Knjige za odrasle
Lisa Klejpas – Tatica
Liberti Džons je ostala bez oca još dok je bila veoma mala. Sa majkom i njenim novim momkom živela je u kamp-prikolici u sirotinjskom naselju Velkom, u Teksasu. Kao plod majčine afere, veoma brzo je dobila sestru o kojoj je morala da brine. Sve te velike promene u njenom životu podnošljivijim je učinila prva mladalačka ljubav prema Hardiju Kejtsu, momku stvorenom za nevolju. On je želeo da pobegne od Velkoma, i Liberti je bila samo komplikacija koja mu nije bila potrebna. Iako su moćno privlačili jedno drugo, od početka su bili osuđeni na neuspeh. On je bio jedini čovek kog nije mogla da ima – shvatila je kada ju je napustio i kada se obrela u velikom gradu, sama sa mlađom sestrom. Međutim, sudbina joj se nasmešila kada je zapala za oko milijarderu Gejdžu Travisu.
Da li je to što im se dogodilo bila ljubav ili nešto drugo?
Lisa Klejpas – U potrazi za njom
Kasandra Rejvenel, druga od bliznakinja Rejvenelovih, oduvek je bila ona lepša i nežnija, ona koja je čitala knjige i maštala o udaji i srećnom kraju. Ipak, potpuno neočekivano, njena se sestra udala pre nje. Na dan sestrinog venčanja, očajna Kasandra ponudila je svom daljem rođaku da je oženi ukoliko niko od njih do dvadeset i pete godine ne nađe svog partnera.
Na sreću ili nesreću, taj razgovor je čuo Tom Severin i ponudio se da bude Kasandrin mladoženja. Bezobrazno zgodan, lep, bogat, proračunat, pun kontradiktornosti, ponudio je Vestu Rejvenelu da oženi njegovu rođaku. Nije imao plemićko poreklo, ali je imao novac i moć. Iako se porodica protivila, Kasandra je polako padala na čari zelenookog zavodnika, a brže nego što je mogao i da zamisli, Tom je otkrio da ipak ima i šestu emociju.
Lisa Klejpas – Venčani do jutra
Leo Hatavej živeo je raskalašnim životom, utapajući tugu u alkoholu i zagrljaju prijateljica noći, pokušavajući da preboli svoju preminulu ljubav, ne mareći ni za svoj ni za živote svojih sestara o kojima je trebalo da se stara. Međutim, kada je nasledio titulu, stvari su se promenile. Preuzeo je na sebe odgovornost za imanje i sestre koje je trebalo predstaviti društvu. Tada se u njegovom životu pojavila Ketrin Marks, angažovana da bude njihova guvernanta i pratilja.
Na prvi pogled neugledna i bleda, krila se iza svojih naočara i širokih haljina. Nijedna žena ga nije više iritirala, ali ni za jednom nije više žudeo. Kada se jedna svađa bude završila iznenadnim poljupcem, stvari će se zakomplikovati. Suočen sa opasnošću da izgubi svoj dom, Leo mora u roku od godinu dana da dobije naslednika i Ketrin dobija neobičnu ponudu…
Lisa Klejpas – Venčanje
Ris Vinterborn nije imao manire džentlmena, a nije tako ni izgledao. Bio je tamnoput i mišićav poput običnog radnika. Bio je uticajan, ali uprkos svom uspehu i ogromnom bogatstvu, i dalje je bio samo sin velškog trgovca. Sa druge strane, lejdi Helen Rejvenel bila je nežna, prefinjena, aristokratskog porekla. Sve ono što on nije bio. Kada su se prvi put verili, veridba je trajala kratko i zbog nesporazuma se okončala. Zato se svega nekoliko dana nakon fijsaka, Helen pojavila na vratima Risove kancelarije zahtevajući ponovnu veridbu. Iznenađen, Ris je prihvatio, ali ovoga puta pod njegovim uslovima, na koje je Helen pristala. Pripremajući venčanje otkrila je tajnu koja je pretila da je udalji od voljenog čoveka, ali je ipak poslušala svoje srce i rekla istinu.
Da li će i Ris poslušati svoje srce?
Lisa Klejpas – Zavodnik hladnog srca
U trenutku kada se industrijalizacija krupnim koracima širila po Engleskoj, Devon Rejvenel nasledio je imanje od svog nastradalog rođaka ⎼ naravno, prilično oronulo i u dugovima. Zakupaca zemlje bilo je sve manje i Devonovi problemi su se samo gomilali. Bogata ženidba bila bi rešenje, ali on nije imao nameru da se ženi.
Ono što je bilo još lakše bila je prodaja. Ali na imanju je živela Ketlin Trenir, udovica nevoljenog rođaka, kao i njegove tri sestre koje bi, ukoliko ostanu na ulici, izgubile i najmanju šansu da se dobro udaju i žive pristojnim životima. Zato se Ketlin odlučno suprotstavila ideji prodaje. Iako se činilo da je bila poslednja žena na svetu koju bi poslušao, Devon joj ipak nije odoleo. Odlučio je da spase imanje, nesvestan da će tako spasiti i samog sebe.
