Istorija
Istorija
Aleksandar Dima – Tri Musketara
Aleksandar Dima
Tri musketara
Roman Tri musketara najpoznatije je delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa, i novajlije koji im se priključuje – mladog Gaskonjca D’Artanjana. Ovaj neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u Francuskoj XVII veka, društvu krcatom intrigama, sukobima političkih interesa i ličnim ambicijama.
Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, plemstvo se otima o krunu, a među svim tim spletkama, i u atmosferi opšteg nepoverenja, plemeniti musketari ustaju u odbranu svoje otadžbine i smelo kreću u opasnu misiju da osujete zaveru koja preti ne samo kruni već i budućnosti čitave Evrope.
Ovaj roman je poslužio kao predložak za brojne filmske, televizijske, animirane i pozorišne adaptacije. Uticaj Diminih (1802–1870) istorijsko-avanturističkih romana osetio se u gotovo celoj evropskoj popularnoj književnosti. Kompozicija njegovih dela, živahan dijalog i živopisni opisi i danas plene široku publiku, a Dima ostaje jedan od najvećih romansijera i dramskih pisaca svoga vremena.
ALEKSANDAR I Viteški kralj / ALEXANDER I The Knightly King
Dvojezična monografska publikacija Aleksandar I – Viteški kralj autora Dušana M. Babca predstavlja političko-istorijsku analizu okolnosti koje su pratile život i vladavinu jedne od najistaknutijih figura srpske istorije, kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
Autor nas podseća na karakterne i državničke odlike regenta, a zatim i kralja Aleksandra, opisujući njegovo držanje u Prvom svetskom ratu, njegov besprekoran ratnički moral i urođeni patriotizam, odnos prema narodu, kao i ugled koji je stekao i uživao u međunarodnim krugovima.
Opisujući Aleksandra kao „komandanta i vojskovođu”, ali i kao „kralja neimara i privrednika”, autor nam otkriva i kralja-vizionara koji, suprotno uvreženom mišljenju, nije dobijao samo bitke na bojnom polju, već i one u miru, kroz sprovođenje agrarne reforme, unapređenje obrazovanja, podsticanje zadužbinarstva i brigu o zdravlju mladih naraštaja.
Poseban doprinos ove monografije predstavlja vizuelni materijal koji je prati. Preko 300 fotografija iz epohe, mahom nepoznatih široj javnosti, predstavljaju istorijski izvor prvog reda. Takođe, za potrebe izrade pomenute monografije, prikupljeni su portreti Aleksandra Karađorđevića koji se čuvaju u svim muzejima u Republici Srbiji, ali i na širem prostoru bivše Jugoslavije, kao i u privatnim zbirkama.
Na taj način će čitaocima knjige biti omogućeno da vide portrete čiji autori su bili Uroš Predić, Paja Jovanović, Vlaho Bukovac, Žorž Skot, Vasa Eškićević, Kosta Hakman, Vsevold Guljevič, Dragomir Glišić, Svetislav Batovski, Stanislav Strala i drugi. Vizuelni materijal takođe obuhvata i fotografije sačuvanih ličnih predmeta kralja Aleksandra, koji se danas čuvaju u Vojnom muzeju u Beogradu, Zadužbini kralja Petra Prvog na Oplencu i Fondu kraljevski dvor. Najveći deo pomenutog materijala do sada nije bio publikovan.
Naposletku, treba napomenuti da će u zasebnom poglavlju monografije biti prikazani spomenici kralju Aleksandru, dela najistaknutijih domaćih vajara toga vremena, koji su bili podignuti posle njegove pogibje i koji su najvećim delom uništeni za vreme Drugog svetskog rata ili neposredno po njegovom završetku.
Alhemičareva biblioteka – Marčelo Simoni
U proleće 1227. godine kraljica Bjanka od Kastilje netragom je nestala. Kraljevstvom se šire
uznemirujuće glasine, neki čak govore o umešanosti zlih duhova u kraljičinu otmicu. Tajnu
kraljičinog nestanka i misteriozne zbirke filozofskih tekstova, može da razreši jedino Injacio iz
Toleda, koji zahvaljujući znanjima stečenim na mnogim putovanjima važi za vrsnog poznavaoca
ljudi i prilika u srednjovekovnoj Francuskoj.
