Stripovi i grafičke novele
Stripovi i grafičke novele
100 Metaka 2: Druga šansa u deliću sekunde
„100 metaka 2: Druga šansa u deliću sekunde“, druga zbirka proslavljenog serijala „100 metaka“ Brajana Azarela i Eduarda Risa, uvešće vas dublje nego ikad u sirov i nemilosrdan svet uličnog kriminala i nekažnjene odmazde. Sa naizgled jednostavnim poklonom – pištoljem i sto zrna municije koja ne ostavlja trag – tajanstveni Agent Grejvs nudi bespomoćnima i onima kojima je naneto zlo priliku da se osvete. Ali iza odluke o tome da li da se okidač povuče ili ne, počinje da se pomalja jedno dublje pitanje: ko to omogućava, i zašto?
100 Metaka 3: Visoko nisko
Grafička novela „100 metaka“ scenariste Brajana Azarela i crtača Eduarda Risa i najuspešniji plod saradnje ovog dvojca, predstavlja niz crnohumornih i tragičnih priča u kojima se prepliću teme kao što su očinstvo, bejzbol i organizovani kriminal. To su storije o prokletim ljudima sa margine društva, koji po inerciji klize kroz život, sve dok ne susretnu čoveka poznatog samo kao agent Grejvs, koji će im nepovratno izmeniti život. Mešavina između arhanđela Gavrila i staromodnog bezbednjaka, avetinjski Grejvs ulazi u njihove živote sa pištoljem velikog kalibra i 100 metaka kojima se ne može ući u trag. Šta im to nudi? Priliku. Priliku da se osvete – ili priliku da se iskupe. Upravo je zbog dihtomije između ta dva izbora „100 metaka: Visoko nisko“ strip koji toliko zaokuplja čitaoca. Mada meci kojima se ne može ući u trag pružaju imunitet od zakona, protagonisti otkrivaju da se ne mogu zaštiti od moralnih posledica svojih postupaka.
100 metaka Izgubljena sutrašnjica
100 metaka je serijal Brajana Azarela, koji je zajedno sa Frenkom Milerom, Nilom Gejmanom ili Alanom Murom, snažno uticao da se termin „strip“ prestane tumačiti kao prezriva skraćenica za jednodimenzionalne adolescentske fantazije o moći, a stripovi kao dela jednostavnih moralnih vrednosti i masovne produkcije. Njihovom pojavom je postalo jasno da je strip baš ono što je Vil Ajzner sve vreme tvrdio: medijum sposoban da ispriča svaku priču koju umetnik želi da ispripoveda, i to s jedinstvenim mogućnostima naracije koje su sastavni deo te forme koja je kombinacija reči, slika i sekvenci kadrova. U raznim epizodama 100 metaka, agent Grejvs se pojavljuje i nekome kome je učinjena nepravda daje tašnu u u kojoj je nepobitan dokaz identiteta osobe koja mu je upropastila život, skupa sa pištoljem i stotinu komada municije. Pištolj i meci osobi koja ih koristi pružaju mogućnost da dela bez pravnih posledica, da bude iznad zakona i ... da se osveti? Da ispravi nepravdu?
DŽON KONSTANTIN HELLBLAZER: OPASNE NAVIKE – GART ENIS, VILIJAM SIMSON
Pred vama je druga knjiga Helblejzera u izdanju Belog Puta. Dugovečnost ovom Vertigovog serijalu, u kojem je u predhodne dve decenije izašlo više od 200 mesečnih sveski, obezbedili su veliki autori koji su ga stvarali, kao i činjenica da je Džon Konstantin Helblejzer postao jedan od najenigmatičnijih likova u istoriji žanra. `Svi mi imamo tu tajnu želju da hodamo po ivici Konstantinovim stopama, da se izrugujemo moćnijima od sebe bez straha od odmazde i da nam nikada ne zafali duhovita doskočica`, objašnjava Gart Enis Džonovu popularnost posle više od 20 godina`...
Gavrilo Princip Henrik Rehr
Kada pročitate knjigu, na početku ne osjećate empatiju, već neizmjernu tugu. To je priča o izgubljenim životima, nestalim u međunarodnim politikama i žudnjom da nešto nečemu pripadne. Iako ova grafička novela u mnogim evropskim prevodima ima podnaslov “Čovjek koji je započeo Prvi svjetski rat”, jasno je da je Austrija samo tražila izgovor za invaziju na Balkan.
Ako niste znali dovoljno o našem Gavrilu ili ste mislili da znate, a zapravo je istina negdje daleko od toga, sada je vrijeme da ne propustite ovaj album.
