Istorijski
Marčelo Simoni – Lavirint na kraju sveta
Napulj, leta gospodnjeg 1229. Krvavi trag koji za sobom ostavlja tajanstveni vitez s vatrenim kopljem, nateraće papinog izaslanika, nemilosrdnog inkvizitora Konrada fon Marburga, da pokrene istragu protiv sekte luciferijanaca, posvećene drevnom kultu nebeskih tela. Istovremeno, profesor medicine Siže od Pti Pona, prognan je iz Pariza i silom prilika umešan u događaje. Niko i ne sluti da je on tek prvi među onima koji će, bežeći pred zastrašujućim vitezom, pasti pravo u ruke Konrada fon Marburga.
Ozloglašeni inkvizitor plete mrežu oko svih onih koji su na bilo koji način povezani sa zagonetnim zodijačkim ogrtačem. A gde ima zagonetki, tu će se zadesiti i Injacio iz Toleda, neodoljivi i dovitljivi trgovac relikvijama. Ali ovoga puta, trgovac iz Toleda će biti optužen da je upravo on vođa luciferijanaca. Ne bi li dokazao svoju nevinost, Injacio će se zaputiti čak u Palermo, na Dvor čudesa cara Fridriha II. Na Fridrihovom dvoru zaista ga čekaju čudesa, ali ne ona kojima se nadao…
Marčelo Simoni – Proročanstvo izgubljenih stranica
Injacio iz Toleda je mrtav. Ili nam bar tako pripoveda Uberto, njegov sin, kad u julu 1232. stigne na sicilijanski dvor u nadi da će ponovo zagrliti svoju porodicu. No ispostaviće se da je Palermo samo početak novog košmara. Majci njegovoj izgubio se svaki trag, a žena i kćerka su mu zarobljene na nekom skrivenom mestu. Njihov tamničar je Mikele Skoto, lični astrolog cara Fridriha II, ubeđen da mu je trgovac ukrao, i sakrio, jednu tajanstvenu knjigu, legendarna Merlinova proročanstva.
Uberto ne zna da su njegove pustolovine isprepletene sa avanturama jednog čoveka bez prošlosti koji na lađi varvarskih pirata putuje duž obala Severne Afrike i Crvenog mora. Njegovo ime je El Kalam, i po naređenju okrutnog kapetana krenuo je u očajničku potragu za neprocenjivim blagom koje povezuje čoveka s Bogom, blagom koje je u davna vremena iz ruku kralja Solomona dospelo u ruke njegovog sina, kojeg je dobio s kraljicom od Sabe. Dok se El Kalam trudi da se priseti detalja iz svog života, a Uberto pokušava da spase majku, Sibila se na sve načine bori da se pridruži svojoj porodici i pobegne od smrtnog neprijatelja Injacija iz Toleda, nemilosrdnog dominikanskog fratra Pedra Gonzalesa…
Marčelo Simoni – Tajna trgovca knjigama
Leto Gospodnje 1234. Posle dve godine provedene na dvoru Fridriha II na Siciliji, trgovac relikvijama Injacio iz Toleda vraća se u Španiju zbog novog opasnog poduhvata: treba da nađe pećinu Sedam usnulih. U tom legendarnom grobu, sedmorica hrišćanskih mučenika doslovno su usnuli, utonuvši u večni san pre mnogo vekova. Ali trgovca svakako nije pokrenula potraga za nekom relikvijom, već ga je podstakla tajna besmrtnosti koja se naoko skriva iza priča o Sedam usnulih. Tragovi do kojih je došao Injacija vode od Kastilje do Leona, zemlje iz koje potiče i u kojoj je ostavio svoju porodicu.