Liza Džekson – GLAVOM BEZ OBZIRA
Novorođeni dečak je lep i savršen, a ukazala se prilika da bude njen, ako ona to želi. Kejt Samers mora da prihvati samo jedan uslov – da nestane iz Bostona i da nikada nikome ne kaže ni reč o usvajanju.
Petnaest godina kasnije, Kejt je izgradila dobar život za sebe i sina Džona u mestu Houpvel u Oregonu. I pored toga, proganja je strah da će joj ga neko oduzeti. U mesto stiže Digan O’Rork, koji nastoji da se sprijatelji s njom i Džonom. Međutim, i Digan krije svoju prošlost, koja je šokantno povezana s njenom.
Neko posmatra Kejt i njenog sina, i neće prezati ni od čega da joj ga oduzme. Jedini čovek kome je Kejt sklona da veruje krije opasne tajne koje mogu zauvek da joj promene život. Prošlost, za koju je Kejt mislila da joj je umakla, uskoro eksplodira kao bomba, otkrivajući zaostavštinu punu laži, prevara i gneva, dovoljno moćnog da ubije...
Ljubav na kocki
Više o knjizi
Kad je Kris, odan muž i brižan otac, propustio svečani ručak povodom godišnjice braka, njegova žena, Margaret Džun, shvatila je da je đavo odneo šalu. Kako bi vratila muža u porodični dom, odlučila se za radikalan potez: i sama će se okušati u pokeru, ne bi li, za početak, bar provodila malo više vremena sa Krisom. Kao i svi „briljantni“ planovi, i ovaj ima jednu ozbiljnu manu: ispostaviće se da poker nije sjajan način za raspirivanje zgasnule iskre bračne ljubavi, ali zato može da dovede do ozbiljne zavisnosti. Duboko nesrećna u porodičnom domu, Margaret Džum sve češće zadovoljstvo traži za zelenim stolom. Posle niza velikih pobeda, naposletku se obrela u kockarskoj meki, Las Vegasu. A ono što se dogodi u Vegasu, ostaje u Vegasu...
Ljubavne lekcije / Gavranova pesma Helen Hart
Ljubavne lekcije
Rut Blekbern, mlada učiteljica u Dakoti,, pomirila se sa sudbinom. Na ljubav nije više ni pomišljala, a svakako nije videla sebe pored drskog i neotesanog Garta Makenzija, obudovelog oca svoje učenice. Jednostavno je odlučila da se ne osvrće na uzbuđenje koje je obuzima u njegovom prisustvu…
Gavranova pesma
Ela Morgan neizmerno voli majku i oca, ali već joj je pomalo dojadilo njihovo previše zaštitničko ponašanje. Devojka žudi za uzbuđenjem, avanturom i, više od svega, za ljubavlju. A otkad je u svom ambaru naišla na ranjenog ratnika iz plemena Lakota, čini joj se da više ni o čemu drugom ne može da razmišlja…
Autor: Helen Hart
Ljubičasti šešir – Meri Balog
Kada je na putu usred nedođije naišao na prašnjavu ženu odevenu veoma provokativno, Alister Manro, vojvoda od Bridžvotera, iz nekog neobjašnjivog razloga poželeo je da joj pomogne. Da li mu se dopala ili je želeo malo zabave, ni sam nije znao, ali je Stefani Grej primio u svoju kočiju i ponudio joj prevoz do Hempšira, gde se uputila kako bi preuzela nasledstvo. Na putu je bila opljačkana i sada je sama i gladna tumarala prašnjavim drumovima na putu ka boljem životu. Slušajući tokom tri dana vožnje priču o ljubavi njenih roditelja, siromašnog sveštenika i bogatašice koja je zarad ljubavi ostavila sve, ni jednog jedinog trenutka nije poverovao ni u šta, ali postalo mu je zabavno i pitao se kako će se Stefani ispetljati iz svojih laži kada je doprati do Sindon parka. Ono što nije očekivao, bilo je to da je Stefani sve vreme govorila istinu, da je zaista bogata naslednica i da se njen položaj u društvu značajno menja. Samim tim, trodnevni boravak sa njim bez pratnje sluškinje ili rođake dovodi je u veoma kompromitujuću situaciju. Tada vojvoda donosi jedinu ispravnu odluku...
