Istorija
Kulturna istorija Srba Jovan Deretić
Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba.
MEDVEDEV
Zasnovana na intervjuima koje su Nikolaj i Marina Svanidze vodili sa Dmitrijem Medvedevom, ova knjiga predstavlja u prvom redu njegov portret, ali i analizu savremenih društvenih zbivanja i problematike koja je iz njih proistekla. Autori su se trudili da čitaocima prenesu njegove poglede na svet, važna društvena i politička pitanja, potkrepljujući ih brojnim informacijama biografskog karaktera i svedočenjima i utiscima ljudi koji odavno poznaju Dmitrija Medvedeva i koji su s njim veoma bliski.
Marina Svanidze , Nikolaj Svanidze
MILAN HOLUB SARAJEVO
" U koje god doba dana i sa koga god uzvišenja bacite pogled na Sarajevo, vi uvijek i nehotice pomislite isto.To je grad, grad koji dotrajava i umire i u isto vreme se rađa i preobražava", zapisao je svojevremeno Ivo Andrić, a češki pisac Milan Holub, osjetio i osjeća na svojoj i koži svojih prijatelja.Jer veze sa Sarajlijama su u nekim slučajevima jače od porodičnih.Veruješ im svojim životom, dušom.
Ovo je knjiga upravo o tome...
Na rubu večnosti Ken Folet
Više o knjizi
Na razvalinama II svetskog rata nastaju neslućeni svetovi; Foletovi junaci stvaraju rokenrol i medije novog doba, i špijunske službe i pokrete koji se zalažu za ljudska prava, i demone i anđele međunarodne vojnopolitičke pozornice. Od Kubanske krize do tri atentata koja su uzdrmala Ameriku, od turobne istočnonemačke izolacije do vedrog češkog buđenja '68. godine, od vijetnamske klanice do kalifornijske hipi ekstaze – Folet nas vodi manirom iskusnog hroničara, nekad strog, nekad duhovit, ali uvek temeljan i usredsređen na usud ljudskog bića bačenog u vrtlog istorije. Pročitajte opširan intervju sa Kenom Foletom povodom ovog dela.
Nasilje nad Srbima u XX veku
Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete.
Od autora: Radoslav Đ. Gaćinović
NEMAČKA KUĆA Anet Hes
Kako čovek da podnese teret odgovornosti za smrt hiljada ljudi?
Godina 1963, Frankfurt. Za dvadesetčetvorogodišnju Evu Bruns, ćerku gostioničara iz Bergerove ulice, Drugi svetski rat je tek maglovito sećanje iz detinjstva. Danas je grad u kojem živi bogat i blistav, ona ima pristojan posao i imućnog udvarača Jirgena Šoormana čiju prosidbu s nestrpljenjem iščekuje. Eva sanja da započne nov život, daleko od roditelja i čudnjikave sestre čija ravnodušnost u krugu porodice upadljivo odudara od njene posvećenosti poslu u frankfurtskoj gradskoj bolnici. Ali život je rešio
da se poigra Evom i njenom porodicom, umešavši je u istorijsko suđenje komandantima Aušvica, poznato kao Frankfurtski proces.
Kada je 20. decembra te 1963. dobila poziv iz javnog tužilaštva da se kao prevodilac za poljski pridruži njihovom odvažnom timu, Eva nije ni slutila da će od toga dana morati da preispita sva svoja uverenja, ćutanje svoje porodice o ratu, čak i svoju budućnost.
OD MAČA DO KUBURE- Miloš Petković, Mladen Đorđević
Mилош Обилић - Легенда о змајевитом витезу
Топлица Милан - Српски Робин Худ
Иван Косанчић - Змај од Радана
Кнез Лазар Хребељановић - Од Видовдана до Вечности
Вук Бранковић - Издан од историје, преварен од смрти
Деспот Стефан Лазаревић - Витез Змајевог реда
Марко Мрњавчевић(Краљевић) - Митолошки отпор српског духа
Бановић Страхиња - Милосрдни осветник
Вук Гргуревић Бранковић - Змај Огњени Вук
Време Српских Хајдука
Ђорђе Петровић(Карађорђе) - Црни Ђорђе
Стеван Синђелић - Небеска кубура
Вељко Петровић - Ураган из Крајине
Станоје Стаматовић Главаш - Хајдучки вук
Стојан (Добриловић) Чупић - Змај од Ноћаја
Јован Глигоријевић - Зека Буљубаша
„ Најбољи синови и кћери нашег народа пали су у рату. Било би боље да је обрнуто али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих. “
Душко Радовић
Кроз богату историју српског народа, понајвише великана указала се у најтежим тренуцима, у борби за опстанак, нада у боље сутра и слободу.
