Prodavnica
Meri Balog – Zavođenje anđela
Kasandra Belmont, ledi Padžet, više nije imala šta da igubi. Optužena da je ubila svog muža, na ivici egzistencije, odlučila je da zaigra na poslednju kartu – prodaće svoju zanosnu lepotu bogatom plemiću i postaće njegova ljubavnica. Tako će rešiti i svoje probleme, i probleme onih koji su od nje zavisili. Stiven Hakstabl, grof od Mertona bio je najpoželjniji mladoženja sezone, mladić anđeoskog lika i sa velikim bogatstvom – upravo ono što je Kasandra tražila.
Iako je skandalozna ledi Padžet već pri prvom susretu najavila svoje namere, nije uspela da zavara mladog grofa. Nakon jedne strasne noći Stiven je shvatio da ona nije žena kakvom se predstavlja, već da u njoj postoji puno ljubavi i dobrote koju je poželeo da zauvek zadrži. Pravila zavođenja ne postoje, pa će se u vihoru strasti izgubiti oboje, zaboravljajući ko je koga zaveo…
Merijen Vilijamson – Čudesno doba
Potreba za promenom koja dolazi s godinama – emocionalni pritisak da iz jedne faze svog života pređemo u drugu – fenomen je ljudske vrste, ne samo muški i ne samo ženski. Suštinski ne mnogo drugačije od načina na koji nas pubertet odvaja od detinjstva i odraslog doba. U našem životu jednostavno dođe vreme kad jedan deo nas umire, a nešto novo se rađa. Cilj knjige Čudesno doba – Merijen Vilijamson, autorke bestselera i motivacionog govornika, jeste da psihološki i duhovno preformuliše taj prelazni period. Preformuliše tako da nas on odvede ka predivnom osećaju radosti i buđenja.
Najveća moć da promenimo svoj život leži u našoj sposobnosti da ga ponovo osmislimo. Ono što smo nazvali „srednjim dobom”, ne mora se posmatrati kao prekretnica. Prekretnica koja vodi ka smrti. To doba može da se sagleda kao čarobna prekretnica ka životu kakav nismo poznavali. To će se desiti samo ako dopustimo sebi da slobodno maštamo. Isto tako moramo da usvojimo način razmišljanja drugačiji od uobičajenog, ukalupljenog u drevna nametnuta nam načela. Moramo da se prepustimo razmišljanju koje nas vodi ka novim arhetipskim slikama čoveka na pragu 45. ili 50. Ono što smo naučili do tog doba, kako iz svojih neuspeha, tako i iz uspeha, nateralo nas je da se priklonimo skromnosti i vrlini.
Kad smo bili mladi, imali smo snage, ali nismo znali šta bismo s njom. Danas možda imamo manje snage, ali daleko dublje razumemo svrhu svakog daha života u nama. I sada, napokon, treba da ispunimo svoju sudbinu – ne sudbinu života na izmaku, već sudbinu života koji konačno istinski proživljavamo. Srednje doba nije doba krize, već preporoda. Još nije vreme da se pomirite sa smrću; vreme je da prihvatite svoj život i da ga napokon istinski proživite, onako kako vi – samo vi – u dubini duše znate da treba.
Merijen Vilijamson
Merijen Vilijamson je svetski priznati motivacioni govornik i autor bestselera A Return to Love, The Healing of America, A Woman’ Worth Illuminata: A Return to Prayer i drugih. Vilijamsonova se bavi dobrotvornim radom kroz organizovanje pomoći ljudima obolelim od neizlečivih bolesti (u Los Anđelesu je pokrenula projekat Angel Food ). Osnivač je neprofitnog građanskog udruženja The Peace Alliance, koje podstiče razvoj kulture mira.
Merijen Vilijamson – Suzama do trijumfa
Međunarodno priznati učitelj, govornik i najprodavaniji autor Njujork tajmsa s knjigom Povratak u ljubav smatra da je želja da izbegnemo bol zapravo štetna po nas, da zbog nje gubimo dodir sa svojim najdubljim osećanjima i da nas sprečava da dostignemo istinsko isceljenje i duhovnu transcendenciju.
