Knjige za odrasle
Ljubavne lekcije / Gavranova pesma Helen Hart
Ljubavne lekcije
Rut Blekbern, mlada učiteljica u Dakoti,, pomirila se sa sudbinom. Na ljubav nije više ni pomišljala, a svakako nije videla sebe pored drskog i neotesanog Garta Makenzija, obudovelog oca svoje učenice. Jednostavno je odlučila da se ne osvrće na uzbuđenje koje je obuzima u njegovom prisustvu…
Gavranova pesma
Ela Morgan neizmerno voli majku i oca, ali već joj je pomalo dojadilo njihovo previše zaštitničko ponašanje. Devojka žudi za uzbuđenjem, avanturom i, više od svega, za ljubavlju. A otkad je u svom ambaru naišla na ranjenog ratnika iz plemena Lakota, čini joj se da više ni o čemu drugom ne može da razmišlja…
Autor: Helen Hart
Ljubičasti šešir – Meri Balog
Kada je na putu usred nedođije naišao na prašnjavu ženu odevenu veoma provokativno, Alister Manro, vojvoda od Bridžvotera, iz nekog neobjašnjivog razloga poželeo je da joj pomogne. Da li mu se dopala ili je želeo malo zabave, ni sam nije znao, ali je Stefani Grej primio u svoju kočiju i ponudio joj prevoz do Hempšira, gde se uputila kako bi preuzela nasledstvo. Na putu je bila opljačkana i sada je sama i gladna tumarala prašnjavim drumovima na putu ka boljem životu. Slušajući tokom tri dana vožnje priču o ljubavi njenih roditelja, siromašnog sveštenika i bogatašice koja je zarad ljubavi ostavila sve, ni jednog jedinog trenutka nije poverovao ni u šta, ali postalo mu je zabavno i pitao se kako će se Stefani ispetljati iz svojih laži kada je doprati do Sindon parka. Ono što nije očekivao, bilo je to da je Stefani sve vreme govorila istinu, da je zaista bogata naslednica i da se njen položaj u društvu značajno menja. Samim tim, trodnevni boravak sa njim bez pratnje sluškinje ili rođake dovodi je u veoma kompromitujuću situaciju. Tada vojvoda donosi jedinu ispravnu odluku...
Ljudsko telo-Paolo Đordano
Onaj ko veruje u Vojsku neka se ne plaši da neće uspeti, neka se ne plaši bola, smrti ili obeščašenja, jer su bol, smrt i obeščašćenje sredstva kojima se Vojska služi tobom. Omeđeni bedemima od peska, iznureni od vrućine, čamotinje i zebnje pred pretnjom koja iz dana deluje sve nestvarnije, vojnici u isturenoj operativnoj bazi u Avganistanu vode sopstvene porodične i ljubavne bitke, produbljuju prijateljstva ali i sukobe. Noću, pred san, zatiču ih uspomene, napabirčeni delići ostavljenih života od kojih su neki pobegli, dok drugi čeznu da im se vrate. U mukloj tišini pustinje koja je progutala i poslednje sećanje na šumove iz njihovog zavičaja, ostaju im samo zvuci sopstvenih tela; ravnomerno disanje, otkucaji srca, damari u slepoočnicama. I gotovo detinja želja za igrom kojom odagnavaju strah. A onda ih naoko banalna odluka jednog nepoznatog čoveka gurne u ponor pakla i natera, sve njih, i one kojima je vojska život i one koji su joj se priključili skrivajući se od života, da konačno otkriju od čega su sazdani. Priča zbog koje ćete se zagrcnuti od smeha ali i do srži potresti baš kada se najmanje nadate.
Lora Kinsejl – ČASOVI FRANCUSKOG
Engleska, predviktorijansko doba. Trevelijan i Kali su zaljubljeni tinejdžeri skloni pustolovinama, sve dok ih jednog kobnog dana njen otac ne zatekne zagrljene u spremištu za kočije. U napadu besa Kalin otac oterao je osramoćenog Trevelijana.
Devet dugih i usamljeničkih godina kasnije Trevelijan se vraća iz svojih pustolovnih putovanja po Francuskog, a Kali otkriva da joj zbog njega srce još uvek treperi i da samo on može da unese uzbuđenje u njen jednolični život. Ali Trevelijan ne može da pruži ono što Kali želi više od svega – sebe. Za njega je ona iskra svetla u mračnom svetu prevare. Rešen da ovoga puta ne dozvoli sudbini da ih razdvoji, poveo ju je u poslednju avanturu, samo za njih dvoje.
Lora Kinsejl – PRINC PONOĆI
Bio je ozlogašeni drumski razbojnik. Kao odmetnik od zakona, izolovao se u ruševinama jednog francuskog dvorca, gde mu je polupripitomljeni vuk bio jedino društvo. Kad mu je na prag došla ledi Li Strakan, moleći ga za pomoć kako bi mogla da se osveti krvniku svoje porodice, Princ Ponoći svhatio je da je njegovom izgnanstvu i spokojnom životu – došao kraj. Ledi Li se, međutim, pribojava da monsigneur Mejtland, koji se krije iza laskavog nadimka Princ Ponoći, neće moći da joj pomogne. Opčinjen prkosnom i neukrotivom ledi Li, koja u slepoj želji za osvetom nije svesna kakve je opasnosti vrebaju na svakom koraku, Mejtland odlučuje da se ne odvaja od nje kako bi je zaštitio.
