Jagoda – Prof. Dr Evica Mratinić
550,00 RSD
Plodovi jagode izuzetno su pogodni za upotrebu u svežem stanju, za zamrzavanje i kao sirovina za industrijsku preradu. U ovom priručniku saznaćete o jagodi od njenog zasada pa do plasiranja finalnog proizvoda.
“Mislim da bismo mogli da budemo znatno veći izvoznik jagoda, mada i sada ne možemo da budemo nezadovoljni, ali u nekoj budućnosti perspektiva je još veća, jagoda bi mogla da bude veći izvozni artikal nego što je malina. Jer što se maline tiče već imamo tu veliku reputaciju, ali mislim da se zna i da je jagoda iz Srbije veoma kvalitetna”, prof. dr Evica Mratinić.
1 na zalihama
Povezani proizvodi
Džon Le Kare – Izdajnik po našem ukusu
Za vreme godišnjeg odmora koji provodi na Antigvi, oksfordski profesor Peri Mejkpis i njegova devojka, advokatica Gejl Perkins, upoznaju Dimitrija Dimu Krasnova, ruskog poslovnog čoveka koji poziva Perija da odigraju teniski meč. Ubrzo upoznaju Diminu porodicu, i počinju da se druže. Dima moli Perija da u njegovo ime prenese britanskim obaveštajcima poruku, u kojoj nagoveštava da želi da prebegne u Englesku i otkrije poverljive informacije o povezanosti mafije i političara. Po povratku u Englesku, Peri i Gejl odlaze na razgovor s britanskim obaveštajcima i bivaju uvučeni u uzbudljivu avanturu čiji je cilj prebaciti Dimu, najvećeg svetskog perača novca, i njegovu porodicu u Englesku. Le Kare majstorski gradi napetost u nizu uzbudljivih događaja i brzih dijaloga... sve do neočekivanog kraja.
Ken Folet – Na rubu večnosti
Čitaoci koji su uživali u prva dva dela Foletove trilogije, Sunovrat divova i Zima sveta, u romanu Na rubu večnosti pronaći će ne samo najzanimljiviji rasplet, nego i najuspešnije redove jednog zrelog pisca koji se smelo upustio u literarno oslikavanje XX veka.
Na razvalinama II svetskog rata nastaju neslućeni svetovi; Foletovi junaci stvaraju rokenrol i medije novog doba, i špijunske službe i pokrete koji se zalažu za ljudska prava, i demone i anđele međunarodne vojnopolitičke pozornice. Od Kubanske krize do tri atentata koja su uzdrmala Ameriku, od turobne istočnonemačke izolacije do vedrog češkog buđenja '68. godine, od vijetnamske klanice do kalifornijske hipi ekstaze – Folet nas vodi manirom iskusnog hroničara, nekad strog, nekad duhovit, ali uvek temeljan i usredsređen na usud ljudskog bića bačenog u vrtlog istorije.
Ken Folet – SVET BEZ KRAJA
Kingsbridž. Dvesta godina posle izgradnje katedrale, velelepno gotsko izdanje se urušilo.
Katedrala i njen prior ponovo su u središtu zbivanja, u mreži ljubavi i mržnje, ponosa i pohlepe, ambicije i osvete. Zidarski esnaf, koji smo u Stubovima zemlje ostavili u povoju, prerastao je u uticajno udruženje, koje za glavnog graditelja urušene crkve predlaže Mertina, a prior Godvin odlučuje da mu ukaže poverenje. Mladi zidar i arhitekta prolazi kroz teška iskušenja: lokalni moćnik zatvorio je kamenolom, a prior nije zadovoljan tempom i troškovima obrade katedrale. Povrh svega, Keris, nezavisna i samouverena žena u koju je Mertin zaljubljen, ne želi da se uda za njega, iako ga voli.
Kao i u Stubovima zemlje, Folet je u Svetu bez kraja dočarao sva dostignuća, zablude i pošasti srednjeg veka: od sjaja zadivljujućih, za ono vreme izuzetno naprednih arhitektonskih rešenja i medicinskih dostignuća, do pogubnog sujeverja, nemilosrdnog nasilja i jezive pretnje koja je u srednjem veku desetkovala evropska sela i gradove: kuge.