Po povratku je trgovac, međutim, prinuđen da se suoči s neugodnim novostima, o kojima zbog dugog izbivanja nije bio obavešten. Njegova žena Sibila je nestala, možda da bi pobegla pred strašnom pretnjom; Uberto, njegov sin, dopao je tamnice pod optužbom da je ubio kraljevog glasnika. Ko se krije iza tih neprilika? Možda jedan podmukli dominikanski fratar, lični duhovnik kralja Ferdinanda III od Kastilje. I jedna sekta trgovčevih starih neprijatelja, Sveti Vem…
Marčelo Simoni – Trgovac ukletim knjigama
TAJANSTVENA KNJIGA.
SMRT JEDNOG MONAHA.
JEDNA BEZVREMENA ENIGMA.
Leta gospodnjeg 1205, oca Vivijena iz Narbone progoni grupa neobično prerušenih konjanika. Monah poseduje izuzetno dragocenu knjigu, koju ne želi da prepusti svojim progoniteljima. Pokušavajući da im pobegne, otac Vivijen se survava u provaliju.
Trinaest godina kasnije, imućni patricij iz Venecije poverava misiju Injaciju iz Toleda, nekadašnjem prognaniku u Svetu zemlju: da povrati jednu vrlo retku knjigu, Uter Ventorum, onu koja je nekada pripadala Vivijenu iz Narbone. Dragoceni rukopis sadrži učenja iz kaldejsko-persijske kulture i navodno može da prizove anđele i njihova učenja. Injacio kreće u potragu za knjigom koja je, sudeći po nagoveštajima, skrivena nedaleko od Torina.
Ali Injacio će tamo, umesto knjige, naći misteriju: Uter Ventorum je podeljen na četiri dela, skrivena u Langdoku i Kastilji. Da bi ih pronašao, moraće da razreši teške zagonetke. A Injacio nije jedini koji žudi za tom knjigom; ko će uspeti prvi da je se dokopa i da otkrije njene tajne?
Miloš Petković, Mladen Đorđević – OD MAČA DO KUBURE
Na jednom se mestu okupiše zmajeviti srpski vitezovi i neustrašivi hajduci, isti oni koji su kroz istoriju svetu srpsku zemlju sopstvenom krljvlju natapali, ne bi li budućim pokolenjima obezbedili mir, blagostanje i slobodu. Za njih cena života nije bila prevelika jer su znali kakvu svetinju brane. Zato su bez razmišljanja potezali za mačem i kuburom, i na taj način zapisali svoja imena u knjigu večnosti.
Nigde se na taj način ne prepliću istorijsko i mitsko kao na mestu sastanka Obilića, Kosančića, Toplice Milana, pa svetog cara Lazara, Zmaj Ognjenog Vuka, Stefana Visokog i Marka Kraljevića što jaše na vernome Šarcu, dok im u susret pristižu Crni Đorđe, te neustrašivi hajduk Veljko Petrović, nebeska kubura Sinđelić, Zmaj od Noćaja i Zeka Bubuljaša. Takvi heroji ne smeju biti zaboravljeni.
Mira Cerović Tasić – Kolan
Roman „Kolan“ počinje nesvakidašnjim incidentom na Gradini, u blizini Dimitrovgrada, krajem 2019. U kolima bugarskog građanina Vasila pronađena je torba i na njenom dnu u plišanoj futroli zanimljiva relikvija, najlepši i najskuplji primerak Tore. Priča o Tori vraća nas u daleku prošlost, te je neophodno obreti se na tu skrivenu prošlost, postepeno otkrivati deo po deo, koliko to sećanja i datum okoline osvetljavaju. Uzbudljiv, kao scenario za napet akcioni film, „Kolan“ nas vodi kroz neobične događaje istorijsko nas upoznajući potanko sa duhom duge tradicije jednoverski i kulturno dugovečne jevrejske zajednice. Kako neobična kulturološka podloga zrači duhovnošću i intelektualizmom, tako dinamika događa ne dozvoljava da se čitalac uspava i uljuljka opušteno u svojoj fotelji, ili izgubi interesovanje na prvoj umetničkoj raskrsnici. Kroz neobičan život Erne, koja je lako mogla biti Verna, i koja je i jedno i drugo, na poseban način, Jevrejka i Srpska, kao što je pre svega čovek, koji duboko razume i vrednuje osećanja, ne samo svoja, nego i svih ljudi oko sebe, članova porodice koji prenosi dugu tradiciju pamćenu iz nežnih i prisnih, pre svega porodičnih priča i uspavanki, koje su uvek nosile onu najvažniju pouku, ljudskosti, tolerancije, spajanja, a ne razdvajanja, mira, a ne rata, pomaganja, a ne podmetanja. Možda su takvu podsvesnu mudrost, na dar dobili od svojih predaka, Meli i Petar, naši savremenici, koji prate put Tore u savremenom dobu, nesebično se daju u ovoj opasnoj misiji, da vrate Toru onima kojima pripada, da priča dobije svoje značenje, a porodica čuvaju svoju skupo plaćenu istoriju.