Merijen Vilijamson je najprodavaniji autor, svetski priznati učitelj i jedan od najznačajnijih duhovnih glasova našeg vremena. U knjizi Suzama do trijumfa, ona smatra da mi – i kao kultura i kao pojedinci – imamo običaj da izbegavamo da se suočavamo s bolom. Na taj način zanemarujemo duhovni deo isceljivanja.
Umesto da dozvolimo sebi da prihvatimo svoje patnje i tuge, mi ih gušimo, lečimo, odbacujemo ili na neki drugi način preusmeravamo sebi pažnju tako da nikada ne moramo da se suočimo s njima. Odbijajući da priznamo svoju nesreću, zapravo je produžavamo, uskraćujemo sebi priliku za duboku mudrost – i tako ograničavamo svoj lični razvoj i priliku za prosvetljenje. Paralisani poricanjem stvarnosti, ostajemo u procepu. Čitave industrije profitiraju od te naše nepokretnosti i dok se one bogate, mi smo duhovno sve siromašniji.
Kao što Merijen jasno govori, pravo isceljenje i transcendencija mogu da uslede samo kada se najzad suočimo sa svojim bolom i izborimo se sa onim čemu on želi da nas nauči. Napisana s toplom saosećajnošću i dubokom mudrošću, knjiga Suzama do trijumfa nudi nam značajan napredak kroz bol, do dublje svesti o svojim osećanjima, svom životu i o onome što zaista jesmo.
„Najmudrije pitanje kada smo jako tužni nije: ’Kako da odmah ugušim ili ublažim ovaj bol?’ Najmudrije pitanje glasi: ’Šta znači ovaj bol? Šta mi on otkriva? Šta me poziva da shvatim?’“ – Merijen Vilijamson, citat iz knjige Suzama do trijumfa
„Ona nastavlja da inspiriše.“ – Parejd
Meša Selimović – DERVIŠ I SMRT
Ova knjiga, govori o traženju sreće, kaže nam autor u posveti, pre početka. A početak je pesimističan: gorki stihovi iz Kur-ana koji uokviruju delo govore da je svaki čovek uvek na gubitku. Derviš, šejh Ahmed Nurudin, narator i subjekt, gotovo lirski, sreću nije našao. Suočen sa smrću, traga za smislom svog postojanja, svodi račune sa samim sobom, pravi rezime jedne napete duhovne borbe. Piše potresnu ispovest, opisuje grozničave napore svoje volje, suočene sa besmislom života na zemlji, neredom i nepravdom, dok pokušava da očuva svoje ljudsko dostojanstvo. Tako bi se, u par rečenica, mogla odrediti glavna tema Selimovićevog remek-dela. Međutim, tema ima nekoliko, razvijaju se paralelno u jedinstvenom kompozicionom i idejnom sklopu…
Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ pravi su biseri ovog velikana.
Meša Selimović je bio jugoslovenski pisac, jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Svoja dela napisao je u drugoj polovini 20. veka. Iako je imao muslimansko poreklo sebe je smatrao srpski piscem. Rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Preminuo je u Beogradu 11. jula 1982. godine. Neka od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela su: roman “Derviš i smrt“, objavljen 1966. godine, roman “Tvrđava”, kao i autobiografija “Sjećanja”.