Nežna Sidni Helen Hart
Semu O’Donovanu je dosadio učmali život u Montani. Kad mu jezet ponudio sjajan posao i udeo u poslovima Makrejevih u Kooradu, sa oduševljenjem je prihvatio. To je promena koja mu je potrebna. Saznanje da će ponovo videti Sidni Bjukenan samo je šlag na torti.
Sidni se u Kolorado vratila iz jednog jedinog razloga: pokušaće da osvoji što više nagrada na godišnjem rodeu kako bi pomogla roditeljima da sačuvaju svoj ranč u Nevadi. Pritom nije računala da će nabasati na Sema O’Donovana. Varnice koje su svojevremenom prštale među njima dvoma kao da nimalo nisu oslabile ni posle pet godina razdvojenosti. Ipak, mnogo toga drugog se promenilo. Kada bi bar Sem mogao da razume zašto je tih davnih dana donela jednu tešku odluku i da joj veruje...
od autora Helen Hart
Uništenje
Više o knjizi
Doktorka Lili Dominik je psihijatrijski veštak u Kirbiju, vodećem njujorškom Centru za sudsku psihijatriju, gde procenjuje mentalno stanje nekih od najopasnijih prestupnika pogođenih psihozom. Njen najnoviji pacijent neobično je sugestivan – čovek bez imena, optužen za čudovišan naoko ničim motivisan napad, čije su tvrdnje, iako krajnje neuverljive, uzdrmale doktorku Dominik. „Pacijent sa brojem“ tvrdi da ima više od dvesta godina, kao i da je lično nadahnuo Meri Šeli, Roberta Luisa Stivensona i Brama Stokera, autore tri čuvena romana iz XIX veka, koji su postavili temelje čudovišnog u mašti savremenog čoveka... Da bi otkrila istinu o svom pacijentu, smrti svoje majke i samoj sebi, doktorka Dominik otisnuće se na putovanje koje će dovesti u pitanje njenu karijeru, duševno zdravlje, a na kraju i sam život. Otkrića do kojih će na tom putovanju doći, okidač su za rat nerava između doktorke Dominik i „pacijenta s brojem“.
Vratiti se Rusiji
Osnovna poruka i svjedočanstvo Leonida Rešetnjikova, pisca knjige „Vratiti se Rusiji”, temelji se na Hristovim riječima: „pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko”. Taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavše kroz „ćorsokake beznađa” među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem – izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovječanstvo.
U čemu pisac ove knjige nalazi spas od tog demonskog duha samorazaranja i samouništenja, ne samo Rusije, nego cijelog svijeta?
Nalazi ga u povratku Rusiji, Svetoj Rusi.
Kako i čime?
Pokajanjem i sastradanjem. To i jesu po njemu osnovne i svojstvene crte uopšte Pravoslavne civilizacije.
Povratak Svetoj Rusi, Rusiji je nemoguć bez nalaženja nje u samom sebi, u svojoj duši, bez povratka svojim izvorima.
Pisac nalazi biblijski odgovor, jedini mogući, i objašnjenje onoga što se dogodilo sa Rusijom: „Revolucija je kazna Božija za grijeh, strašni grijeh bogoodstupništva”.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović
Zima sveta Ken Folet
Više o knjizi
Drugi deo trilogije Stoleće. Zima sveta nastavlja se tamo gde se Sunovrat divova završio, usred zamršenih veza pet porodica: američke, nemačke, ruske, engleske i velške, uvodeći nas u doba nesagledivih društvenih, političkih i ekonomskih previranja, u vreme Trećeg rajha, Španskog građanskog rata i velike drame Drugog svetskog rata, ostavljajući nas posle eksplozije američkih atomskih bombi u Japanu, na početku Hladnog rata. Foletov briljantan pripovedački dar zablistao je i u nastavku Sunovrata divova i podario nam roman od kojeg jednostavno ne možete
Recenzije
Još nema komentara.