Mira Cerović Tasić – Zbogom, moja konkubino
Knjiga govori o ljubavnoj vezi između Helene i Konstancija, roditelja Konstantina Velikog, koja je ostala u senci predrasuda na putu dugom osamnaest vekova. Dovoljno jasne tragove da ne bude zaboravljena, Flavija Julija Helena urezala je u svojoj dugogodišnjoj vezi kojom je privukla na sebe zaveru, sablažnjavajući neke pripadnike tadašnjeg sveštenstva i vladajuće krugove. Neobičan život Konstancija uticao je na sudbinu Rimskog carstva, ali i celog sveta.
Sara Makdonald – Dugo putovanje iz Kandahara
Pakistan
Među bademima doline Svot, Zamir sa svojim sinom Razom čuva koze. Ukoliko želi da zaštiti najmlađe dete od talibana, mora da donese odluku od koje mu se srce cepa.
Avganistan
U vojnoj bazi u Laškar Gahu, Ben rizikuje život i pita se hoće li možda njegova porodica biti sledeća koja s fronta prima vest koja će im promeniti život.
Kornvol
A u oronuloj kući na kornvolskoj obali, slikarka Delfi, Benova majka, pruža utočište unuku Finu, povučenom u sebe zbog promena u porodici za koje oseća da nailaze.
Kada se Raza i Fin upoznaju, usamljenost će sjediniti ove dečake iz dva sasvim različita sveta. Hoće li njihovo neočekivano prijateljstvo biti dovoljno da sačuva ne samo njih dvojicu nego i njihove porodice, jer život svih njih samo što se nije zauvek promenio?
„Rat i gubitak, ljubav i prijateljstvo između kultura… istovremeno rastužuju i uzdižu.“
Džejn Džonson
Si gejt
Šivon Daiko – Devojka iz Portofina
Kad se Đina Bjanki posle mnogo godina vrati u divan italijanski gradić Portofino da bi prisustvovala sahrani svog oca, obuzmu je živa sećanja na Drugi svetski rat, kada se pridružila Pokretu otpora zajedno sa Adelom, svojom sestrom bliznakinjom.
U nekadašnjoj dečjoj sobi, Đina čita dnevnik svoje sestre, sve što je ostalo iza Adele posle rata. Dok saznaje zapanjujuću istinu o njoj, primorana je da se suoči i s grubom stvarnošću sopstvene prošlosti.
Slavomir Nastasijević – Aleksandar Makedonski
U ovom napetom i zanimljivom romanu, Slavomir Nastasijević nam dočarava život Aleksandra Makedonskog ( 356. p. n. e – 323. p. n. e), makedonskog kralja i najvećeg vojskovođe i osvajača starog veka, čoveka kome je uspelo da ujedini sve antičke grčke gradove-države i plemena i povede ih u osvajanje ogromnog Persijskog carstva. Do svoje dvadeset četvrte godine Aleksandar je osvojio najveći deo tada poznatog sveta i stvorio grčko carstvo koje se prostiralo od Balkana do Indije.
Aleksandar Makedonski, kome je pošlo za rukom da tokom trinaestogodišnje vladavine porazi sve protivnike, kazao je generalima okupljenim oko njegove samrtne postelje da će imperiju ostaviti,,najačem’’ od njih, a predvideo je i mračnu budućnost svome carstvu.