Ali njena blizina pogubnija je od njegovog oštrog rapira, opasnija od tamnih noći u francuskim šumama i slađa od nektara breze…
Lora Pirson – Poslednji spisak Mejbel Bomont
Mejbelin muž Artur voleo je spiskove. Svuda joj ih je ostavljao. „Upamti: jaja, maslac, šećer.“ „Volim te – danas, sutra, uvek.“
A sad Artura više nema. Umro je – tiho, mirno i nenametljivo. Ali ipak joj je ostavio još jedan spisak, i to sa samo jednom stavkom: „Nađi D“.
Mejbel je ubeđena da zna šta to znači. Mora da uđe u trag svojoj najboljoj drugarici Dot, koju nije videla još od onog sudbonosnog dana kad je ova otišla pre više od šezdeset godina.
Reklo bi se da je to nemoguće. Mejbel ne zna čak ni da li je Dot još živa. Pored toga, izgleda da svakome kome to pomene prvo treba pomoći da se pomiri s mužem, ćerkom, roditeljima. Njen spisak samo postaje sve duži, a čini joj se da potraga za Dot tapka u mestu.
Ali Mejbel ne zna da je taj spisak mnogo više od nalaženja stare prijateljice. Naime, ako prizna tajne iz davne prošlosti, možda bi čak mogla ponovo da bude srećna…
Neopisivo potresna, prelepa i ohrabrujuća priča, koja će vam sigurno izmamiti osmeh, ali i poneku suzu.
Lov na muževe – Barbara Kartland
Andrina je donijela odluku. Njene predivne sestre, same na svijetu, bez novca, zatočene u provinciji, nikada neće naći odgovarajuće muževe. Andrina će poći u London s namjerom da zamoli vojvodu od Broxbournea da uvede njene sestre u visoko društvo, a njihova ljepota će učiniti ostalo.
Gledajući svoje mlade sestre kako blistaju na bezbroj zabava i balova, Andrina je uživala u nevjerojatnom uspjehu svoga plana.
Ali, predvidjela je jednu stvar: brinući se za budućnost svojih sestara nije primijetila da je ludo zaljubljena.
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.
M. Dž. Arlidž – Pogodi ko sam
Od autora bestselera Na tebe je red.
Ovoga puta ja vodim igru...
Noć je. U napuštenoj sablasnoj kući u sautemptonskoj četvrti crvenih fenjera nađeno je telo sredovečnog muškarca, varvarski ubijenog. Nekoliko sati kasnije, potresenoj udovici stiže njegovo još toplo srce. Kako je žrtva, ugledan porodičan čovek, dospeo u to predgrađe iz pakla? Još jedan unakažen leš potvrđuje da je reč o serijskom ubici. Policija je u panici, a novinari su već krenuli u nemilosrdnu hajku, prozvavši svirepog ubicu Novim Džekom Trbosekom; samo što ovaj, za razliku od svog ozloglašenog prethodnika, ubija i kasapi porodične ljude koji vode dvostruki život. U ostacima iskasapljenih žrtava inspektorka Helen Grejs nanjušila je neobuzdan pravednički gnev, ali ni slutila nije da je krvnik tako neuhvatljiv, da će je uvući u iscrpljujuću igru mačke i miša.
‚‚Helen Grejs je neobično uverljiv lik i pravo osveženje... Arlidž je izatkao zaplet od kojeg se ledi krv u žilama.'' Dejli mejl
‚‚M. Dž. Arlidž je novi Ju Nesbe.'' Džudi Finigan
‚‚Uverljiv, uzbudljiv i napet triler.'' Sandej miror
Majkl Bejdžent, Ričard Li, Henri Linkoln – Sveta krv sveti gral
Knjiga po kojoj je napisan svetski bestseler Da Vinčijev kod, nastala je kao rezultat zainteresovanost autora za misteriju Rene-I-Šatoa, odnosno ruševina srednjovekovne tvrđave u njegovoj blizini. Tragajući za odgovorima na ovu misteriju oni su nas uveli u mističan svet vitezova templara, tajnih pergamenata, mistike u tajnim društvima, njihovim ritualima, odvodeći nas do samih osnova hrišćanstva i pitanja da li je ono što nam govori današnja Biblija istina ili spretni falcifikat. Rasvetljavajući nam same početke hrišćanstva kroz materijalne dokaze koji su odoleli vremenu i uništavanju od strane onih kojima nije odgovaralo izvorno hrišćanstvo.