Injaciov stari učitelj mu prilikom susreta na kastljanskom dvoru ukazuje na tajanstvenu
zbirku Turba philosophorum, koja skriva alhemijsku formulu preobražavanja elemenata. Susret s
biskupom iz Tuluza i s čovekom kojeg svi smatraju zaposednutim odvešće Injacija Alvareza put
zloglasnog zamka u Eranju, čiji gospodar, grof od Nigreda, čuva jezivu tajnu...
Čujte Srbi Rudolf Arčibald Rajs
Na poziv srpske vlade 1914. Rudolf Arčibald Rajs u Srbiji istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.Njegovi izveštaji suprostavljaju se slici o Srbima kao divljačkom narodu, koju su dotad plasirale Nemačka i Austrugarska.
Rajs je zavoleo srpskog vojnika-seljaka i srpski narod, te kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio rukopis knjige Čujte, Srbi!, na francuskom jeziku, koji je mogao, na njegov zahtev biti objavljen tek posle njegove smrti.Arčibald je u knjizi ukazao na vrline i mane srpskog naroda, opisao je tadašnju srpsku inteligenciju, političare i omladinu...Iz svega se vidi koliko je Rajs poznavao i voleo Srbe, a njegove poruke su više nego aktuelne i danas.
Međutim, jesmo li uspeli da primenimo poruke Arčibalda Rajsa, napisane davne davne 1928.godine, i sačuvamo se sami od sebe?
Djeneral Mihajlovic Zavrsna rec
Knjiga Đeneral Mihailović – završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.
DOBA VOLTERA Vil Djurant
Doba Voltera – Istorija Civilizacije predstavlja doba Prosvećenosti a najveći zalagač za procvat umetnosti i nauke bio je, svakako, Volter. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Prvo poglavlje se bavi vladavinom Luja XV, drugo poglavlje se bavi engleskom filozofskom misli u prvoj polovini XVIII veka, treće najviše govori o Volterovom radu i tadašnjem okruženju u kom su njegovi tekstovi nastajali. Četvrto poglavlje govori najviše o Johanu Sebastijanu Bahu, jednom od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte. Peto poglavlje nastavlja sa mislima i tezama Voltera, kao i enciklopediji Denija Didroa i filosofskoj klimi tadašnje Evrope.
Dugo kretanje između klanja i oranja – Istorija Srba u novom veku 1492-1992.
Istorija akademika Milorada Ekmečića, treće dopunjeno izdanje, nezaobilazno je štivo za sve one koje zanima srpska istorija od XV do kraja XX veka. Na slikovit, zanimljiv i prijemčiv način ona daje najkraću sintezu istorije jednog naroda koji je prelazio iz rata u rat, sa ralicama koje se nisu menjale za najmanje četiri veka. U novo izdanje uneti su novi, dosad nepoznati detalji iz evropske i srpske istoriografije, jer je autor na osnovu dugog istraživanja nepoznatih izvora ponudio sintezu nacionalne istorije u okviru opšte istorije sveta.
Dušan i Drundilo
OPIS KNJIGE
Edicija Životi srednjovekovnih srpskih vladara. Priča o odrastanju Dušana Silnog.
Pored svih stvari koje je za života uradio, mladi Dušan je stigao da se druži i sa medvedom Durundilom, koji je slučajno došao do njegovog svora. Pravo medveđe spadalo i lakrdijaš, zna da se klanja, pozdravlja i izvodi nestašluke. Pošto zavoli kralja, počinje da ga prati i oponaša, kao da se i sam priprema da bude kralj.
Durundilo jedva čeka da se dokopa mača i krene u boj sa ostalim ratnicima. Međutim, jednoga dana ova junačina vraća se preplašena iz obližnje šume. Niko nije mogao da odgonetne šta se u šumi dogodilo i šta je grdosiju Durundila moglo da prestravi... Džejms Klavel Šogun Prvi tom
Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.
Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.