Smrt Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih osvajača u istoriji, obavijena je velom tajne.Makedonski vojskovođa umro je u trideset drugoj godini.Posle jedne pijanke teško se razboleo, da bi jedanaest dana kasnije izdahnuo od groznice.Dok drugi smatraju da mu je presudio tifus, drugi sumnjeju da ga je neko od njegovih vojnika otrovao.
O nasleđu Aleksandra Makedonskog Slavomir Nastasijević piše:
,,Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali razvijeni gradovi, pomorske luke i rečni saobraćaj i druge vidne posledice mešanja Istoka sa Zapadom. Ubrzo je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel postaje osnivač i upravnik Aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda, Kalimah i drugi. Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.’’
Slavomir Nastasijević – Despot Stefan
Kako oživeti prošlost, burne događaje o kojima inače čitamo u udžbenicima istorije? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti kad uzmete u ruke sjajan istorijski roman Slavomira Nastasijevića Despot Stefan. Vešto, u maniru najboljih trilera, poštujući sled istorijskih događaja i okolnosti, a istovremeno dajući „mašti na volju“, pisac uspeva da nas vrati u vreme kad je mala srpska država bila prikleštena između dve velike sile, Turske i Ugarske.
Upečatljivi zanimljivi i živopisni likovi, poput dvojice prekaljenih ratnika Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, uvlače se čitaocima pod kožu jer su neobični, duhoviti i nikad se ne zna šta će sledeće uraditi. Kad se tome doda detaljno i slikovito opisivanje Bitke na Rovinama 1395, Bitke kod Nikopolja 1396. i Bitke kod Angore 1402. godine, onda je to istorijski roman u svom najboljem izdanju, koji potvrđuje da nijedna istorija zapravo nije dosadna, štaviše poziva nas da ovu našu otkrivamo, istražujemo i još nešto o njoj naučimo.
Slavomir Nastasijević – Gvapo
„Kelti su uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi. Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su se često uništavale između sebe, i kojima nije ni padalo na pamet da se ujedine i zajednički pruže otpor strašnom neprijatelju“, piše Slavomir Nastasijević na stranicama jednog od najboljih istorijskih romana naše književnosti Gvapo. Autor nas, na samo njemu svojstven način, vodi na putovanje kroz praistoriju, u smutna i burna vremena kad su se Kelti doseljavali na Pirinejsko poluostrvo.
Preživevši propast svog plemena, glavni junak, mladi Iberac Gvapo, našao se pred teškim iskušenjem: mora da preživi, prilagodi se i ukrade znanje od Kelta, koji su sve samo ne blagonakloni prema neprijateljima. U toj svojoj pustolovini, on upoznaje sebe, snagu svog karaktera, ali i sopstvene slabosti. Zaljubljuje se u tajanstvenu keltsku princezu, i njih dvoje će snagom svoje ljubavi utrti put nastanku keltiberskog naroda, a kako se to dogodilo otkriva vam ovaj čarobni roman koji se ne ispušta iz ruku.
Slavomir Nastasijević – Hannibal ante portas
Uzbudljivo, napeto, neočekivano…
Ovim se rečima jednostavno i ukratko može opisati radnja ovog istorijskog romana Slavomira Nastasijevića. Autor nije slučajno za naslov ovog svog romana izabrao slavnu latinsku izreku – Hannibal ante portas (Hanibal je pred vratima). Čuveni kartaginski vojskovođa predstavljao je najveću opasnost koja je zapretila tadašnjem Rimu, a izreka je ubrzo postala sinonim za najveću moguću pretnju.
