uputila kako bi preuzela nasledstvo. Na putu je bila opljačkana i sada je sama i gladna tumarala prašnjavim drumovima na putu ka boljem životu. Slušajući tokom tri dana vožnje priču o ljubavi njenih roditelja, siromašnog sveštenika i bogatašice koja je zarad ljubavi ostavila sve, ni jednog jedinog trenutka nije poverovao ni u šta, ali postalo mu je zabavno i pitao se kako će se Stefani ispetljati iz svojih laži kada je doprati do Sindon parka. Ono što nije očekivao, bilo je to da je Stefani sve vreme govorila istinu, da je zaista bogata naslednica i da se njen položaj u društvu značajno menja. Samim tim, trodnevni boravak sa njim bez pratnje sluškinje ili rođake dovodi je u veoma kompromitujuću situaciju. Tada vojvoda donosi jedinu ispravnu odluku...
Lora Džouns – Žena sa tapeta
Žena sa tapeta Lore Džouns je mističan roman koji opisuje živote tri veoma različite žene čiji se životi prepliću u fabrici tapeta krajem 18. veka, u doba Francuske revolucije. Sestre Lara i Sofi počinju da rade u fabrici luksuznih tapeta kod Pariza. Tapete prikazuju misterioznu ženu, glasine kažu gospođu Oberst koja je preminula u nejasnim i sumnjivim okolnostima, a Lara ubrzo počinje da uočava jezive sličnosti između sebe i lika na njima, pa postaje opsednuta i uplašena. Njena sestra Sofi sve se više okreće revolucionarnim idejama, dok Ortens, aristokratska supruga vlasnika fabrike, pokušava da sačuva status u vremenu kada revolucija briše privilegije plemstva. Kako se napetost u Francuskoj pojačava i nasilje zahvata zemlju, tri ženska glasa oslikavaju različite borbe – od identiteta, preko slobode, do preživljavanja. Sudbine ove tri žene neraskidivo se povezuju, dok tapete postaju mističan odraz njihovih života i zlokobno upozorenje da se prošlost može ponoviti – ali i pitanje da li je moguće izbeći ono što im donosi budućnost. Kroz misterioznu simboliku tapeta, roman spaja istorijsku fikciju i psihološki triler o sudbini i ponavljanju prošlosti.
Lora Pirson – Delovi koji nedostaju
Linda je želela samo jedno: da se skloni od svega i zaspi. Ne može da pogleda svog muža u oči. Ne podnosi dodir sopstvene ćerke. I ne želi da rodi tu bebu kojoj se do juče radovala. Jer roditi dete znači krenuti dalje, nastaviti sa životom, a Linda samo hoće da se vrati u vreme pre nego što joj se porodica raspala, ostavljajući u svima njima samo tugu i krivicu.
Pod teretom sopstvenih grešaka, porodica Sedler se neumitno i nepovratno kruni. Vreme prolazi, a oni se udaljavaju uporno ćuteći o onome što ih je uništilo.
A onda Bi, Lindina najmlađa ćerka, otkrije da je trudna. Pre nego što donese još jednog člana porodice Sedler na svet, Bi mora da sazna šta se to dogodilo pre dvadeset pet godina. Šta su to njeni otac i sestra tako očajnički pokušavali da sakriju od nje? Šta to više nikako nije moglo da se popravi?
Jedna kobna, nesrećna greška – i čitav život za žaljenje.
Kako popraviti nešto slomljeno kad važni delovi nedostaju?
Lora Pirson – Poslednji spisak Mejbel Bomont
Mejbelin muž Artur voleo je spiskove. Svuda joj ih je ostavljao. „Upamti: jaja, maslac, šećer.“ „Volim te – danas, sutra, uvek.“
A sad Artura više nema. Umro je – tiho, mirno i nenametljivo. Ali ipak joj je ostavio još jedan spisak, i to sa samo jednom stavkom: „Nađi D“.
Mejbel je ubeđena da zna šta to znači. Mora da uđe u trag svojoj najboljoj drugarici Dot, koju nije videla još od onog sudbonosnog dana kad je ova otišla pre više od šezdeset godina.
Reklo bi se da je to nemoguće. Mejbel ne zna čak ni da li je Dot još živa. Pored toga, izgleda da svakome kome to pomene prvo treba pomoći da se pomiri s mužem, ćerkom, roditeljima. Njen spisak samo postaje sve duži, a čini joj se da potraga za Dot tapka u mestu.
Ali Mejbel ne zna da je taj spisak mnogo više od nalaženja stare prijateljice. Naime, ako prizna tajne iz davne prošlosti, možda bi čak mogla ponovo da bude srećna…
Neopisivo potresna, prelepa i ohrabrujuća priča, koja će vam sigurno izmamiti osmeh, ali i poneku suzu.
Lora Pirson – Želela sam da znaš
Draga Idi, želela sam da znaš toliko stvari. Želela sam da ti ih kažem lično, dok budeš rasla kraj mene. Ali nije bilo suđeno…
Kad je rodila Idi, bio je to za Džes najsrećniji dan u životu. Znala je da njeno srce pripada njenoj ćerki, potpuno i bezrezervno, od trenutka kad ju je ugledala. I mada ih je Idin otac napustio, a nije lako biti samohrana majka, to predivno, nedužno dete donosilo joj je samo radost.
Ali onda je Džes dobila dijagnozu koja sve menja. Idin život – a bio je to sâm početak – prekinuli su zabrinuti pogledi, ozbiljni razgovori, teške prognoze. A Džes je morala da se suoči s mogućnošću da će ostaviti ćerku da raste bez nje.
Podstaknuta vremenom koje curi, Džes je znala šta treba da uradi. Počinje da piše svojoj ćerki sve što misli da bi Idi možda trebalo da zna.
Kako da voli, kako da gubi, kako da oprašta i, najvažnije, kako da živi iako se nikad ne zna koliko dugo ćeš živeti…
Dirljiva priča o nadi i ljubavi, i onda kad izgleda da je sve izgubljeno.
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