Ljudsko telo-Paolo Đordano
Onaj ko veruje u Vojsku neka se ne plaši da neće uspeti, neka se ne plaši bola, smrti ili obeščašenja, jer su bol, smrt i obeščašćenje sredstva kojima se Vojska služi tobom. Omeđeni bedemima od peska, iznureni od vrućine, čamotinje i zebnje pred pretnjom koja iz dana deluje sve nestvarnije, vojnici u isturenoj operativnoj bazi u Avganistanu vode sopstvene porodične i ljubavne bitke, produbljuju prijateljstva ali i sukobe. Noću, pred san, zatiču ih uspomene, napabirčeni delići ostavljenih života od kojih su neki pobegli, dok drugi čeznu da im se vrate. U mukloj tišini pustinje koja je progutala i poslednje sećanje na šumove iz njihovog zavičaja, ostaju im samo zvuci sopstvenih tela; ravnomerno disanje, otkucaji srca, damari u slepoočnicama. I gotovo detinja želja za igrom kojom odagnavaju strah. A onda ih naoko banalna odluka jednog nepoznatog čoveka gurne u ponor pakla i natera, sve njih, i one kojima je vojska život i one koji su joj se priključili skrivajući se od života, da konačno otkriju od čega su sazdani. Priča zbog koje ćete se zagrcnuti od smeha ali i do srži potresti baš kada se najmanje nadate.
Lora Kinsejl – ČASOVI FRANCUSKOG
Engleska, predviktorijansko doba. Trevelijan i Kali su zaljubljeni tinejdžeri skloni pustolovinama, sve dok ih jednog kobnog dana njen otac ne zatekne zagrljene u spremištu za kočije. U napadu besa Kalin otac oterao je osramoćenog Trevelijana.
Devet dugih i usamljeničkih godina kasnije Trevelijan se vraća iz svojih pustolovnih putovanja po Francuskog, a Kali otkriva da joj zbog njega srce još uvek treperi i da samo on može da unese uzbuđenje u njen jednolični život. Ali Trevelijan ne može da pruži ono što Kali želi više od svega – sebe. Za njega je ona iskra svetla u mračnom svetu prevare. Rešen da ovoga puta ne dozvoli sudbini da ih razdvoji, poveo ju je u poslednju avanturu, samo za njih dvoje.
Lora Kinsejl – PRINC PONOĆI
Bio je ozlogašeni drumski razbojnik. Kao odmetnik od zakona, izolovao se u ruševinama jednog francuskog dvorca, gde mu je polupripitomljeni vuk bio jedino društvo. Kad mu je na prag došla ledi Li Strakan, moleći ga za pomoć kako bi mogla da se osveti krvniku svoje porodice, Princ Ponoći svhatio je da je njegovom izgnanstvu i spokojnom životu – došao kraj. Ledi Li se, međutim, pribojava da monsigneur Mejtland, koji se krije iza laskavog nadimka Princ Ponoći, neće moći da joj pomogne. Opčinjen prkosnom i neukrotivom ledi Li, koja u slepoj želji za osvetom nije svesna kakve je opasnosti vrebaju na svakom koraku, Mejtland odlučuje da se ne odvaja od nje kako bi je zaštitio.
Ali njena blizina pogubnija je od njegovog oštrog rapira, opasnija od tamnih noći u francuskim šumama i slađa od nektara breze…
Lora Pirson – Poslednji spisak Mejbel Bomont
Mejbelin muž Artur voleo je spiskove. Svuda joj ih je ostavljao. „Upamti: jaja, maslac, šećer.“ „Volim te – danas, sutra, uvek.“
A sad Artura više nema. Umro je – tiho, mirno i nenametljivo. Ali ipak joj je ostavio još jedan spisak, i to sa samo jednom stavkom: „Nađi D“.
Mejbel je ubeđena da zna šta to znači. Mora da uđe u trag svojoj najboljoj drugarici Dot, koju nije videla još od onog sudbonosnog dana kad je ova otišla pre više od šezdeset godina.
Reklo bi se da je to nemoguće. Mejbel ne zna čak ni da li je Dot još živa. Pored toga, izgleda da svakome kome to pomene prvo treba pomoći da se pomiri s mužem, ćerkom, roditeljima. Njen spisak samo postaje sve duži, a čini joj se da potraga za Dot tapka u mestu.
Ali Mejbel ne zna da je taj spisak mnogo više od nalaženja stare prijateljice. Naime, ako prizna tajne iz davne prošlosti, možda bi čak mogla ponovo da bude srećna…
Neopisivo potresna, prelepa i ohrabrujuća priča, koja će vam sigurno izmamiti osmeh, ali i poneku suzu.
Lov na muževe – Barbara Kartland
Andrina je donijela odluku. Njene predivne sestre, same na svijetu, bez novca, zatočene u provinciji, nikada neće naći odgovarajuće muževe. Andrina će poći u London s namjerom da zamoli vojvodu od Broxbournea da uvede njene sestre u visoko društvo, a njihova ljepota će učiniti ostalo.
Gledajući svoje mlade sestre kako blistaju na bezbroj zabava i balova, Andrina je uživala u nevjerojatnom uspjehu svoga plana.
Ali, predvidjela je jednu stvar: brinući se za budućnost svojih sestara nije primijetila da je ludo zaljubljena.
Luk Harding – DOSIJE SNOUDEN
Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena.
"Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."
Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.
Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.
Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.
U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.
Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana.
"Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."
Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.
Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?
Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?
Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.
Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".
Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.
- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.