Nije to nikakvo čudo. Hanibal se istakao i dokazao velikim pobedama nad Rimljanima tokom Drugog punskog rata (218–201. p. n. e.). Posle mučnog prelaska preko Alpa, 218. godine p. n. e., napao je sa svojom vojskom Rimljane u samoj Italiji i naneo im je teške gubitke. Najčuvenija je Hanibalova bitka kod Kane, kada je gotovo potpuno uništio rimsku vojsku od 80.000 ljudi. U Rimu su zavladali dotad nezapamćeni panika i strah, koji su kasnije našli svoj izraz u zadržali se u narečenoj latinskoj izreci. Ali na stranicama ovog romana otkrivaju se još neke tajne, koje pokazuju da ništa nije slučajno…
Slavomir Nastasijević – Julije Cezar
„Cezar je pravio dalekosežne planove. Sebe je video kao gospodara sveta, pa je nameravao da sve zemlje potčini svojoj vlasti. Divovski plan Aleksandra Makedonskog počeo je da ga progoni. I veliki Rimljanin se zanosio idejom o helenizaciji ne samo Azije nego i celog sveta. Nameravao je da prodre u najzabačenije kutke dalekih zemalja, da svuda za sobom ostavi tragove napretka i kulture i, što je najvažnije, da pronese rimske orlove…
Cezar je savladao sve svoje neprijatelje koji su mu nauditi mogli oružanom silom, bio je zabran za doživotnog diktatora, i sad je čeznuo za kraljevskom krunom. Kleopatra mu je često govorila da će rimski senatori, njegovi najljući protivnici, napraviti kraljevsku krunu i lično mu je staviti na glavu. Cezar je taj čas željno očekivao…“
Ličnost rimskog vojskovođe, državnika i pisca Gaja Julija Cezara ponukala je Slavomira Nastasijevića da napiše roman upravo o njemu. Cezar je osvojio Galiju, posle građanskog rata protiv Gneja Pompeja Magna postao je doživotni diktator, čime je započeo preobražaj Rima iz republike u carstvo; ubijen je u Senatu. Postavši u zapadnom kulturnom krugu sinonim za autokratskog vladara, ali i za veštog vojskovođu uz bok Aleksandru Velikom, mnogo kasnije Napoleonu Bonaparti, njegovo je ime u mnogim evropskim jezicima u srednjem veku dalo reč za vladara. Ime mu je zapamćeno i u reformi računanja vremena koju je proveo 45. p. n. e., koje se naziva julijanskim kalendarom, a po njemu je i nazvan mesec jul. Njegov buran život i veza s Kleopatrom oživljavaju na stranicama Nastasijevićevog romana otkrivajući nam brojne zanimljive tajne: pobede, poraze, borbu na život i smrt, nadmetanje ljubavi i moći…
Slavomir Nastasijević – Karlo Martel
„Gusta šuma. Stravična i skoro neprohodna. Po jedva vidljivim stazama lelujaju senke koje kroz gusto granje danju stvaraju zraci sunca, noću meseca. Niko u toj dubokoj tišini – koju narušava samo promicanje šumske zveri ili žubor nevidljivog izvora – ne bi smeo pomisliti ni da predani, kamoli da prenoći…“ Tom slikom se otvara viteški svet Slavomira Nastasijevića, u kome ugljari postaju štitonoše, a zatočenici kraljevi, jer su srce, čast i hrabrost ono od čega je čovek istinski sačinjen i čime stiče svoje mesto u svetu.
Ako istorijski roman može imati avanturističkog šarma, a istorijske i izmišljene ličnosti u njemu povremeno poprimati stripovski karakter, onda se to događa u romanima Slavomira Nastasijevića, koji ovoga puta prati put budućeg franačkog kralja Karla Martela od zatočenika kome preti pogubljenje – do velikog vojskovođe. Na tom putu spasavaju ga, rade mu o glavi ili vojuju s njim neverovatno živopisni likovi, muškarci i žene iz svih slojeva srednjovekovnog društva, koji pred čitaocem izranjaju sa svojim brojnim ljudskim odlikama, čineći stvari herojske i kukavičke, podle i plemenite, uz dozu divnog humora i nezaboravne dijaloge koji nam ovaj svet sada već daleke prošlosti čine bliskim, a ovu priču živom i neizmerno zabavnom.