Marčelo Simoni – Alhemičareva biblioteka
U proleće 1227. godine kraljica Bjanka od Kastilje netragom je nestala. Kraljevstvom se šire uznemirujuće glasine, neki čak govore o umešanosti zlih duhova u kraljičinu otmicu. Tajnu kraljičinog nestanka i misteriozne zbirke filozofskih tekstova, može da razreši jedino Injacio iz Toleda, koji zahvaljujući znanjima stečenim na mnogim putovanjima važi za vrsnog poznavaoca ljudi i prilika u srednjovekovnoj Francuskoj.
Injaciov stari učitelj mu prilikom susreta na kastljanskom dvoru ukazuje na tajanstvenu zbirku Turba philosophorum, koja skriva alhemijsku formulu preobražavanja elemenata. Susret s biskupom iz Tuluza i s čovekom kojeg svi smatraju zaposednutim odvešće Injacija Alvareza put zloglasnog zamka u Eranju, čiji gospodar, grof od Nigreda, čuva jezivu tajnu…
Marčelo Simoni – Lavirint na kraju sveta
Napulj, leta gospodnjeg 1229. Krvavi trag koji za sobom ostavlja tajanstveni vitez s vatrenim kopljem, nateraće papinog izaslanika, nemilosrdnog inkvizitora Konrada fon Marburga, da pokrene istragu protiv sekte luciferijanaca, posvećene drevnom kultu nebeskih tela. Istovremeno, profesor medicine Siže od Pti Pona, prognan je iz Pariza i silom prilika umešan u događaje. Niko i ne sluti da je on tek prvi među onima koji će, bežeći pred zastrašujućim vitezom, pasti pravo u ruke Konrada fon Marburga.
Ozloglašeni inkvizitor plete mrežu oko svih onih koji su na bilo koji način povezani sa zagonetnim zodijačkim ogrtačem. A gde ima zagonetki, tu će se zadesiti i Injacio iz Toleda, neodoljivi i dovitljivi trgovac relikvijama. Ali ovoga puta, trgovac iz Toleda će biti optužen da je upravo on vođa luciferijanaca. Ne bi li dokazao svoju nevinost, Injacio će se zaputiti čak u Palermo, na Dvor čudesa cara Fridriha II. Na Fridrihovom dvoru zaista ga čekaju čudesa, ali ne ona kojima se nadao…
Marčelo Simoni – Proročanstvo izgubljenih stranica
Injacio iz Toleda je mrtav. Ili nam bar tako pripoveda Uberto, njegov sin, kad u julu 1232. stigne na sicilijanski dvor u nadi da će ponovo zagrliti svoju porodicu. No ispostaviće se da je Palermo samo početak novog košmara. Majci njegovoj izgubio se svaki trag, a žena i kćerka su mu zarobljene na nekom skrivenom mestu. Njihov tamničar je Mikele Skoto, lični astrolog cara Fridriha II, ubeđen da mu je trgovac ukrao, i sakrio, jednu tajanstvenu knjigu, legendarna Merlinova proročanstva.
Uberto ne zna da su njegove pustolovine isprepletene sa avanturama jednog čoveka bez prošlosti koji na lađi varvarskih pirata putuje duž obala Severne Afrike i Crvenog mora. Njegovo ime je El Kalam, i po naređenju okrutnog kapetana krenuo je u očajničku potragu za neprocenjivim blagom koje povezuje čoveka s Bogom, blagom koje je u davna vremena iz ruku kralja Solomona dospelo u ruke njegovog sina, kojeg je dobio s kraljicom od Sabe. Dok se El Kalam trudi da se priseti detalja iz svog života, a Uberto pokušava da spase majku, Sibila se na sve načine bori da se pridruži svojoj porodici i pobegne od smrtnog neprijatelja Injacija iz Toleda, nemilosrdnog dominikanskog fratra Pedra Gonzalesa…
Marčelo Simoni – Tajna trgovca knjigama
Leto Gospodnje 1234. Posle dve godine provedene na dvoru Fridriha II na Siciliji, trgovac relikvijama Injacio iz Toleda vraća se u Španiju zbog novog opasnog poduhvata: treba da nađe pećinu Sedam usnulih. U tom legendarnom grobu, sedmorica hrišćanskih mučenika doslovno su usnuli, utonuvši u večni san pre mnogo vekova. Ali trgovca svakako nije pokrenula potraga za nekom relikvijom, već ga je podstakla tajna besmrtnosti koja se naoko skriva iza priča o Sedam usnulih. Tragovi do kojih je došao Injacija vode od Kastilje do Leona, zemlje iz koje potiče i u kojoj je ostavio svoju porodicu.
Po povratku je trgovac, međutim, prinuđen da se suoči s neugodnim novostima, o kojima zbog dugog izbivanja nije bio obavešten. Njegova žena Sibila je nestala, možda da bi pobegla pred strašnom pretnjom; Uberto, njegov sin, dopao je tamnice pod optužbom da je ubio kraljevog glasnika. Ko se krije iza tih neprilika? Možda jedan podmukli dominikanski fratar, lični duhovnik kralja Ferdinanda III od Kastilje. I jedna sekta trgovčevih starih neprijatelja, Sveti Vem…