Džejni Čeng Porcelanski mesec
ROMAN O FRANCUSKOJ, PRVOM SVETKOM RATU I ZABRANJENOJ LJUBAVI
Živopisno sročen roman čija se radnja odvija u Francuskoj tokom prvog svetskog rata, o dve žene – Kineskinji i Francuskinji – čiji se životi prepliću uz neočekivane posledice koje vrlo lako mogu prerasti u opasnost. Francuska 1918. godine. U završnim danima Prvog svetskog rata, mlada kineskinja Polin Deng, beži iz doma svoga strica u Parizu da bi izbegla brak zbog koga će morati da se vrati u Šangaj. Da bi sprečila brak koji se uveliko ugovara za nju, potrebna joj je pomoć njenog rođaka Tea, koji radi kao prevodilac u Kineskom radničkom korpusu u gradiću Nojel na Moru. U Nojelu na Moru, Kamij Rusel planira bekstvo iz braka ispunjenog nasiljem. Nakon što Kamij ponudi Polin smeštaj dok boravi u Nojelu, ove dve žene će se sprijateljiti. Ipak, neće proći mnogo i Polin će otkriti opasnu ljubavnu vezu koju Kamij taji i pravu istinu o Teu. I kako novonastala situacija poprima razmere smrtne opasnosti, dve žene su prinuđene da donesu užasnu odluku kojom će biti povezane do kraja života. Imajući za svoju potku malo poznat istorijski podatak da je 140.00 kineskih radnika u Prvom svetskom ratu dovedeno u Evropu da obavlja fizičke poslove u pozadini ratnih zbivanja, Porcelanski mesec je priča o zabranjenoj jubavi, identitetu, pripadanju i o onome što smo spremni da rizikujemo radi slobode.Erazmo Roterdamski Štefan Cvajg
Kao u priči pitko izlaže Cvajg istorijske i biografske okolnosti koje su uticale na formiranje Erazma
kao osobe čija je životna težnja bila harmonična sinteza suprotnosti u ljudskom duhu, osobe koja ne
odobrava drastične mere. Rat mu se činio nespojivim sa moralno mislećim čovečanstvom.
Samo je jednu stvar na zemlji kao suprotnost razumu istinski mrzeo: fanatizam.
Samostalnost u mišljenju smatrao je nečim što se samo po sebi razume.
Ne boraveći stalno ni u jednoj zemlji i kao kod kuće u svima njima, prvi svesni kosmopolit i
Evropejac, nije priznavao nadmoćnost jedne nacije nad drugom, i pošto je narode cenio jedino po
njihovim najplemenitijim i najobrazovanijim duhovima, po njihovoj eliti, svi su mu izgledali dostojni
ljubavi.
Erazmo i njegove pristalice smatrali su napredak čovečanstva putem prosvećenosti mogućim i željno
su iščekivali mogućnost da se pojedinac, kao i celo društvo, vaspita širenjem obrazovanosti.
FIDEL KASTRO MOJ ŽIVOT Biografija u dva glasa – Ignjasio Ramonet
„Strpljivo ćemo čekati da globalizacija propadne!“
U najdetaljnijem i najcelovitijem intervjuu koji je dao pred kraj života, Kastro je govorio o svom poreklu i školovanju, o početnim neuspesima Revolucije, prijateljstvu sa Če Gevarom i konačnoj pobedi nad diktatorom Batistom; O kubanskom viđenju događaja u Zalivu svinja, o svojim odnosima s desetoricom američkih predsednika, od Ajzenhauera do Džordža Buša.
Na osnovu više od sto sati razgovora, autor je zabeležio uzbudljivu biografiju Fidela Kastra, jednog od poslednjih velikih državnika i istinskih revolucionara, čoveka koji je više od pedeset godina vodio svoju zemlju i narod u nemogućim uslovima surovih sankcija.