Jaguar
Na udaljenoj planeti, u gradu Maja, vladaju strogi zakoni po kojima sva muška novorođenčad moraju biti žrtvovana bogu Jaguaru. Da bi ostvarilo pravo na život, zakon nalaže da dete mora biti ženskog pola. Jedna odvažna žena pokušaće da prkosi tom okrutnom zakonu, sakrivši od vladajuće kaste drugorođenog blizanca. nekom evropskom gradu, u vremenu sadašnjem… Jedna žena bačena je u ponor sa visoke terase. Na zidu njenog stana, rečenica napisana na nepoznatom jeziku. Počinilac zločina je žena u dugom, crnom mantilu koja vešto barata nožem… Žan Difo se ovim serijalom vešto vraća na teren naučne fantastike, mešajući dva sveta potpuno različitih kultura. Likovi prelaze iz jednog u drugi svet kako bi uništili rivale. Dobitnik je nagrade za najbolji crtež na festivalu stripa u Darnetalu 2002. godine.
KASTA METABARONA 5-8 – ALEHANDRO HODOROVSKI, HUAN HIMENEZ
Kasta metabarona – futuristički ep o vaseljenskim ratnicima, dinastiji čiji koreni sežu u daleku budućnost – do puste džinovske mermerne kugle, na kojoj se uzdiže tvrđava Kastaka. Život plemena proticao je u miru, sve do nenadanog dolaska udruženja carskih trgovaca. Blagostanje se tad pretvorilo u svemirski boj mišićavih robota, prefinjenih karoserija i uglancanih duša sa dvopolnim vladarem kome se žrtve prinose na silovanje.U svetovima gde je rat poezija, poslednji pesnik ljudske rase upravo je Alehandro Hodorovski. Raskošne, barokne slike Huana Himeneza, koliko god prikazivale komplikovane svemirske naprave, potvrđuju da je ova priča ljudska, jer – „samo su ljudske priče odista kadre da uzbude strujna kola
KATIL STEVAN SREMAC
Stevan Sremac je jedan od najpoznatijih domaćih pisaca, čuven po humorističnim delima kao što su `Zona Zamfirova`, `Pop Ćira i pop Spira`, `Ivkova slava`. .. Ono što je manje poznato jeste da se oprobao i u horor pripovetci, koju, nažalost, nije završio, ali je i u nedovršenom obliku interesantna za čitanje - `Katil`.
Rukopis ove pripovetke, kao i prateća dokumenta (novinski članci, jedno pismo, neke fotografije) pronašli su na niškom buvljaku (! ) Branislav Miltojević, koji je delo kasnije priredio, i Ivica Stevanović, koji ga je ilustrovao. Reč je o horor pripovesti čiji naziv znači `krvnik` ili `ubica`; neka vas ne zbuni to što kažemo da je nedovršena - ima početak, sredinu i kraj, drži se kao dramaturška celina, samo joj nedostaje završna dorada.
`Katil` počinje opisom slučajnog otkrivanja rukopisa, podacima o Stevanu Sremcu; zatim slede dokumenti o prvoj osobi kojoj je rukopis predat na čuvanje (bravar Jovan Đorđević, inspiracija za lik Smuka iz `Ivkove slave`), pismo Stevana Sremca tetki; sledi i sama pripovest, malo priređena i uređena, ali dobrim delom u izvornom izdanju. Neki delovi nedostaju, sam autor je neke stvari prepravljao, no uprkos tome, pripovest je sasvim čitljiva.
Glavni junak `Katila` (priča se zasniva na postojećim sudskim dokumentima) je Nikodim Prodak, berberin iz Niša, uz to stručnjak za lekove, ali i za raznorazne bajalice. Nikodim je bio naklonjen natprirodnom, uživao je u pripovestima o neobičnom, kriminalnom, zastrašujućem, iako su ga takve stvari istovremeno veoma plašile, i moguće je da je ta naklonost dovela do njegovog prokletstva. Nakon izvesnog vremena, strahovi su počeli sve više da ga proganjaju, imao je užasna priviđenja, ni sam više nije bio siguran u to šta je stvarno, šta ne, šta je sanjao, šta mu se pričinilo, šta se stvarno desilo. .. Istovremeno, u Nišu i okolini počela su da se dešavaju strahovita zverstva, za koja Nikodim nije bio siguran da li ih je, možda, počinio baš on.