MI DELIMO SVE! Robert Munsch
MILAN HOLUB – SARAJEVO
“U koje god doba dana i sa koga god uzvišenja bacite pogled na Sarajevo, vi uvijek i nehotice pomislite isto. To je grad, grad koji dotrajava i umire i u isto vrijeme se rađa i preobražava” zapisao je svojevremeno Ivo Andrić, a češki pisac Milan Holub, osjetio i osjeća na svojoj i koži svojih prijatelja. Jer veze sa Sarajlijama su u nekim slučajevima jače od porodičnih. Vjeruješ im svojim životom, dušom. Ovo je knjiga upravo o tome…
Milo Manara, Federiko Felini – PUT U TULUM
Autor: Milo Manara, Federiko Felini
Od Felinijeve zamisli za film, Milo Manara, crtač poznat po erotičnoj fantaziji i zavodničkom stilu, došao je na ideju da napravi strip. Ono što je započelo kao zabava, malo-pomalo, postalo je pravi režijski rad na stripu. Manara je zadatak savladao svom svojom brilijantnošću i umećem. A što se radnja više udaljavala od originalne zamisli, to je Felini dolazio na sve više novih ideja. Tako se Putovanje u Tulum završilo početkom jednog drugog – Putovanja Đ. Mastorne. Rezultat držite u rukama. Delo se prvo čita u jednom dahu, kao strip. Potom bi ipak trebalo osmotriti svaku sliku ponaosob – kao delove freske. Crtanje je umetnost kao i pripovedanje, ali i gledanje je umetnost: dijalog posmatrača sa muzom fantazije.
Milorad Pavić – UNUTRAŠNJA STRANA VETRA
Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju.
„Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine.
Miloš Latinović – Etape noći
Postoje noći posle kojih ništa više nije važno. Priče takvih noći zapisane su u zvezdama, ali ne umeju svi da ih pročitaju.
U noći koja bi mogla biti večnost vreme prestaje da postoji i otkrivaju se tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, ali i preplitanje jave i sna. U tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mi mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.
Poslednju etapu noći ispratiće kiša. Kao i u drugim romanima Miloša Latinovića, kiša poput nevidljive niti povezuje sve junake koji na pozornici života igraju svoje uloge želeći da iskorače iz sveta privida, prolaznosti i besmisla u svet zbilje, stalnosti i smisla.
Miloš Petković, Mladen Đorđević – OD MAČA DO KUBURE
Na jednom se mestu okupiše zmajeviti srpski vitezovi i neustrašivi hajduci, isti oni koji su kroz istoriju svetu srpsku zemlju sopstvenom krljvlju natapali, ne bi li budućim pokolenjima obezbedili mir, blagostanje i slobodu. Za njih cena života nije bila prevelika jer su znali kakvu svetinju brane. Zato su bez razmišljanja potezali za mačem i kuburom, i na taj način zapisali svoja imena u knjigu večnosti.
Nigde se na taj način ne prepliću istorijsko i mitsko kao na mestu sastanka Obilića, Kosančića, Toplice Milana, pa svetog cara Lazara, Zmaj Ognjenog Vuka, Stefana Visokog i Marka Kraljevića što jaše na vernome Šarcu, dok im u susret pristižu Crni Đorđe, te neustrašivi hajduk Veljko Petrović, nebeska kubura Sinđelić, Zmaj od Noćaja i Zeka Bubuljaša. Takvi heroji ne smeju biti zaboravljeni.
Mira Cerović Tasić – Fatimino oko
Fatimino oko je fascinantna ispovest mlade žene Nere Lojpur o njenom neobičnom životu koji je provela u Hercegovini, kasnije na Kosovu, krajem devedesetih, i na kraju u Moskvi.
Ovo je priča o misterioznom nestanku, otmici dvogodišnjeg dečaka Ilije i tajnama koje obavijaju život njegove majke Nere.
Priča je zasnovana na istinitim događajima i doživljajima iz života glavne junakinje koja počinje poglavljem u kome se polako odmotava zamršeno klupko njenog života.U to vreme Nera Lojpur ima 36 godina.To je 1991.godina kada ova mlada žena, kao izbeglica dolazi na Kosovo,u potrazi za poslom zapošljava se u Katastru u Prizrenu.Tu ona upoznaje stranca Skendera, poreklom kosovskog Albanca čiju su imovinu uzurpirali ljudi iz kriminalnog klana, njegovi sunarodnici.
Nera i Skender u svom poznanstvu videli su neki dublji smisao. Bez obzira što su se našli u okolnostima sveopšteg ljudskog rasula, otvorenog zla i besa pojedinaca, oni su se prepoznali kao deo celine, neophodni jedno drugom radi njih i radi onih zbog čije patnje se rušio most između kosovske zemlje i neba.