„Kastro je jedan od najmudrijih ljudi koje sam sreo; on je preživeli (Don) Kihot. Divim se njegovoj Revoluciji, njegovoj veri u samog sebe i njegovom poštenju.“ Oliver Stoun
„Uvek krene gotovo nečujno, nesigurnom stazom, ali iskoristi svaku iskru, svaku varnicu da osvoji teren, malo–pomalo, dok na kraju ne zagrmi – i potpuno ovlada publikom.“ Gabrijel Garsija Markes
GLASOVI IZ GLUVE SOBE Blagoje Grahovac
U želji da kroz svoj generalski durbin preispita događaje koje su pristrasni hroničari i ostrašćeni učesnici nedavnih ratova do danas iskrivljavali i iznosili svako po svojoj meri, general Grahovac u ovom svedočanstvu pruža čitaocu objektivan pogled na događaje i istovremeno uživanje kao u kakvom ratnom trileru. Kroz splet ratnih zbivanja, gde je istina prva nastradala, a domaće i međunarodne igre dosezale razmere tragične farse, pisac uspostavlja vertikalu čovečnosti i vojničke časti, iznoseći na svetlo dana mnoge nepoznate pojedinosti i nepočinstva moćnika i gospodara rata.
Hohštapler – Miroslav Todorović
Jedinstvenost Osmanlija Senad Hasanagić
Knjiga je posvećena refleksijama osmanske tolerancije i drugih društvenih odnosa u osmanskoj državi koji su rezultirali njenom izvanrednošću i jedinstvenošću u svom vremenu. Niti jedna druga država u istom periodu nije ni blizu imala bogatiju multikulturalnu sliku, verski i etnički bogatiju prestonicu i nije duže vreme na postojanijim osnovama izgradila svoj odnos prema “manjinama”. To ukazuje da ona u mnogim aspektima treba služiti kao istorijski primer funkcionisanja multikulturalnih društava.
Kulturna istorija Srba Jovan Deretić
Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba.
MEDVEDEV
Zasnovana na intervjuima koje su Nikolaj i Marina Svanidze vodili sa Dmitrijem Medvedevom, ova knjiga predstavlja u prvom redu njegov portret, ali i analizu savremenih društvenih zbivanja i problematike koja je iz njih proistekla. Autori su se trudili da čitaocima prenesu njegove poglede na svet, važna društvena i politička pitanja, potkrepljujući ih brojnim informacijama biografskog karaktera i svedočenjima i utiscima ljudi koji odavno poznaju Dmitrija Medvedeva i koji su s njim veoma bliski.
Marina Svanidze , Nikolaj Svanidze
MILAN HOLUB SARAJEVO
" U koje god doba dana i sa koga god uzvišenja bacite pogled na Sarajevo, vi uvijek i nehotice pomislite isto.To je grad, grad koji dotrajava i umire i u isto vreme se rađa i preobražava", zapisao je svojevremeno Ivo Andrić, a češki pisac Milan Holub, osjetio i osjeća na svojoj i koži svojih prijatelja.Jer veze sa Sarajlijama su u nekim slučajevima jače od porodičnih.Veruješ im svojim životom, dušom.
Ovo je knjiga upravo o tome...
Na rubu večnosti Ken Folet
Više o knjizi
Na razvalinama II svetskog rata nastaju neslućeni svetovi; Foletovi junaci stvaraju rokenrol i medije novog doba, i špijunske službe i pokrete koji se zalažu za ljudska prava, i demone i anđele međunarodne vojnopolitičke pozornice. Od Kubanske krize do tri atentata koja su uzdrmala Ameriku, od turobne istočnonemačke izolacije do vedrog češkog buđenja '68. godine, od vijetnamske klanice do kalifornijske hipi ekstaze – Folet nas vodi manirom iskusnog hroničara, nekad strog, nekad duhovit, ali uvek temeljan i usredsređen na usud ljudskog bića bačenog u vrtlog istorije. Pročitajte opširan intervju sa Kenom Foletom povodom ovog dela.
Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Od autora: Radoslav Đ. Gaćinović
NEMAČKA KUĆA Anet Hes
Kako čovek da podnese teret odgovornosti za smrt hiljada ljudi?