Nakon završene pripovesti o Nikodimu, slede članci iz novina koji se bave strahom od vampira i verovanjima nekih ljudi iz blizine Niša u to da su se izvesne nedavno preminule osobe povampirile i počele da uznemiravaju pošten svet, kao i narodnim merama preduzetim da se vampiri zaustave - a sve se to dešavalo neposredno nakon događaja sa Nikodimom.
Cela knjiga `Katil` bogato je ilustrovana (ilustrator je, kao što smo rekli, Ivica Stevanović), i te ilustracije su od velike pomoći, tačnije, knjigu čine zanimljivijom i pomažu čitaocu da bolje `uroni` u priču.
Naime, zbog nedostatka rada na rukopisu, neki opisi palanke bezrazložno su predugački (duhoviti su, ali su predugački), postoje predugačke digresije koje imaju labave veze sa `Katilom`, ali je moguće da su predviđene za neka druga dela. Cela priča je neujednačena, što se najviše primećuje na atmosferi kojom delo odiše - ima zastrašujućih delova, ali i mnogo humorističnih, i to od uobičajenog Sremčevog humora, kome nije mesto u pripovesti o zastrašujućim i neobičnim stvarima koje su se desile u Nišu krajem 19. veka.
Sve u svemu, `Katil` je interesantno delo koje vredi pročitati (i uživati u bogatim ilustracijama! ), neujednačeno jer pisac nije stigao više da radi na njemu, ali se ipak vidi da je reč o delu pravog majstora.
Plava je najtoplija boja Julie Maroh
Drugo izdanje u sklopu edicije ATLANTIS, je ova nevjerovatna životna priča mlade autorice Julie Maroh – Plava je najtoplija boja.
Izvorno je objavljen na francuskom jeziku kao “Le bleu est une couleur chaude”. Plava je najtoplija boja, grafički je roman o odrastanju, zaljubljivanju i oslobađanju. Clementine je mlada srednjoškolka koja izgleda sasvim prosječno: ima prijatelje, porodicu i romantičnu pažnju dječaka iz svoje škole. Kad je otvoreno gay najbolja prijateljica izvede iz grada, zaluta u lezbejski bar gdje susreće Emu: simpatičnu, samouvjerenu djevojku plave kose. Njihova privlačnost je trenutna i električna, a Clementine se nađe u vezi koja će testirati prijatelje, roditelje i vlastite ideje o sebi i svom identitetu.
Živo ilustriran i lijepo ispričan roman, “Plava je najtoplija boja” je sjajan, gorko-slatko grafički roman o neuhvatljivoj, bezobzirnoj magiji ljubavi. To je lezbijska ljubavna priča koja pukne energijom mladosti, pobune i želja.
Knjiga je osvojila nekoliko nagrada, uključujući nagradu publike na Međunarodnom festivalu stripa u Angoulemeu, najvećem evropskom festivalu stripa i grafičkih novela.
Filmska verzija Plava je najtoplija boja je na francuskom jeziku osvojila je Palme d’Or na Filmskom festivalu u Cannesu u maju 2013. godine. Proglašen je najboljim filmom na stranom jeziku od strane njujorških filmskih kritičara i iz kruga kritičara iz Los Anđelesa. Ovaj film je pomogao da ljubitelji stripa u Americi upoznaju francuski strip, koje je do tada bio nepoznat za njih.
PROPOVEDNIK 3 – PONOSNI AMERIKANCI
Treći tom o PROPOVEDNIKU, jedan je od najznačajnijih stripova devedesetih godina dvadesetog veka. Delo scenariste Garta Enisa i crtača Stiva Dilona, ovaj savremeni američki ep o životu, smrti, ljubavi i iskupljenju pun je i seksa, cirkanja, krvi i metaka - a anđele, demone, Boga, vampire, raznorazne perverznjake ne treba posebno spominjati - što ga čini jednom od najživopisnijih priča ikada štampanih u boji.
Ovaj sjajan strip je u samo prva tri trade-a srušio više tabua nego stotine drugih izdanja pre njega za više desetina godina objavljivanja. Priča se vodi oko velečasnog Džesija Kastera, sveštenika koji je napustio svoju pastvu, i koji se susreo sa najmoćnijim bićem u svemiru, bićem koje je plod ljubavi anđela i demona i jedino dovoljno snažno da izazove Tvorca!! Od zabiti američkog juga pa do modernih skrovišta tajnih organizacija, od orgijaških žurki do serijskih ubica, ovaj strip nas vodi putevima nemrtvih kao i putevima svetih, uz obilne količine krvi, pljuvačke, psovki i nasilja! Niko ne može sebe smatrati dovoljno slobodnim, dok ne pročita Propovednika... i zadrži želudac!