Вихорна, ратна времена изнедрила су посебне људе, спремне да свој живот жртвују зарад других, зарад општег добра и слободе сопственог народа. Жеља да надолазећим генерацијама осигурају мир и просперитет сврстала их је у ред великана чија имена никада неће бити заборављена, у ред оних који ће вечно живети због дела која су иза себе оставили и због жртава које су за живота поднели.
Од средњег века и времена витезова, мачева и дугих копаља, па до Првог и Другог српског устанка, хајдука и кубура, на нашим просторима рађали су се, живели, борили се и за родну груду умирали неки посебни људи који се у овој књизи окупише на једном месту.
Они су ти који су знали да бој не бије
свijетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Петар Петровић Његош, Горски Вијенац)
Њима није било важно колика је сила која им прети, већ какву светињу бране. (Кнез Лазар, Кнежева вечера)
Они су одлучили да крв оставе на родном прагу, на грумену домовине, место да зној проливају у ропству или по туђинским друмовима.
Зато се данас по њима зову школе и улице, зато паркове красе њима посвећени споменици, и зато су се сви они, потпуно заслужено, нашли и у овој књизи.
Petar I: Kralj oslobodilac
Purpur imperije Duško Lopandić
U knjizi Duška Lopandića PURPUR IMPERIJE - Rimski carevi sa prostora Srbije i Balkana, se na popularan način prikazuje istorija Rimskog carstva u periodu od 180. g.n.e. do kraja IV veka n.e. sa posebnim osvrtom na biografije rimskih careva koji su, prema antičkim izvorima, bili poreklom sa prostora današnje Srbije, kao i šire sa Balkana, odnosno Rimskih provincija Gornje Mezije i Donje Panonije... ...
Osim političke istorije i biografije careva, mogu se naći i podaci o našim antičkim gradovima i naseljima sa prostora Srbije (Sirmium, Viminacijum, Singidunum, Romulijana, Nais, Remezijana i drugi, kao i podaci o rimskoj civilizaciji u našim krajevima....
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor
nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo. Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on
upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Beleška o piscu
Slavomir Nastasijević (Gornji Milanovac, 1904 – Novi Sad, 1983) potiče iz umetničke porodice. Njegova starija braća bavila su se slikarstvom (Živorad), književnošću (Momčilo) i komponovanjem (Svetomir). Diplomirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju književnu karijeru započeo je objavljivanjem humorističkih priloga u listovima Zvono, Ošišani jež, Jež i Pravda, a objavio je i dve komedije: Vračara Božana (Vršac, 1937) i Nesuđeni zetovi (Vršac, 1939). U humorističku prozu spada i njegov roman Istina o Mališi Čvoriću (Novi Sad, 1981).
U zreloj fazi svog stvaralaštva Nastasijević objavljuje istorijske romane: Gvapo (Beograd, 1957), Hannibal ante portas (Beograd 1958), Aleksandar Makedonski (Beograd, 1961), Julije Cezar (Beograd, 1964) i Karlo Martel (Beograd, 1989). Teme za svoje istorijske romane nalazio je i u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, koju je podrobno proučavao i uspešno transponovao u svoja dela: Despot Stefan (Beograd, 1960), Vitezi kneza Lazara (Beograd, 1962), Legende o Milošu Obiliću (Beograd, 1966) Stefan Dušan (Beograd, 1975), Teško pobeđenima (Beograd, 1976) i Ustanak u Zeti (Beograd, 1984). Slavomir Nastasijević u svojim romanima verodostojno oslikava neke od najbitnijih istorijskih ličnosti našeg srednjeg veka, kao što su Stefan Vojislav, Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i drugi kosovski junaci. Dopunjujući plejadu svojih likova, Nastasijević stvara i neistorijske karaktere koji se maestralno uklapaju u istorijsku podlogu njegove romaneskne proze.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci.
Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
Slavomir Nastasijević Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e - 323. p. n. e),makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’