Godina 1963, Frankfurt. Za dvadesetčetvorogodišnju Evu Bruns, ćerku gostioničara iz Bergerove ulice, Drugi svetski rat je tek maglovito sećanje iz detinjstva. Danas je grad u kojem živi bogat i blistav, ona ima pristojan posao i imućnog udvarača Jirgena Šoormana čiju prosidbu s nestrpljenjem iščekuje. Eva sanja da započne nov život, daleko od roditelja i čudnjikave sestre čija ravnodušnost u krugu porodice upadljivo odudara od njene posvećenosti poslu u frankfurtskoj gradskoj bolnici. Ali život je rešio
da se poigra Evom i njenom porodicom, umešavši je u istorijsko suđenje komandantima Aušvica, poznato kao Frankfurtski proces.
Kada je 20. decembra te 1963. dobila poziv iz javnog tužilaštva da se kao prevodilac za poljski pridruži njihovom odvažnom timu, Eva nije ni slutila da će od toga dana morati da preispita sva svoja uverenja, ćutanje svoje porodice o ratu, čak i svoju budućnost.
OD MAČA DO KUBURE- Miloš Petković, Mladen Đorđević
Mилош Обилић - Легенда о змајевитом витезу
Топлица Милан - Српски Робин Худ
Иван Косанчић - Змај од Радана
Кнез Лазар Хребељановић - Од Видовдана до Вечности
Вук Бранковић - Издан од историје, преварен од смрти
Деспот Стефан Лазаревић - Витез Змајевог реда
Марко Мрњавчевић(Краљевић) - Митолошки отпор српског духа
Бановић Страхиња - Милосрдни осветник
Вук Гргуревић Бранковић - Змај Огњени Вук
Време Српских Хајдука
Ђорђе Петровић(Карађорђе) - Црни Ђорђе
Стеван Синђелић - Небеска кубура
Вељко Петровић - Ураган из Крајине
Станоје Стаматовић Главаш - Хајдучки вук
Стојан (Добриловић) Чупић - Змај од Ноћаја
Јован Глигоријевић - Зека Буљубаша
„ Најбољи синови и кћери нашег народа пали су у рату. Било би боље да је обрнуто али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих. “
Душко Радовић
Кроз богату историју српског народа, понајвише великана указала се у најтежим тренуцима, у борби за опстанак, нада у боље сутра и слободу.
Вихорна, ратна времена изнедрила су посебне људе, спремне да свој живот жртвују зарад других, зарад општег добра и слободе сопственог народа. Жеља да надолазећим генерацијама осигурају мир и просперитет сврстала их је у ред великана чија имена никада неће бити заборављена, у ред оних који ће вечно живети због дела која су иза себе оставили и због жртава које су за живота поднели.
Од средњег века и времена витезова, мачева и дугих копаља, па до Првог и Другог српског устанка, хајдука и кубура, на нашим просторима рађали су се, живели, борили се и за родну груду умирали неки посебни људи који се у овој књизи окупише на једном месту.
Они су ти који су знали да бој не бије
свijетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Петар Петровић Његош, Горски Вијенац)
Њима није било важно колика је сила која им прети, већ какву светињу бране. (Кнез Лазар, Кнежева вечера)
Они су одлучили да крв оставе на родном прагу, на грумену домовине, место да зној проливају у ропству или по туђинским друмовима.
Зато се данас по њима зову школе и улице, зато паркове красе њима посвећени споменици, и зато су се сви они, потпуно заслужено, нашли и у овој књизи.
Petar I: Kralj oslobodilac
Purpur imperije Duško Lopandić
U knjizi Duška Lopandića PURPUR IMPERIJE - Rimski carevi sa prostora Srbije i Balkana, se na popularan način prikazuje istorija Rimskog carstva u periodu od 180. g.n.e. do kraja IV veka n.e. sa posebnim osvrtom na biografije rimskih careva koji su, prema antičkim izvorima, bili poreklom sa prostora današnje Srbije, kao i šire sa Balkana, odnosno Rimskih provincija Gornje Mezije i Donje Panonije... ...
Osim političke istorije i biografije careva, mogu se naći i podaci o našim antičkim gradovima i naseljima sa prostora Srbije (Sirmium, Viminacijum, Singidunum, Romulijana, Nais, Remezijana i drugi, kao i podaci o rimskoj civilizaciji u našim krajevima....
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor
nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo. Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on
upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci.
Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
Slavomir Nastasijević Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e - 323. p. n. e),makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’
Slavomir Nastasijević Stefan Dušan
,,Dušan je snagom svoga duha i autoritetom od jedne osrednje balkanske kraljevine stvorio veliko carstvo.On je na najvidljiviji način pokazao kako treba upravljati državnim brodom kad je krma u sigurnim rukama.Srbija je u njegovo vreme bila prva vojna, ekonomska i državotvorna sila na Balkanu, objašjanjava Slavomir Nastasijević predstavljajući čitaocima glavnog junaka svog nezaboravnog istorijskog romana Stefan Dušan.
Pisac čitaocima na preko šeststo stranica predstavlja Stefana Dušana ne samo kao velikog, moćnog i sposobnog vladara nego i kao čoveka od krvi i mesa.Dušan nije samo prvi srpski car.Njegova vladavina (1331-1355) i danas je u kolektivnom narodnom pamćenju upisana kao najslavnije doba srpske istorije.
Slavomir Nastasijević Teško pobeđenima
Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno prikazuje neke od najvažnijih događaja i najvećih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, pridružujući im čitav niz živopisnih likova, izmišljene karaktere koji se izvanredno uklapaju u istorijsko tkivo njegove romaneskne proze, čineći je uzbudljivom i nadasve živom.
Tako je i s romanom Teško pobeđenima. Uz istorijske ličnosti – Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, silne ugarske i turske velikodostojnike – u ovom Nastasijevićevom romanu upoznajemo niz književnih likova, poput neustrašivih vitezova Jagoša i Dragoša i nenadmašnog ratnika sebra Aprila Sokolovića, koji se ne zaboravljaju.
Boreći se kao turski vazali protiv Tatara kod Angore, 1402. godine, Lazarevići i Brankovići se posle niza neobičnih događaja opet nađu na istoj strani. U društvu koje se raspada, u kome su sve vrednosti poljuljane i zbačene, jedino za šta se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno bore jesu vlast i moć. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama, i jedino se sebičnim interesima mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva...
Slavomir Nastasijević- Legende o Milošu Obiliću
Miloš Obilić nije samo legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, često spominjan i u srpskoj narodnoj epskoj poeziji; nije ni samo često opevani narodni junak. Reč je o intrigantnoj i zanimljivoj istorijskoj ličnosti kojoj je Slavomir Nastasijević posvetio roman Legende o Milošu Obiliću. U predanju je ostalo zabeleženo da je Miloš Obilić bio je u službi vladara Srbije Lazara Hrebeljanovića za vreme osmanskog osvajanja Balkana 1389. godine. Legende kažu da je tokom Kosovske bitke, gde su Srbi pokušavali da odbrane
svoju nezavisnost, Miloš Obilić došao do sultana Murata I i ubio ga, nakon čega su ga sultanovi stražari ubili. U 19. veku je Miloš postao poštovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Slavomir Nastasijević se upustio u zahtevan poduhvat. Pokušao je da odgovori na pitanje ko je stvarno bio Miloš Obilić, da sagleda njegove vrline i mane, da ga čitaocima predstavi kao čoveka od krvi i mesa, ne umanjujući njegove podvige i zasluge, o čemu sâm u uvodu knjige piše: „Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepeti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način su Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.“
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević-Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske. Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević-Julije Cezar
Slavomir Nastasijević
Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove... Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je
izabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao...“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu.
Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći...
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981). U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević-Ustanak u Zeti
U Zeti izbija ustanak posle koga je Vizantija jedva uspela da opet uspostavi svoju vlast u tojmoblasti. Knez Vojislav, vođa ustanka, uhvaćen je i zatočen u Carigradu. Kako je vizantijski namesnik nastavio da postupa surovo prema stanovništvu u Zeti, narod je počeo da diže novu bunu. Pojava hrabrog i neustrašivog Razvigora dala je pobunjenicima vetar u leđa da istraju u svojoj borbi do konačnog oslobođenja, a Vizantinci postaju svesni da pobunu mogu ugušiti tek kada se reše njenog vođe... I dok u vazduhu lebdi pitanje ko je zapravo Razvigor i gde se krije, knez Vojislav beži iz zarobljeništva i pridružuje se pobunjenim seljacima...
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.