Put u Tulum – Milo Manara, Federiko Felini
Od Felinijeve zamisli za film, Milo Manara, crtač poznat po erotičnoj fantaziji i zavodničkom stilu, došao je na ideju da napravi strip. Ono što je započelo kao zabava, malo-pomalo, postalo je pravi režijski rad na stripu. Manara je zadatak savladao svom svojom brilijantnošću i umećem.
A što se radnja više udaljavala od originalne zamisli, to je Felini dolazio na sve više novih ideja. Tako se Put u Tulum završio početkom jednog drugog Putovanja Đ. Mastorne. Rezultat držite u rukama. Delo se prvo čita u jednom dahu, kao strip. Potom bi ipak trebalo osmotriti svaku sliku ponaosob – kao delove freske. Crtanje je umetnost kao i pripovedanje, ali i gledanje u umetnost: dijalog posmatrača sa muzom fantazije
REDOV BILI
Godina 1950. bila je, kasnije će se ispostaviti, antologijska kada je reč o stripovima. Jedan od najvažnijih razloga za to jeste što su se, poznih dana leta 1950. ljubitelji devete umetnosti po prvi put sreli s jednim od najboljih stripova svih vremena – Redovom Bilijem Morta Vokera. Nešto pre obeležavanja šest decenija od prvih kaiševa Redova Bilija, ovaj klasik je pred srpskim čitaocima, u luksuznom izdanju Belog Puta, na 240 strana u boji.
Redov Bili je započeo svoj put skromno – objavljivao se u svega dvanaest novina, a isprva je vladao strah da neće dugo opstati. Ali to ipak nije bio slučaj! Bili je preživeo Korejski rat... kao i cenzuru visokih oficira... potom nepopularan rat u Vijetnamu... kao i sve veće neprijateljstvo u javnosti prema svemu što se može dovesti u vezu s vojskom... da bi naposletku, trideset godina kasnije – i dalje smotanko i redov bez jednog jedinog unapređenja, Bili bio najpoznatiji vojnik još otkako je Napoleon bio desetar. Na kraju ga je čitalo preko 150 miliona ljudi u preko 1500 novina!
Mort Voker uspeo je da stvori sopstveni, besprekorni svet u stripu. Kasarna Močvarić nije obična armijska kasarna. To je mikrokosmos koji naseljavaju smešni ludaci, na čelu s redovom Bilijem i njegovim neprestanim, sizifovskim naporom da izbegne rad. U svakom obliku...
Sendmen: Igram se tebe
Gejman ispreda priču na više svetova, od urbanih stanovnika prljavog stambenog bloka do žitelja zemlje nalik Narniji, koje ugrožava neprijatelj poznat samo po imenu Kukavica. Gejmenovo spretno korišćenje svetskih mitova daje ovom serijalu raspon i utisak bezvremenosti, ali kao i obično likovi su ono što se ističe…
SMAK SVIJETA OLIVIA VIEWEG
Grafički roman Olivije Vieweg, koji se vrti oko dvije mlade djevojke uhvaćene usred zombi apokalipse, ne prestaje zadivljivati. Ovo nije baš klasična distopija, a dojmljiva atmosfera će ljubitelje zombija oduševiti sa sablasnim faktorom. Civilizacija je uništena. Dvije godine ranije virus je pretvorio većinu stanovništva u divlje zombije i, koliko znamo, samo su dva grada još sigurna od hordi nemrtvih: Jena i Weimar. Tamo se mlade žene Vivi i Eva nalaze i zajedno bježe od svojih sjećanja.
Dakle, zombiji su preplavili Zemlju. Gradovi Weimar i Jena uspjeli su izgraditi zaštitnu ogradu i prkositi stvorenjima. Jedina veza između njih je automatizovani voz bez putnika. Moglo bi se pomisliti da je ovo još jedan strip o zombijima. Opet uobičajeno. Puno krvi i prskanja i grube sile. Ali daleko od toga.
– Možeš tako lako zaspati.
– Spavanje je prva stvar koju treba naučiti na ovom svijetu.
Grafički roman je urađen u tzv. njemačkom manga stilu. Utjecaj mange je očit, ali ne tako sažet kao u japanskim izdanjima. Crtačica s nekoliko poteza i koloritom izvrsno uspijeva prenijeti raspoloženja i emocije. Čak i bez detaljnih lica i govora tijela.